Dugo pripremani i na velika zvona najavljeni dokumentarni program BHRT-a pod nazivom „Bosna: Sudbina prekrojene zemlje“ pre dva dana je obelodanjen emitovanjem prve od 14 epizoda. Efektima bogata uvodna špica sa igranim scenama i snimcima dronova obećavala je mnogo, ali samo do prvih izgovorenih rečenica.
Medijska interpretacija istorije ove zemlje, a naročito srednjovekovne prošlosti, često je prožeta površnim pristupom događajima obloženim mitovima, što na kraju daje iskrivljenu sliku. Javni televizijski servis BiH dokumentatni serijal od 14 epizoda najavio je pompezno, a u samoj najavi ga je ocenio kao vrhunsko delo.
Prva epizoda je do juče mogla da se pogleda i na Jutjubu, ali je povučena i trenutno se na internetu može pronaći tek najava dokumentarca. O greškama i vidljivim materijalnim propustima samo prve prikazane epizode Klix je razgovarao s docentom, stručnjakom za bosanskohercegovački srednji vek Dženanom Dautovićem.
https://www.youtube.com/watch?v=uYt8eXoLKMU&feature=emb_title
U prvoj epizodi koja nas uvodi u ovaj istorijski serijal zadesio se čudan miks tema iz srednjeg veka i osmanskog perioda, potpuno preskačući antičko doba, a zavirivši sve do austrougarskog vremena dominira, kako piše list, vrlo neprofesionalno i nestručno sastavljena naracija.
– Zadržavši se pre svega na delovima epizode koji se tiču srednjovekovnog perioda, jasno je vidljivo da nije zaobiđen nijedan mit koji se pojavio u poslednje tri decenije, a u svrhu promovisanja nacionalističke ideologije i njenog etabliranja u jedini vladajući medijski i obrazovni diskurs. Sve je u ovom dokumentarcu ‘udrobljeno’, od mita o starini, mita o zemlji-utočištu za proganjane, mita o neprekinutom istorijskom kontinuitetu, mita o raspadu Bosne nakon Tvrtkove smrti, a naročito naglašenim se pokazuje, u moderno doba izuzetno opasan mit stalne i konstantne žrtve i pogibelji jednog naroda – kaže on.
I o gostima u ovoj epizodi, kaže, i njihovoj ulozi je teško govoriti jer je očito da je korišćen stariji arhivski materijal iz nekih drugih, očigledno bolje osmišljenih emisija državne televizije.
– Neki od sagovornika, poput doktora istorijskih nauka i profesora na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Emira Filipovića su se javno ogradili, iako su njihove izjave korišćene u ovom dokumentarcu. Svakako da se ističe skoro pa komično preimenovanje sultana Fatiha akademika Ferida Muhića u Mehmeda II Otvarača, do gotovo pa patetičnog, a istovremeno prepunog grešaka opisa pada Bosne doktora antičke istorije Envera Imamovića kako navodno „niko u Bosni nije podigao mač kada je došao sultan, jer je Evropa 350 godina mrcvarila Bosnu – slala inkviziciju koja je rušila, palila, krala. Čitava istorija srednjovekovne Bosne, od Kulina bana do sredine 15. veka… Bosna je krvarila – kaže Dautović.
On dodaje da je možda i najgore iz ovog dokumentarca, ili barem njegove prve epizode, tekst koji se govori u naraciji. U samom opisu dokumentarca nije naveden autor tog teksta.
Dautović izdvaja neke od ključnih grešaka u prvoj epizodi dokumentarca:
– Jedna od prvih, a istovremeno i najneverovatnijih rečenica glasi: „Delovi današnjih nezavisnih republika Crne Gore, Srbije i Hrvatske bili su sastavni deo srednjovekovne države Bosne, čiju su zemlju uglavnom naselila plemena Ilira i Slovena. Kroz viševekovne istorijsko-religijske procese, ova dva naroda će u bosanskoj istoriji ostati upisani pod imenom bosanski hrišćani, Dobri Bošnjani, odnosno kasnije Bošnjaci.
– Ne samo da je jedna grupa srednjovekovnih redovnika – bosanskih hrišćana unapređena u naziv za celu naciju (dakako nećemo ulaziti u raspravu o smislenosti govora o naciji u srednjem vijeku), nego je tu „utrpana“ i sintagma Dobrih Bošnjana, rezervisana isključivo za najmoćniji sloj velikaških porodica. A da ne govorimo o formi spajanja ilirskih i slovenskih naroda, koje deli dugi period rimske vladavine ovim prostorom, a koji nije ni nagovešten, valjda zato jer je bio vreme progresa i mira, a bez vidljivih zametaka današnjih nacija. Tvrtko I krunisan je 1377. godine u manastiru u Mileševu, i pitanje je da li je stručni saradnik ovog dokumentarnog programa nešto opširnije pokušao saznati o temi Tvrtkovog krunisanja, a što je objavljeno nakon Drugog svetskog rata, poput niza naučnih radova i knjiga koji govore u prilog teoriji o Milama kao mestu krunisanja – ističe Dautović.
Rečenicom „Iako poražena u boju na Kosovu 1389. godine, Srpska Despotovina održala se do 1459. godine kada Mehmed Osvajač osvaja Smederevsku tvrđavu“, pokazano je neznanje i o srpskoj srednjovekovnoj istoriji, jer 1389. nije postojala Despotovina, koja je osnovana tek 13 godina kasnije.
– Teško je, očito, naučiti (ili proveriti) hronologiju bosanskih kraljeva, pa je stoga valjda normalno da se izjavi kako je ‘papa optužio bosanskog kralja Stjepana Tomaševića da je dopustio rušenje Srpske Despotovine. Da bi pokazao lojalnost i osigurao pomoć, poslednji bosanski kralj udariće u temelje Bosne napadajući na njene vernike’. Naravno, u vremenu kada su se odvijala, za sva ova ‘zlodela’ koja staviše na pleća Stjepana Tomaševića, bio je zapravo optužen njegov otac Stjepan Tomaš. No, valjda nije strašno što se negde u prevodu izgubilo ovo nesrećno slovensko -ević. Prilikom osvajanja Bosne 1463. osmanskim snagama će se ‘najpre predati srpski knezovi Pavlovići i Kovačevići’. Da li zbog sramote zbog navodne predaje, ovde se možda i najbosanskiju porodicu Pavlovića i njima susednih gospodara Drine Kovačevića začas prekrsti, prenacionalizuje, preetnicizira u srpske knezove – kaže sagovornik.
Može se, naravno, govoriti o još mnogo pogrešnih stvari u ovom pokušaju stvaranja dokumentarnog filma (banalizovanja akcija rimskih papa, potpuno pogrešno shvatanje koncepta krstaških ratova, potcenjivanje osećaja stalne otuđenosti i neprijateljstva s okolinom), no, to je za neki duži osvrt.
– Ostaje zaista da žalimo da je državna televizija autor jednog ovako slabo urađenog projekta, ovako slabo izraženog znanja. Da su ispravno radili s nekim od stručanjaka navedenih u spisku onih koji će gostovati u narednim epizodama, pa čak i da su srednjoškolcu dali da im činjenice proveri na internetu, ne bi se ovako teško i neopravdano predstavili niz faktografskih grešaka – zaključio je Dautović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
