Informisanost o Humanom papiloma virusu (HPV) u Srbiji je na izrazito niskom nivou u poređenju sa Evropskim zemljama. Samo 31 odsto naših građana zna da HPV može da izazove rak i kod muškaraca i kod žena, dok je u Evropi taj procenat mnogo veći i iznosi 67 odsto.
U Srbiji se samo 12 odsto građana obraća lekaru u vezi vakcinacije deteta protiv HPV, dok to čini čak tri puta više Evropljana (42 odsto), pokazuje istraživanje koje je sprovedeno tokom proleća i leta 2022. u devet evropskih zemalja: Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Sloveniji, Austriji, Portugalu, Rumuniji, Švedskoj i Srbiji, na reprezentativnom uzorku većem od 9.000 ispitanika.
Rak grlića materice je četvrti najčešći oblik raka kod žena u svetu i godišnje od njega umre oko 300.000 pacijentkinja. Sa više od 1.300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka kod žena u Srbiji.
– U našoj zemlji se uočava da je veliki broj mladih zaraženo HPV virusom. Smatra se da je u svetu populacija od 17 do 23 godina zaražena preko 80 odsto ovim virusom. Kod nas je malo više, jer mladi ne koriste zaštitu. Ta masovna zaraženost HPV-om je uzrokovala da se rak grlića materice javlja u većem procentu. Najalarmantnije je što je sada pik pojavljivanja prvih simptoma raka grlića materice kod žena oko 32. do 35. godine života, u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada je ovaj tip karcinoma bila bolest starijih žena – kaže dr Mima Fazlagić ginekolog i predsednica Udruženja žena „Naša Aska“ koje je u saradnji sa Udruženjem za borbu protiv raka grlića materice i jajnika „Progovori“ uradilo istraživanje za Srbiju.
Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi u Srbiji, ali i u Evropi, nakon kovida, na isti način opterećeni novim informacijama o vakcinama, ali su u međuvremenu povećali znanje o njima. Međutim, na pitanje ko donosi odluku o imunizaciji odgovori su potpuno suprotni od Evropskih zemalja. Kod nas odluku o imunizaciji u najvećem broju slučajeva, donosi jedan roditelj, čak 71 odsto, dok u Evropi samostalnu odluku donosi samo 34 odsto ispitanika.
– Važnost da dete bude vakcinisano protiv svega, osim COVID-a, potvrdno je odgovorilo 71,8 odsto ispitanika, dok je u Evropi ta svest među građanima daleko veća i iznosi čak 90 odsto. Da se vakcinom može sprečiti neki oblik raka smatra približno isti broj građana i u Srbiji (52 odsto) i Evropi (58 odsto), ali je zato dobra informisanost o HPV kod nas svega 49,8 odsto, a u Evropi 73 odsto. Ono što važi za našu zemlju i Evropu jeste da ljudi koji su dobro informisani, njih dve trećine zna o raku grlića materice i vakcini, ali ta dobra informisanost kod nas je duplo manja nego u Evropi. To potkrepljuje i činjenica da je poverenje u HPV vakcinu kod nas 40,9 odsto, a u Evropi 80 odsto, ali isto tako i da 55, 6 odsto naših građana odbija vakcinaciju zato što smatra da nije bezbedna, a to čini i 50 odsto Evropljana – ističe dr Fazlagić.
HPV vakcina počela je da se daje u domovima zdravlja širom Srbije o trošku osiguranja, a obezbeđena je najsavremenija, devetovalentna vakcina koja predstavlja zlatni standard prema preporuci struke.
– U protekle dve nedelje vakcinisali smo više od 180 dece, a među njima je bilo čak 40 dečaka. Prvi put smo dobili 100 doza za celu Čukaricu i to smo za tri dana potrošili. Za sada smo zadovoljni odzivom i interesovanjem roditelja. Imamo spisak roditelja koje ćemo pozvati kad stigne sledeći kontigent. Ono što je bitno da svi roditelji znaju, jeste da ako dete ima ispod 15 godina, vakcinu prima u 2 doze. Nakon 15 godina ona se daje u tri doze, jer je imunogenost bolja kod mlađe dece i zato oni primaju jednu dozu manje. Takođe, ako je osoba već imala prvi seksualni kontakt treba da primi vakcinu, jer se nije sigurno susrela sa svih 9 tipova virusa. Menstrualni ciklus nema veze sa davanjem vakcine, kao ni to da primanje vakcine ne isključuje jednog dana redovan odlazak ginekologu i korišćenje kontracepcije. Sama upotreba kondoma bez vakcine nije dovoljna, jer se HPV prenosi i putem kože pre nego što se kondom uopšte stavi – objašnjava dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“.
Ona je pojasnila da je najbolje da dete sa 12 godina primi vakcinu, kao i da se ona može dati istovremeno sa vakcinom protiv difterije i tetanusa u sedmom razredu. Imunitet nakon vakcinacije traje sigurno 10 godina, ali nema indicija da nakon toga on opada.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
