“Slobodna Dalmacija” piše da je Srbija 2003. preuzela nadležnost sa sva dela u vezi sa ratnim zločinima, te da je tada u ruke Beograda stigla i nadležnost nad hrvatskim državljanima i nad zločinima koji su se za vreme rata dogodili na prostoru Hrvatske.
Navodi se da su takva prava Beograda, uprkos osporavanjima i tvrdnjama da Beograd nikada ne može da bude “mini Hag”, omogućila srpskim vlastima da privode hrvatske osumnjičenike, da se sudi hrvatskim državljanima ili da se od hrvatskih institucija traže razgovori sa građanima.
“Nakon dugih godina trpljenja ili pokušaja kooperacije, pa i osnivanja mešovitih međudržavnih grupa koje su analizirale imena sa srpskih optužnica, Hrvatska je u evropskim institucijama odlučila da povede diplomatsku ofanzivu kojom bi se definitivno stalo na kraj srpskom pravnom kočoperenju”, navodi se u tekstu “Slobodne Dalmacije”.
Ministar pravosuđa Orsat Miljenić u četvrtak je na sastanku ministara pravosuđa zemalja članica Evropske unije u Briselu zahtevao hitno ukidanje tog ekskluzivnog prava države Srbije i suspenziju spornog zakona.
“To je zakon za koji mi insistiramo da se povuče i on će pre ili posle biti povučen. Nadležnost za ratne zločine je univerzalna i ona ne može biti ograničena kako je napravljeno u ovom slučaju, jer niko ne može imati ekskluzivno pravo suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije našim državljanima”, rekao je Miljenić.
Naglasivši da o ovoj temi i on i ministarka inostranih poslova Vesna Pusić misle jednako, hrvatski ministar pravosuđa podvukao je kako je pitanje procesuiranja ratnih zločina civilizacijsko pitanje i pitanje jasnih i ujednačenih evropskih pravnih standarda.
“SD” navodi da tema još nije službeno dospela na ministarski nivo EU, ali će Evropska komisija, prema Miljenićevim rečima, sigurno odraditi svoj deo posla nakon što je jednom otvorena i nakon što je utvrđeno da se to pitanje mora rešavati.
List pišući o uslovima za status kandidata za Evropsku uniju navodi da pred Srbijom stoje strogi kriterijumi za eventualni prijem.
“Područja reforma pravosuđa i osnovnih ljudskih prava te pitanje sigurnosti i prekogranične saradnje spadaju u poglavlja 23 i 24 koja čine alfu i omegu čitavog pregovaračkog procesa. U odnosu na vreme hrvatskih pregovora, proces se za Srbiju i aktualne kandidate u međuvremenu i dodatno zakomplikovao, poglavlja 23 i 24 otvaraju se prva, a zatvaraju poslednja, uvedeni su novi mehanizmi praćenja napretka, a implementiran je i kolektivni mehanizam za zaustavljanje pregovora u svim ostalim područjima dođe li do zastoja u saradnji u ova dva suštinska poglavlja. Odluči li prkositi Evropi u slučaju zakona o “mini Hagu“, sva je prilika da Srbiji neće ostati puno nade za ostvarenje željenog statusa u Briselu”, zaključuje se u tekstu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
