Prošlo je 15 godina od rata nakon kojeg su, uz pomoć Moskve, Južna Osetija i Abhazija jednostrano proglasile nezavisnost od Gruzije. Građani Gruzije to ne zaboravljaju, ali aktuelna vlada se sve više okreće ka Kremlju.
U Tbilisiju se na svakom koraku može videti da građani Gruzije nisu ni zaboravili, niti oprostili Rusiji to što i 15 godina nakon rata drži dobru petinu teritorije njihove zemlje pod okupacijom. „Rusija je teroristička država“, stoji kao veliki grafit na jednom zidu, a svuda su okačene i zastave Ukrajine. Gruzijci izražavaju solidarnost sa Ukrajinom, jer su i sami doživeli rat sa Rusijom, piše DW.
Ali, u politici te države na južnom Kavkazu više nema tako jasnog stava prema Putinovoj agresiji. Upravo je u Gruziju pobeglo mnogo Rusa od poziva u vojsku, a granični prelaz prema Rusiji prepun je kamiona koji preko Gruzije zaobilaze međunarodne sankcije.
– Društvo je potpuno podeljeno – kaže sociolog Iago Kačkašvišvil. „Većina građana želi u EU, ali mnogi teško mogu da razumeju da je do članstva veoma dugačak put.“ Gruzija već godinama čeka na status kandidata.
Milijarda dolara godišnje od ruskih turista
Podela se vidi i u političkom vrhu zemlje: predsednica Salome Zurabišvili stalno ponavlja da je ponovno približavanje Gruzije i Rusije „neprihvatljivo sve dok ona nastavlja agresiju protiv Ukrajine i drži pod okupacijom naša područja“. Taj stav su podržali američko ambasada u Tbilisiju i Evropska unija.
Ali, premijer i lider vladajuće stranke „Gruzijski san“ Irakli Garibašvili je pragmatičan. S jedne strane, on je u utorak povodom 15. godišnjice izbijanja gruzijsko-ruskog rata (8. avgust) ponovo zatražio povlačenje ruske vojske iz gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije.
A s druge, on se zalaže za ekonomske veze s moćnim susedom. U maju ove godine su, prvi put nakon 2019, ponovo uvedene direktne avio-linije između te dve zemlje, a Moskva je ukinula vize za gruzijske državljane.
Nedavno je u gruzijsku luku Batumi pristao ruski kruzer s turistima koji je stigao iz Sočija. Opozicija je tamo zbog toga organizovala proteste, na što je Garibašvili optužio opozicione stranke za „podizanje napetosti“, te izjavio da „kod par turista ne može biti reč o novoj invaziji Rusije“.
– Ako u Gruziju prestanu da dolaze ruski turisti, zemlja gubi milijardu dolara godišnje – upozorio je premijer. Konačno, Gruzija i jeste poznata po svom gostoprimstvu, prirodnim lepotama i odličnoj kuhinji, a gosti iz susedne zemlje bitno doprinose prihodu Gruzije.
Marioneta bivšeg premijera i tajkuna
No, za lidera opozicionog „Udruženog nacionalnog pokreta“ Levana Habeišvilija, stvari su jasne: ova vladajuća garnitura je samo marioneta bivšeg gruzijskog premijera i tajkuna Bidzine Ivanišvilija koji je u Gruziji stvorio „ruski režim“.
A sva obećanja o blagostanju u zemlji brzo se izjalove: prosečna plata je oko 1.200 larija – nekih 400 evra. Zvanično je nezaposlenih 13 odsto, ali sociolog Kačkašvišvil procenjuje da je taj broj u stvari bar dvostruko veći.
Rusija za Gruziju nije važna samo zbog turista: komšije dobro znaju i za gruzijsko vino, a nađe se način i da preko Gruzije u Rusiju dospe roba koja zbog sankcija ne sme da se izvozi u tu zemlju. Kačkašvišvil kaže da je gruzijska vlada teoretski još uvek na putu evropskih integracija, „ali ne čini ništa za nekakav evropski kurs, već sve više postaje proruska“. Ova vlada tvrdi da Gruzija „od Evrope nema šta da nauči“.
– Stalno se ističu nacionalistički trendovi, a rukovodstvo se stalno poziva na našu tradiciju i istoriju, i našu prastaru civilizaciju – kaže Kačkašvišvil.
Hoće, ali ne čini ništa za EU
Konkretno, to znači da Tbilisi gotovo ništa ne čini kako bi ispunio katalog reformi koje su uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU: od oblasti ljudskih prava, pa sve do pravosuđa gde je situacija najgora. „Naše pravosuđe je potpuno korumpirano i služi samo interesima politike“, kaže Kačkašvišvil.
Istog je mišljenja i opozicioni političar Giga Bokerija, bivši čelnik nacionalnog Saveta bezbednosti u međuvremenu uhapšenog bivšeg predsednika Sakašvilija. „Kod nas se danas Zapad demonizuje. Vladajuća stranka se ponaša kao da postoji samo jedan izlaz: biti dobar s Rusijom ili rizikovati novi rat.“ Bokerija s druge strane misli ovako: „Ne može biti nikakvog dogovora s Putinom ako želimo da kao zemlja zadržimo svoje dostojanstvo.“
Naime, uz vojnu podršku Rusije, gruzijske pokrajine Abhazija i Južna Osetija ostvarile su de facto nezavisnost od Gruzije, a Gruzija je zadržala kontrolu samo na malim područjima spornih teritorija. U kratkotrajnom ratu od 8. do 12. avgusta 2008. aktivno je učestvovala ruska vojska, pa je Tbilisi prekinuo diplomatske odnose sa Moskvom.
U Gruziji se sledeće godine održavaju parlamentarni izbori i Bokerija je uveren: „To je istorijska prilika da se okrenemo Evropi, što je za nas jedina prava civilizacija. Ako se to ne promeni na sledećim izborima, biće katastrofa.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
