Grad fijakera, zelenila i kulture

Sombor je romantičan grad kulture, jedan od najlepših u Vojvodini. Smešten u severozapadnom delu Bačke, u njemu su se pomešali mnogi kulturni i istorijski uticaji koji su doprineli tome da grad u pogledu arhitekture, gastronomije i muzike bude prožet razlikama koje ga čine toliko jedinstvenim.

Nadaleko je Sombor poznat po zelenilu, kulturnom životu i centru koji ima objekte iz 18. i 19. veka. Jedna od mnogih prednosti ovog grada je njegova raskošna i živopisna arhitektura. Stara zdanja su neka od najlepših građevina u celoj Srbiji i zahvaljujući njima Sombor je uspeo da sačuva tradiciju, lepotu i kulturu. Dva nezaobilazna zdanja za obilazak su Gradska kuća i zgrada Županije u kojoj se nalazi najveća slika bivše Jugoslavije, „Bitka kod Sente“.

Osim što čuva važna kulturno-istorijska obeležja, Sombor čuva i sećanje na velike ljude koji su u gradu živeli i stvarali. Osnivač jugoslovenske kinematografije Ernest Bošnjak i pesnik Veljko Petrović su iz Sombora kao i Laza Kostić, koji na glavnoj ulici, ispred kuće u kojoj je živeo, ima spomenik. Somborac je i slikar Milan Konjović, čije ime nosi jedna od gradskih galerija. Iz ovog grada je i Zvonko Bogdan, pevač, kompozitor, slikar, pesnik, džokej i vinar prepoznatljiv po džentlmenskim manirima.

– Sombor je grad koji može da osvoji na prvi ili bilo koji drugi pogled, bez obzira na razlog dolaska. Atmosfera samog grada je hedonistička: uživate u šetnji, u zelenilu, arhitekturi, uživate u istoriji i opuštenoj priči prolaznika. A onda probate somborski sir, jedan od najboljih koje sam probao u čitavoj Srbiji, a i van nje. Takav sir možete da nađete samo tamo – ističe fotograf Ivan Strahinić.

Odmah dodaje i da, ako vas put nanese u Sombor, ne propustite vožnju fijakerom i posetu nekom od salaša.

– A za pun doživljaj prokrstarite Gornjim Podunavljem – napomenuo je naš vodič, ne zaboravivši da spomene Specijalni rezervat prirode.

Jedan od dunavskih bisera Vojvodine i Srbije, SRP Gornje Podunavlje predstavlja složen mozaik vodenih i kopnenih eko-sistema čiji najveći deo je pokriven kompleksima ritskih plavnih šuma. Očuvana izvorna lepota kakva se retko gde može sresti, kako kod nas, tako i u Evropi.

Meštani se hvale i Velikim Bačkim kanalom na kojem ima restorana i kafića, ističući čarde na Dunavu gde morate probati lokalni specijalitet – riblji paprikaš, ali i gomboce, ratarsku čorbu, somborski rinfliš i njihovu mućkalicu.

Lepota Sombora je, inače, pesmom ispričana, kao preporuka, ponajviše kao dobrodošlica: „U tom Somboru svega na volju. Ko kroz njega jednom prođe, taj će opet da nam dođe. Zavoleće ga.“

Najlepša vekovima

Prostrana i raskošna Gradska kuća, podignuta 1749. u samom srcu Sombora, jedan je od najprepoznatljivijih simbola grada. Izgradnja je trajala godinama zbog čega je njena arhitektura vremenom postajala sve više impresivna i jedinstvena, a predstavlja unikatan spoj srpske i ugarske kulture. Građena u neoklasicističkom stilu, posebna pažnja posvećena je detaljima na fasadi i impozantnom tornju. Od početka gradnje, verovalo se da će biti jedna od najlepših kuća u celom gradu. Bila tada, a i danas je.

Slika ponos Županije

Zgrada Bačko-Bodroške županije, izgrađena u periodu od 1805. do 1808. godine, spomenik je kulture od velikog značaja. Zgrada je imala osnovu u obliku latiničnog slova U, a današnji izgled potiče iz 1882. kada je po projektu budimpeštanskog arhitekte Đule Partoša dograđeno krilo čime je formirana zatvorena kvadratna osnova. Posebnu notu zdanju daje balkon od kovanog gvožđa sa polukružnim otvorima i amblemima. Zgrada Županije ima 200 različitih prostorija i odaja, a u velikoj, svečanoj sali 1898. je postavljena impozantna slika Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente“ (ulje na jednodelnom platnu veličine 7×4 metra) u bogatom pozlaćenom ramu.