Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je da postojanje Republike Srpske predstavlja garant opstanka srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, saopštila je danas njegova kancelarija.
– Ako danas u Bosni imamo još Srba, ako danas u Bosni imamo još crkava, to je zato što Republika Srpska još uvek postoji – rekao je on u ekskluzivnom intervjuu za francuski medij „Omerta“.
Gujon je istakao da bez Republike Srpske ne bi bilo ni Srba u BiH, te da pokušaji da se ukloni predsednik Srpske Milorad Dodik predstavljaju opasnost za milion Srba u BiH, ali i za region Balkana i Evropu.
– Verujem da treba apelovati na razum. To je ono što čini Republika Srbija. To je ono što radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahtevajući da se svi vrate razumu, podsećajući na poštovanje međunarodnog prava, na poštovanje međunarodnih sporazuma, uključujući Dejtonski sporazum – kaže Gujon.
On navodi da smo već nekoliko godina svedoci tendencije od strane Bošnjaka koji žele da ostvare političku prevlast nad druga dva naroda ukidanjem njihovih nadležnosti.
– Republika Srpska je žrtva ovog pokušaja centralizacije, odnosno želje da se ukinu steknuta prava kroz ukidanje različitih nadležnosti obezbeđenih Dejtonskim sporazumom. Tome se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik suprostavlja. Protivi se toj opasnoj tendenciji koja stvara ogromnu nestabilnost i koja ponovo budi tenzije u Bosni. On je osuđen od strane suda u Sarajevu. Vidimo da postoji instrumentalizacija pravosuđa u političke svrhe sa ciljem da se maltretira i potčini srpski entitet u Bosni, Republika Srpska koja omogućava Srbima da ostanu slobodni i bezbedni na svojoj zemlji – kaže Gujon.
On ističe da danas ima ljudi koji bi želeli više, koji se nadaju da će, oduzimanjem prava ili ugnjetavanjem jednog naroda, njihov narod biti srećniji.
– To ne funkcioniše tako. Verujem da je vreme da sarađujemo i živimo u miru, posebno na Balkanu. Bilo je dovoljno ratova i zato Beograd sistematski apeluje na razum, i nadam se da će nas čuti, ne samo u našem regionu, već i u Evropi – naglasio je Gujon.
On je ukazao da se situacija u Bosni i Hercegovini ne može razumeti bez poznavanja činjenice da je ta zemlja prošla kroz težak rat između tri naroda i tri vere: muslimana, katolika i pravoslavaca koji vekovima žive zajedno na tom prostoru.
Gujon je u intervjuu za „Omertu“ objasnio da su to autohtoni narodi među kojima je iz istorijskih razloga s vremenom došlo do razdvajanja, ali da svi govore istim jezikom.
– Rat je odneo mnogo života. Prekinut je 1995. godine zahvaljujući Dejtonskom sporazumu. Potpisale su ga brojne zapadne zemlje, kao i Srbija koja je garant istog. Važna stvar u ovom sporazumu, i zbog koje je mir uopšte mogao da se postigne, je ta što imamo podelu Bosne i Hercegovine na dva entiteta, hrvatsko-muslimanski entitet i srpski entitet Republiku Srpsku koji imaju svoje specifičnosti. Svaki entitet ima svoje kuturne i jezičke specifičnosti – objasnio je Gujon.
