Gujon: U inostranstvu je danas lakše zastupati istinu o istoriji Srba

U inostranstvu je danas lakše govoriti o stradanju srpskog naroda i zastupati istinu o istoriji Srba, zahvaljujući promenama u zemlji u poslednjih 13 godina i negovanju kulture sećanja, izjavio je danas direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

– Kada vas napadaju u inostranstvu, mnogo je lakše da nastupate kada znate da imate podršku iz Srbije – rekao je Gujon za TV Hepi.

Ocenio je da je većem samopouzdanju Srbije i promeni njenog imidža doprinelo i to što je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo važne inicijative i projekte za očuvanje kulture sećanja, poput Obale jasenovačkih žrtava, izgradnje memorijalnih kompleksa, snimanja filmova i obeležavanja zajedničkih stradanja zajedno sa Republikom Srpskom.

– Na taj način danas se borimo sa prisutnom revizijom istorije i relativizacijom prošlosti. Zato je polje istorije izuzetno važno. Sada može da se čuje istina i drugačiji narativ –  poručio je Gujon.

Prema njegovim rečima mnogi na Zapadu žele da pretvore Srbe u nove naciste i da stave žig genocidnosti celom srpskom narodu. Ističe da je upravo to pokušano na sednici Ujedinjenih nacija kad je proglašen dan genocida u Srebrenici.

– Tada je Srbija, predvođena predsednikom, uložila velike napore da se suprotstavi toj rezoluciji, iako je situacija bila veoma teška jer su je sve vodeće zapadne zemlje podržavale. Ako jednom dobijete etiketu da ste ‘počinili genocid’, taj žig ostaje i teško ga je ikada ukloniti – ukazao je Gujon.

Srbija je u borbi protiv takve retorike, napomenuo je, dobila podršku mnogih ljudi iz sveta, među njima i direktora Centra „Simon Vizental“ Efraima Zurofa, sa kojim je pre dva dana učestvovao na tribini u Novom Sadu.

– On je poslednji poznati ‘lovac na naciste’ i odlučno se protivi pokušajima da se umanji značaj Holokausta i nacističkih zločina. Kako sam kaže – ne možete porediti ono što se desilo u Srebrenici sa stravičnim zločinima koji su počinjeni u Jasenovcu ili Aušvicu – rekao je Gujon.

Gujon je dodao da je Zurof naveo primer jedne baltičke zemlje koja je podigla spomenik žrtvama fašizma, ali nije precizirala ko je stradao, a bili su Jevreji, niti ko je počinio zločin, a bili su lokalni nacisti.

– To pokazuje sličnost sa situacijom na Balkanu tokom ratova 90-ih, kada je Benjamina Karić, gradonačelnica Sarajeva i miljenica zapadnih ambasadora, otkrila spomenik na Kazanima na kome piše ‘žrtvama rata’, iako su tu nastradali Srbi – naglasio je Gujon.

Gujon poručuje da je jedan od zadataka Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, na čijem je čelu, da upozna svetsku javnost sa stradanjem srpskog naroda koje je do dana današnjeg sistematski i namerno ignorisano.

Iz tog razloga, pored razgovora sa stranim novinarima, Kancelarija radi na prevođenju dokumentarnih filmova i knjiga, organizuje mnoge manifestacije u svetu i kreira popularne sadržaje na engleskom jeziku namenjene mladima na društvenim mrežama, navodi se u saopštenju Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.