Humanost bez granica

Iz daleke Amerike, iz jednog malog gradića u blizini Njujorka, donaciju od 500 dolara poslala je porodica Tomašević, poreklom sa severa Crne Gore, koja je sa po 100 dolara želela da obraduje usamljene i bolesne bake Stanu Minić iz Dragočeva na Rogozni i Stanicu Milojević iz Dobrinje kod Tutina, porodicu Baždar iz Sjenice, staricu Vasviju Suljević iz Novog Pazara i Miloša Jovanovića, ratnika sa Košara, koji živi u zabitom selu Troštice na Goliji.

Dobrota

U kratkoj propratnoj poruci ova humana porodica ističe da godinama pomaže rođacima i sirotinji u rodnoj Crnoj Gori, ali i u drugim delovima bivše Jugoslavije. Iz „Vesti“ su saznali sa kakvim se sve mukama suočavaju stari, siromašni i bolesni u Raškoj oblasti, pa su odlučili da vrednu donaciju pošalju i u ovaj deo Srbije. Posebno ih je ganula sudbina nepokretne bake Stane Minić koja ni šporet ne može da naloži i jedva preživljava uz pomoć komšija iz susednih sela. Baka Stana dugo nije dobijala nikakvu pomoć, tek nedavno, nakon našeg apela, stigle su joj donacije iz Australije koje su joj omogućile da kupi brašno i lekove.

Jad i bolest

– Sama sam i nemoćna, da nije rođaka i komšija koji me povremeno posećuju i donesu mi hleba i mleka i dobrih ljudi iz sveta koji mi pošalju pomoć, meni zlata vrednu, umrla bih od studi i gladi – priča starica. Ona podseća da su joj naši čitaoci iz Australije kupili krevet, dušek, šporet i televizor.

– Da mi nije ovog televizora umrla bih od samoće. Nekada i po nedelju dana ne sretnem čoveka, a vukovi urlaju oko kuće. Nadam se da će mi ova donacija pomoći da se spremim za zimu i dočekam proleće. Za kasnije, kako Bog kaže – ističe starica i porodici Tomašević šalje veliku zahvalnost, najlepše želje i pozdrave.

Donacija će puno značiti i Stanici Milojević iz Dobrinje kod Tutina, takođe usamljenoj, siromašnoj i bolesnoj starici koja preživljava uz pomoć rodbine, dobrih komšija i retkih donacija naših čitalaca. Pomoć iz Njujorka, na kojoj je zahvalna do neba, dobro će joj doći da obnovi svoje male zalihe brašna i lekova. Nada se da će joj ostati i za „šećer i kafu“.

Tužna je i teška sudbina i porodice Baždar iz Sjenice. Glava porodice Raho je dugo u postelji i nepokretan, a njegovi naslednici: Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju i druge zdravstvene probleme. Hrane se u narodnoj kuhinji, kubure sa lekovima i ogrevom i jedva preživljavaju.

– Uvek se obradujemo kada nam stigne neka pomoć. Ovoga puta platićemo dug za struju. Hvala puno dobrim ljudima iz Kanade i svima ovde u Sjenici i svetu koji nam pomažu – poručuje Elko Baždar.

– Hvala bogu, trenutno nismo ni gladni, ni žedni, rešili smo se i duga za struju, imamo i lekova i nešto brašna u kući. Sve to nakon apela u „Vestima“ – priča Miloš Jovanović, siromašni i teško bolesni ratnik sa Košara koji sa bolesnom majkom Rosom i sestrom Marinom jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije.

– Brzo se istopi sve što nam dobrotvori pošalju i što uspemo da od sebe sakrijemo. Najviše trošimo na lekove, za hranu šta ostane – priča Miloš i veli da će najveći deo donacije iz Amerike otići „na tablete“.

– Nadam se invalidskoj penziji. Nažalost, još nije na vidiku. Kad bih imao bar i najminimalnije redovno primanje bilo bi nam lakše. Do tada, nadam se da nas dobri ljudi, a posebno humanitarac Hido Muratović koji je uz nas deset godina, neće ostaviti na cedilu – dodaje ovaj hrabri i od države zaboravljeni branilac Srbije.

Apel

Donaciji iz Amerike puno se obradovala i starica Vasvija Suljević iz novopazarskog naselja Hadžet koja godinama sama, u bedi i sirotinji i bez ikakvih prihoda, brine o teško bolesnom sinu Mirsadu. Nakon apela u „Vestima“ nedavno joj je stiglo 100 evra, pa je uspela da Mirsadu kupi lekove. Pomoć porodice Tomašević iskoristiće da se opskrbi najpotrebnijim namirnicama.

Pelene za Bajru

Naša anonimna čitateljka iz Hanovera poslala je paket pelena i odeće Novopazarki Bajri Suljević koja dve i po decenije sama u podstanarskoj sobici brine o nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti. Svaka pomoć njima mnogo znači, jer nikakva primanja nemaju, a samo za kiriju, lekove i struju mesečno im je potrebno bar 300 evra. Da nije dobrih ljudi i sevara ko zna da li bi još bile u životu.