Već nekoliko meseci se u javnosti pojavljuju informacije da bi italijanski proizvođač automobila mogao da obustavi proizvodnju u Srbiji. Razlozi su ekonomski i jednostavni – nema dovoljno tražnje da bi sve proizvodne linije ostale aktivne. Fijat je u međuvremenu krenuo u pregovore s Vladom Italije o premeštanju proizvodnje linija iz Poljske u Napulj. Reč je o modelima panda i 500 L kojih je iz Poljske izvezeno 1,1 milion od 2009. godine. Međutim, tražnja za ovim modelima je pala pre svega na fokus tržištu u SAD. Koliko 2011, Fijat je u Poljskoj s linija skidao 2.300 vozila dnevno. Godinu kasnije proizvodnja je pala na 1.600 što je odmah značilo i 1.450 otkaza. Sada je došlo vreme da se fabrika premesti.
Podsetimo, Fijat je u Srbiji 8. septembra 2014. godine objavio da je u Kragujevcu privremeno zaustavljena proizvodnja modela 500L, kako bi resursi bili sačuvani i uskoro bili u punoj funkciji, a Samostalni sindikat te fabrike uputio je dopis Vladi tražeći rešenje za novonastalu situaciju.
"Uzroci privremenog zastoja su eksternog karaktera i odnose se na dešavanja na evropskom i svetskom automobilskom tržištu, koja su uslovljena ekonomskim parametrima i samom ekonomskom krizom", navedeno je u saopštenju Fijat automobili Srbija.
Ekonomski izazovi Srbije u 2015:
Situacija se primirila na nekoliko meseci, ali i danas radnici rade po tri dana nedeljno i to samo u distribuciji, jer je proizvodnja već gotovo zaustavljena, zbog vrlo slabe prodaje.
Prema saznanjima "Vesti", Serđo Markione, čelnik torinskog giganta, kao aleternativu za spas kragujevačkog pogona Vladi Srbije može da ponudi dugo obećavani razvoj novog modela. Ali, tu leži veliki problem jer bi vlada morala da sufinansira jako skup razvojni projekat u srazmeri svog udela u kragujevačkoj fabrici. Srbija taj novac jednostavno nema i nad glavom nam visi mogućnost da Markione jednoga dana u Beogradu saopšti lošu vest.
Koliko je opasno da Fijat napusti Srbiju svedoči i podatak da je to kompanija koja je izvoznik broj jedan iz Srbije sa oko 1,24 milijardi evra zaključno s novembrom prošle godine. Taj proizvođač automobila je u novembru imao izvoz od 88,7 miliona evra. Trenutno u Kragujevcu radi oko 2.400 radnika, ali tu je i više desetina kooperanata širom Srbije koji su kod nas došli samo zbog Fijata.
Srpska javnost nikada nije imala uvid u tajni ugovor Vlade Srbije i Fijata iz 2008. godine. Zna se da je dolazak Italijana debelo plaćen, ali ne i koliko i za šta.
Da je stvar veoma problematična priznao je i premijer Aleksandar Vučić koji je rekao da bi "javnost bila skandalizovana kad bi saznala šta piše u ugovorima", ali i da ih ne sme objaviti jer se država u mandatu Mirka Cvetkovića obavezala na tajnost, te da nema saglasnosti Fijata za obelodanjivanje. S time se složio i bivši ministar privrede Saša Radulović koji, iako ogorčeni protivnik premijera, kaže da je reč o najnepovoljnijem ugovoru koji je Srbija ikada zaključila.
Subvencije pod lupom
Vensan Dežer, tadašnji ambasador EU u Beogradu, potvrdio je 4. aprila 2013. godine da je delegacija Evropske unije u Srbiji analizirala objašnjenja Ministarstva finansija i privrede Srbije o subvencijama koje dobija Fijat za proizvodnju u fabrici u Kragujevcu. Objašnjenje Ministarstva finansija bilo je da je Fijat taj koji finansira po nižoj ceni kupovinu fijata 500L a ne država, dok u stručnoj javnosti i na tržištu preovlađuje mišljenje da su taj popust upravo omogućile državne subvencije namenjene otvaranju radnih mesta. S takvim protekcionizmom Srbija ne može u EU, ali je pitanje da li će Fijat imati račun da bez ogromnih stimulansa ostane u Srbiji.
Ostaće nam dugovi
Ako bi Fijat zaista otišao iz Srbije, poreskim obveznicima će ostati oko 1,3 milijardi evra dugova kompanije i to prema podacima samog Fijata!
Stručnjaci su upozoravali da jeste FAS najveći izvoznik, ali i da u Kragujevcu zapravo radi samo doradu automobila jer su svi delovi, oprema, znanje i tehnologija uvezeni.
Sutra – Ekonomski izazovi Srbije u 2015. (3): Železaru hoće uz privilegije
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
