Dostojanstveno, posvećene istini i čitaocima, „Vesti“ su obeležile 32. rođendan. Prvi put su se na kioscima pojavile 15. decembra 1992. kao glas razuma u vremenu bezumlja. Na početku samo u Nemačkoj, a ubrzo se prodajna mreža proširila po celoj Zapadnoj Evropi, svuda gde ima srpskog rasejanja željnog da sazna istinite informacije iz tada ratom zahvaćene bivše zajedničke države Jugoslavije.
– Najtiražniji list za dijasporu „Vesti“ izlazi 32 godine širom Evrope i Australije i opstali smo uprkos pritisku, uvek u službi naših čitalaca i istine. U svim teškim trenucima uvek smo bili uz naš srpski narod – poručio je na obeležavanju godišnjice predsednik Kompanije Nidda Verlag Dušan Vidaković.
Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije, stravičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su na zapadu širene o Srbima. Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini. Istovremeno su svi zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Tako smo počeli u teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, nije se na mnogo bolje promenilo ni do sada – objasnio je svojevremeno osnivač „Vesti“ i predsednik Kompanije Nidda Verlag Dušan Vidaković.
Poverenje u „Vesti“ je kod čitalaca širom rasejanja zasluženo tokom svih ovih godina koliko smo svakodnevno zajedno.
– Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije i stravičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su na zapadu širene o Srbima. Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini. Istovremeno su svi zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Počeli smo u veoma teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, uspevamo da menjamo medijsku sliku o našem narodu – kazao je Dušan Vidaković.
Posle „Politike“ i „Večernjih novosti“, „Vesti“ su najdugovečniji dnevni list na srpskom jeziku, a danas su jedine srpske dnevne novine u svetu na ćiriličnom pismu. Koliki je uticaj i poverenje list postigao kod čitalaca govori i podatak da su, i prema nemačkim izvorima, „Vesti“ na drugom mestu po čitanosti kad je reč o novinama koje se obraćaju strancima na radu u Evropi. Ispred je samo turski „Hurijet“. „Vesti“ se štampaju i u Australiji, a od 2009. imamo i internet portal.
Nastavljamo, idemo napred, nema stajanja!
Zaštitni znak
Za skoro pune tri decenije, rubrika Humanitarni most izrasla je u svojevrsni zaštitni znak „Vesti“ kakvim ne može mnogo medija da se podiči. U prilog tome govori i to što je posredstvom Humanitarnog mosta realizovano oko 2.650 akcija, a registrovano i preko 7.000 donatora, pri tom ne računajući one koji su želeli da budu anonimni.
Prozor u svet
Dušan Vidaković ističe da su od početka „Vesti“ bile prvi pravi prozor u svet, list kome se veruje, novine koje su bile sveže i poštene.
– „Vesti“ su pokrenute s nekoliko ljudi koji su danonoćno radili da bi rasejanje svakog jutra na kioscima moglo da vidi šta se zaista dešava u zavičaju, bez ulepšavanja, ali i bez mržnje i ostrašćenosti, tako uobičajenih u to mračno, zlo i teško vreme. Uvek smo bili isključivo u službi čitalaca – kaže Dušan Vidaković.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
