Evropska unija je saopštila da je dosledna u stavu da status zdravstvenih i obrazovnih institucija na Kosovu i Metohiji, koje podržava Srbija, treba da bude rešavan u dijalogu Beograda i Prištine, u skladu sa dogovorenim sporazumima i prištinskim zakonima.
U odgovoru Kohi ditore, iz Brisela je navedeno da se premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti obavezao pred Evropskom unijom da će se o integraciji srpskih zdravstvenih i obrazovnih struktura na Kosovu i Metohiji konsultovati sa Srbima i izaslanikom EU za dijalog sa Beogradom Peterom Sorensenom, prenosi RTS.
„Premijer Kosova se obavezao da će se pozabaviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura koje podržava Srbija, u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine“, naveo je portparol EU.
Na sastanku sa ambasadorima zapadnih zemalja u Prištini, Kurti je rekao da će se „postepena integracija srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija u okviru kosovskog sistema obavljati u koordinaciji sa međunarodnim faktorom i srpskom zajednicom“.
Srpski politički predstavnici su nedavno istakli da su integracija školstva i zdravstva pitanja za dijalog između Beograda i Prištine u Briselu.
U deklaraciji srpskih predstavnika na KiM od 12. februara, između ostalog je istaknuto da bi jednostrani potezi protiv srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija predstavljali administrativno etničko čišćenje srpskog naroda.
„Želimo da ukažemo međunarodnoj zajednici kao i kosovskim zvaničnicima da bi jednostrani potezi protiv obrazovnih i zdravstvenih institucija mimo pregovora u Briselu, primena zakona o strancima i zakona koji se odnose na vozila bez odgovarajućih prilagođavanja realnosti na terenu, pravnih i drugih olakšica predstavljali administrativno etničko čišćenje srpskog naroda sa ovih prostora na kojima naš narod živi vekovima.
Došlo bi do ugrožavanja osnovnih ljudskih prava, pre svega prava na život, lečenje, obrazovanje, nastanjivanje, slobodno uživanje imovine, hiljade srpskih porodica bile bi ugrožene, deca odvojene od majki i očeva, pacijenti od svojih doktora, a đaci i studenti bez adekvatnog obrazovanja. Naše crkve i manastiri bi bili bez monaha i sveštenika, ali i bez vernika. Opustela bi sela i opštine, a multietnički karakter društva na ovim prostorima ostao bi samo na papiru i bez ikakvog realnog osnova i predstavljao bi poraz međunarodne zajednice“, podvučeno je u deklaraciji.
