Globalni dug dostigao je rekordnih 337,7 biliona dolara na kraju ovogodišnjeg drugog kvartala, podstaknut olakšavanjem globalnih finansijskih uslova, slabijim američkim dolarom i popustljivijim stavom glavnih centralnih banaka, pokazao je izveštaj koji je danas objavljen.
Institut za međunarodne finansije (IIF) saopštio je da je globalni dug porastao za više od 21 bilion dolara u prvoj polovini godine na 337,7 biliona, prenosi Rojters.
Kina, Francuska, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Velika Britanija i Japan zabeležile su najveći porast nivoa duga u dolarima, iako je deo toga bio posledica pada dolara, naveo je IIF i dodao da je američka valuta oslabila za 9,75 odsto od početka godine u odnosu na korpu glavnih trgovinskih partnera.
„Obim ovog povećanja duga bio je uporediv sa naglim porastom viđenim u drugoj polovini 2020. godine, kada su politički odgovori povezani sa pandemijom doveli do neviđenog nagomilavanja globalnog duga“, naveo je IIF u svom Globalnom monitoru duga.
Posmatrajući odnos duga i BDP, pokazatelj sposobnosti otplate duga u poređenju sa onim što se proizvodi, Kanada, Kina, Saudijska Arabija i Poljska zabeležile su najveći porast, dok je taj odnos smanjen u Irskoj, Japanu i Norveškoj.
Generalno gledano, globalni odnos duga i proizvodnje nastavio je sporo da opada, iznoseći nešto iznad 324 odstro, ali na tržištima u razvoju odnos je dostigao 242,4 odsto, što je novi rekord.
Ukupni dug na tržištima u razvoju porastao je za 3,4 biliona dolara u drugom kvartalu, na rekordno visokih 109 biliona dolara.
Direktor za održiva istraživanja IIF-a Emre Tiftik rekao je da će rastuća vojna potrošnja opteretiti bilanse stanja vlada zbog intenziviranja geopolitičkih tenzija.
On je istakao da se povećanje duga uglavnom odnosi na dug države, koji je naglo porastao u članicama G7 i u Kini. Dodao je da su reakcije tržišta obveznica oštrije u razvijenim ekonomijama, sa prinosima na desetogodišnje obveznice G7 blizu najvišeg nivoa od 2011. godine.
Tržišta u razvoju suočavaju se sa rekordno visokim iznosom od skoro 3,2 biliona dolara otkupa obveznica i kredita u preostalom delu 2025. godine, saopštio je IIF.
Upozorava se da bi fiskalni napori mogli da se pojačaju u zemljama poput Japana, Nemačke i Francuske, pozivajući na oprez prema takozvanim „osvetnicima obveznica“ – što se odnosi na investitore koji prodaju obveznice zemalja čije finansije smatraju neodrživim.
Izveštaj je ukazao na zabrinutost zbog duga SAD, napominjući da kratkoročno zaduživanje čini oko 20 odsto ukupnog duga i 80 odsto emisije trezorskih obveznica.
