Internet kvari jezik

Ona je poznata influenserka i ima puno foloversa, od kada je lajkovala i tagovala moj post mnogi su ga šerovali. Da ste ovu rečenicu rekli nekom pre deset godina verovatno bi vas gledao začuđeno pitajući se o čemu govorite. Široka upotreba društvenih mreža otvorila je vrata brojnim rečima iz engleskog jezika, pa danas u internet komunikaciji često imamo tzv. anglosrpski. Iako se čini da uticaj digitalnih medija nepovratno kvari naš jezik dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik u Institutu za srpski jezik SANU i urednik portala Jezikofil je optimista i tvrdi da će jezik sam pružiti otpor, a da svaki pojedinac tome mora dati svoj doprinos negovanjem jezičke kulture.

Greške zbog brzine

Tehnološki razvoj otvorio je put engleskom jeziku koji je krenuo u „osvajanje“ planete. „Epidemija“ anglicizama nije zaobišla ni slovenske jezike, a među njima i srpski. Lajk, šer, tag, link, rikvest, tvit.

– Široka upotreba društvenih mreža najviše je uticala na rasprostiranje anglicizama, a zatim i na pravopis. Kada ne poznajete pravopis svog jezika, onda je teže savladati i pravopis nekog drugog, nematernjeg. Vrlo često na društvenim mrežama imamo tzv. anglosrpski jezik. Danas većina stanovništva ima internet i skoro svi su korisnici jedne ili više društvenih mreža. To znači da svako ima priliku da iskaže mišljenje, slaganje ili neslaganje u vezi sa nekom temom. Kao i van interneta, nije svakome podjednako važan nivo jezičke kulture niti se svako trudi da je kod sebe razvija. Kako korisnike društvenih mreža čine ljudi različitog pola, godina, nivoa kulture i obrazovanja, tako i jezik koji se koristi nije, niti može biti ujednačen. Svi oni imaju drugačije razloge i motive zbog kojih su tu. Sve se to odražava i na jezik koji koriste u virtuelnoj komunikaciji – priča Svetlana Slijepčević Bjelivuk za „Vesti“.

Ona naglašava da anglicizmi nisu uvek loši. Kada reči iz engleskog jezika upotpunjuju prazna mesta u leksičkom sistemu našeg jezika, onda ga i obogaćuju. Loše je kada ih pogrešno ili preterano upotrebljavamo.

– Anglicizmi kvare individualni stil pojedinca onda kada se pogrešno upotrebljavaju. Ponekad nam pokazuju da se neko trudi da nas impresionira i da njihovom upotrebom želi da istakne svoje kompetencije u određenoj oblasti – navodi Svetlana.

Moderno doba ubrzalo je tempo života, pa i komunikacije. Poruke koje razmenjujemo telefonom i na društvenim mrežama kucamo brzo, često ne primećujući greške koje pravimo. Izmišljamo skraćenice koje zatim postaju popularne u svakodnevnoj komunikaciji.

Ćirilica će opstati

– Jezik na internetu vrlo je specifičan varijetet: on okuplja osobine i pisanog i govornog jezika. Nesporno je da ga odlikuju brojne gramatičke i pravopisne greške, ali uvek treba imati u vidu da one ne moraju biti samo posledica neznanja već i rezultat brzine, jezičkog pomodarstva, a ponekad čak i jezičke ekonomije. Kada neko želi što kraće i što brže da odgovori na poruku ili napiše komentar, on ne vodi računa ni o pravopisu ni o stilu. Ako sve to imamo u vidu, teško je dati procene koliko internet komunikacija utiče na jezik – objašnjava ona.

Kada je budućnost srpskog jezika u pitanju Svetlana je optimista. Kako kaže, jezik je živ i stalno se menja, razvija i obogaćuje novim rečima. Jezičku baštinu najbolje ćemo odbraniti ako vodimo računa kako se i sami izražavamo.

– Istorija jezika nas uči da su sve veće istorijske i društvene promene uticale na njega. Mi imamo bogato nasleđe iz turskog i nemačkog jezika, a zatim i iz francuskog, latinskog, italijanskog, grčkog, ruskog… Ako pogledamo iz šire perspektive, jezik će sam pružiti otpor i nastaviti da se razvija u onom pravcu u kom njegovim govornicima bude neophodno. On se prirodno i sponatno razvija, a institucionalno se usmerava standardni jezik, koji je više teorijski konstrukt i ideal kome (možemo da) težimo. Pojedinac može uticati samo na svoj nivo jezičke kulture, najpre čitanjem, ali i pažljivim slušanjem i pravilnim izražavanjem u različitim kontekstima – napominje Bjelivuk.

Ona ne strahuje ni za naše pismo. Iako je još s pojavom pejdžera ćirilica počela da ustupa mesto latinici, Svetlana smatra da taj podatak nije alarm za uzbunu.

– Tako je i danas – na internetu se latinica češće upotrebljava. Međutim, verujem da će ćirilica opstati – i dalje se na ćirilici štampaju svi udžbenici na srpskom jeziku, pišu se pismeni zadaci. U poslednje vreme primetila sam da ima dosta domaćih proizvođača garderobe koji ispisuju poruke ćirilicom, što je veoma simpatično, a ujedno je jedan od načina čuvanja pisma – zaključuje Svetlana.

Žargon mladih

Izmišljanje novih reči naročito je primetno kod dece i mladih. Bjelivukova smatra da je žargon deo odrastanja i socijalizacije i da nema razloga za brigu sve dok je rezervisan samo za vršnjake.

– Ako iz razgovornog jezika počne da se preliva na opštu upotrebu, recimo u pismene zadatke, onda je već kasno. Međutim, tu je onda zakazao ceo sistem: i nastavnici, i udžbenici, i mediji, i roditelji. Drugim rečima, svest o jezičkoj kulturi gradi se najpre u kući, a zatim u školi. Nije isti govor između drugara u parku, s roditeljima, s nastavnicima i u prodavnici – objašnjava ona.

Fontovi na poklon

Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS) obeležila je devet godina od početka registracije .srbdomena i korisnicima interneta poklonila još jedno ćiriličko pismo – Orto RNIDS, izrađeno u saradnji sa organizacijom Tipometar. Novo ćiriličko pismo kreirano prvenstveno za ekranski prikaz može se preuzeti besplatno na sajtu rnids.rs. Novi fontovi predstavljeni su tokom onlajn skupa „Ćirilica u digitalnom svetu“, a o procesu njihove izrade, inspiraciji za stvaranje i mogućnostima svakodnevnog korišćenja govorila je autorka fontova Ana Prodanović, docentkinja na Fakultetu primenjenih umetnosti.