Potrošačke cene u septembru bile su 4,2 posto veće nego u istom mesecu prošle godine, pokazuje prva procena inflacije za deveti mesec Državnog zavoda za statistiku Hrvatske, čime je nakon kratkotrajne letnje stagnacije inflacija u susednoj zemlji ponovo ubrzala na godišnjem nivou. Inflacija je, podsetimo, u julu i avgustu iznosila 4,1 posto, čime je bio prekinut tromesečni trend ubrzavanja rasta cena započet u maju, kada je inflacija s aprilskih 3,2 posto skočila na 3,5 posto pa na 3,7 posto u junu.
I u septembru su najbrže, kao i tokom cele godine, rasle cene usluga, i to za 6 posto, slede cene hrane, pića i duvana, koje su u odnosu na prošlogodišnji septembar veće za 5,6 posto, a značajniji skok od 4,5 posto beleže i cene energije. Na mesečnom nivou, tj. u odnosu na avgust, cene su u proseku veće za 0,4 posto, pri čemu su cene usluga niže za 1,1 posto, a hrane, pića i duvana za 0,3 posto. S druge strane, najviše su porasle cene industrijskih proizvoda, za 2,9 posto, a energije za 0,3 posto.
U Nezavisnim hrvatskim sindikatima upozoravaju da najveći rast beleže usluge, hrana i energija, odnosno kategorije koje najviše utiču na svakodnevne troškove građana, pri čemu posebno zabrinjava rast cena hrane i pića, koje su na godišnjem nivou rasle za 5,6 posto. Na već visoke cene hrane dodatno poskupljenje snažan je udarac za domaćinstva, kaže glavna ekonomistkinja Nezavisnih sindikata Izabela Delfa Mišić.
– Ako se pogleda struktura troškova, prosečno hrvatsko domaćinstvo izdvaja 27 posto raspoloživog dohotka za hranu, dok je prosek u EU 16,9 posto. To ne znači da domaćinstva u EU manje troše na hranu, već da imaju veći raspoloživi dohodak i više prostora za druge izdatke. Važno je naglasiti da domaćinstva s nižim primanjima i minimalnim platama često troše više od polovine svog raspoloživog dohotka na hranu, što im značajno ograničava mogućnosti za druge svakodnevne potrebe i životne izdatke – ističe Mišić.
Upozorava i na rast cena energije na godišnjem nivou od 4,5 posto, ali i u odnosu na avgust za 0,3 posto.
– To utiče na sve sektore i posredno povećava troškove drugih proizvoda i usluga. Usluge beleže godišnji rast od 6 posto, dok je mesečno došlo do blagog pada od 1,1, što je uglavnom rezultat sezonskih promena. Ipak, dugoročno ostaje snažan pritisak na troškove prevoza, obrazovanja i smeštaja. Industrijski neprehrambeni proizvodi bez energije rastu relativno sporo godišnje (0,5 posto), ali mesečne promene (+2,9 posto) pokazuju da kratkoročne tržišne promene i sezonski uticaji još uvek postoje – navodi Mišić.
– Inflacija u Hrvatskoj pokazuje da cene rastu gotovo dvostruko brže nego prosek EU, a istovremeno su plate i dalje ispod evropskog proseka. To znači da građani osećaju dvostruki pritisak jer moraju da plaćaju evropske cene, ali s platama koje ne prate taj rast – zaključuje Mišić.
Dvostruko više nego u Evropskoj uniji
Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena koji koristi Eurostat, a omogućava poređenje s drugim članicama Evropske unije, inflacija u Hrvatskoj u septembru je iznosila 4,6 posto, a samo Estonija ima veću inflaciju – 5,2 posto, dok istu stopu inflacije kao i Hrvatska imaju Slovaci.
Hrvatska se tako opet, kao i tokom cele godine, našla pri samom vrhu zemalja EU po visini inflacije, i to deveti mesec zaredom, pri čemu je inflacija u Hrvatskoj više nego dvostruko veća od proseka evrozone, koji za septembar iznosi 2,2 posto.
