Ili se pokloni ili se ukloni

Nije to tako usamljena pojava da neko selo ili grad iz čista mira pomahnitaju, bilo je već u istoriji takvih slučajeva. Incident iz Pont-Sent-Esprita, francuskog sela, koje je iznenada prolupalo jer se na kraju ispostavilo da su se stanovnici najeli bageta pomešanog sa čistim LSD-om. Ali, ko je, međutim, uvalio LSD u hleb nesrećnim Zadranima, nije poznato.

A u Zadru su bogami lepo pomahnitali. Jedan se omamljeni građanin popeo na zvonik crkve i vičući "Ja sam Hrvat pravoslavac", utemeljio – Hrvatsku pravoslavnu crkvu, piše Boris Dežulović u "Globusu", dok se istovremeno Ernest Marinković priseća u "Novostima", srpskom samostalnom nedeljniku, davnih događaja iz istog grada…

Mržnja: Zadarski maturanti napali srpske u Pragu

"Masa se valjala ulicama Zadra tog 2. maja 1991, u njoj i velik broj policajaca, uniformisanih i naoružanih, koji su vikali: "Ajmo momci, brže malo s tim!" Nije poznat tačan broj demoliranih objekata u vlasništvu Srba. Slučaj je službeno zaključen pre osam godina.

San i politiku Franje Tuđmana o etnički čistoj državi na jedinstven su način u Hrvatskoj osetili građani Zadra. Mesecima pre početka otvorenih ratnih sukoba i svakodnevnog bombardovanja grada, Zadranima srpske nacionalnosti svakodnevno je davano do znanja da su postali nepoželjni.

Golemi pritisak kulminirao je prazničnog 2. maja kada se neviđena količina mržnje sručila na Zadar. Počela je nezapamćena orgija ulicama. Zadrom se razmilelo više od 2.000 ljudi – naoružani palicama, kamenjem, ali i vatrenim oružjem, demolirali su i pljačkali ugostiteljske, trgovačke i ostale objekte u vlasništvu Srba. Po uzoru na nacističku Nemačku i uništavanje imovine Jevreja, i u Zadru je obračun sa Srbima otpočeo kristalnom noći. I to usred bela dana.

Nešto pre 17h krenula je grupa negde s područja Gaženice prema središtu grada i počela demolirati imovinu Srba, a prvi im je na udaru bio lokal "Putnik". Grupa je postajala sve brojnija i na kraju se pretvorila u zapenjenu masu. Među njima je bio povelik broj policajaca, uniformisanih i naoružanih… – ispričao je Đuro Kresović, koji je u to vreme bio šef Kaznenog odeljenja Opštinskog suda u Zadru.

– Kada danas analiziram te događaje, sve je upućivalo na zločin tolikih razmera. Nedeljama ranije Srbi su u Zadru i okolini bili izvrgnuti strahovitim zastrašivanjima. Ljude su zvali telefonom i pretili im, na ulicama su im dovikivali, dobijali su preteća pisma na kućne adrese u kojima je pisalo "ili se pokloni ili se ukloni", a u potpisu je bez srama stajalo "HDZ". Zadarskoj kristalnoj noći i svemu pre i posle nje prethodile su ozbiljne pripreme u prostorijama lokalnih filijala HDZ-a.

Mesecima ranije sačinjavani su popisi kuća i ostalih objekata koje treba porušiti. Masovno su Srbe otpuštali s posla, terali su ih iz kuća i stanova, čak su i deci u školama pretili. Činilo se sve kako bi se izazvao strah koji će rezultirati odlaskom. Uskoro su počela pojedinačna bacanja eksploziva u kuće i lokale, priča Kresović.

Nepoželjna srpska zastava: Zadar 2009. uoči dolaska srpskih rukometaša

Dan posle kristalne noći, sagovornik "Novosti“ prošetao je gradom kojim su i dalje harali pojedinci, iznoseći iz prodavnica, kafića i restorana sve što se još moglo odneti. Noć ranije pljačkalo se kolektivno i neskriveno, a opustošeni su brojni objekti, kako privatni tako i oni u vlasništvu tadašnjih preduzeća, JAT-a, AVIS-a, Beka, Merkura, Kluza, Jugotoursa, Beteksa, Petra Velebita, Obuće, Fruške gore, Jugobanke, CIK-a, Standarda, Simpa, Vojvodine…

Preciznih podataka o imovini zadarskih Srba uništenoj tog 2. maja – nema. Prema nekima, reč je o devedesetak objekata, dok Kresović navodi da ih je svakako više od 130. Nedugo posle toga Kresović je degradiran u običnog sudiju. Ubrzo je izgubio i to radno mesto. Naposletku je i on sa suprugom morao napustiti Zadar. Izbegli su u Baranju. Danas žive u jednom seocetu u Šibensko-kninskoj županiji i sudski se bore za povratak atraktivnog zemljišta u Svetom Petru.