Sjajne vesti za više od deset miliona Australijanaca, vezano za smanjenje poreza na zaradu za one s niskim i srednjim primanjima, objavio je na Tviter nalogu državni blagajnik Australije Džoš Frajdenberg.
Ovom porukom, najavio je stupanje na snagu poreskih olakšica koje će biti primenjene po završetku za ovu finansijsku godinu, koja se završava 30. juna.
Naime, Savezni parlament je krajem prošle nedelje usvojio odluku o daljem smanjenju poreza na zarade, tako da će zaposleni s niskim i srednjim primanjima dobiti povraćaj poreza u iznosu od 1.080 dolara po osobi, odnosno za parove 2.160 dolara.
Frajdenberg je još napisao da će „s Koalicijom porezi uvek biti niži, a da će porodicama biti bolje“.
Statistički podaci pokazuju da će nakon podnošenja poreske prijave za ovu finansijsku godinu, više od deset miliona Ozija dobiti pomenuti povraćaj od 1.080 dolara, a taj novac će zaposlenima biti dostupan već u julu, čim ATO počne da se realizuje godišnje obračune poreza za zaposlene.
Ko ispunjava uslove?
Svi zaposleni australijski poreski obveznici čija je godišnja zarada ispod 126.000 dolara ispunjavaju uslove za dodatni povraćaj poreza. Sve što je potrebno da se uradi je da se podnese poreska prijava za ekonomsku 2020/21, a za sve ostalo će se pobrinuti Australijska poreska uprava (ATO).
Očekuje se da će za razmenu informacija na bankovnim računima biti potrebno oko deset dana.
Povraćaj poreza za ljude s malim i srednjim primanjima (LMITO), ili kako se još naziva „Lamington“, koštaće državnu kasu oko 7,8 milijardi dolara.
Smanjenje ili rasterećenje?
Prema budžetskim dokumentima objavljenim u maju, očekuje se da će proširenje LMITO podstaći ekonomiju Australije za 4,5 milijardi dolara u finansijskoj 2022/23, kada isplate dođu do svih poreskih obveznika kojima pripadaju.
Kada je u maju predstavljao budžet za narednu godinu, Frajdenberg je predstavio LMITO kao „više novca u džepovima poreskih obveznika, koji će oni potrošiti kroz ekonomiju Australije“.
Prema njegovim rečima, odlukom koju je parlament usvojio u prošli četvrtak, otišlo se korak dalje, najavljujući da će preko deset miliona poreskih obveznika s niskim i srednjim prihodima imati koristi od novog i dodatnog smanjenja poreza.
Međutim, direktor komunikacija kompanije „H&R Block“, stručnjak za poresku politiku Mark Čepmen, upozorio je da povraćaj od 1.080 dolara ne treba nazivati, niti doživljavati kao „smanjenje poreza“.
– Ova mera ne garantuje da će 10,2 miliona Australijanaca sa niskim i srednjim prihodima imati smanjenje poreskog opterećenja za 1080 dolara – naglasio je Čepmen.
Prema njegovim rečima, ovo je samo odlaganje povećanja poreza, a ne smanjenje istog, kako vlada pokušava da ga predstavi.
Čepmen insistira na tome da poreski teret pretrpljen tokom pandemije ne ide nikuda, nego ostaje.
– Niko ne bi trebalo da broji višak dolara sledeće godine, jer ih jednostavno neće biti. Poresko opterećenje za pojedince sa niskim i srednjim prihodima biće u 2022. godini potpuno isto kao i ove godine. Zato, ova odluka zaslužuje opreznu dobrodošlicu, ali, molim vas, nemojte da je „prodajemo“ kao smanjenje poreza – poručop je Čepmen.
Faze smanjenja poreza
Takozvani „Lamington“ je privremen i u 2022. godini će biti zamenjen fazom II, koja podrazumeva produženje za ljude sa srednjim primanjima i povećanje poreskog povraćaja za one s niskim primanjima (LITO).
Faza III je zakazana za 2024. godinu i donosi mnogo veće smanjenje poreza za one koji imaju najviše prihode, uvođenjem jedinstvene paušalne stope poreza na svaki dolar zarađen između 45.000 i 200.000 dolara.
Više novca u super fondovima
Prošlog četvrtka Savezni parlament je takođe izglasao značajne izmene u progamu penzionih fondova (superannuation). Od 1. jula ove godine, poslodavci će biti obavezni da na račune zaposlenih u super fondovima uplaćuju deset odsto od zarade, što je povećanje u odnosu na dosadašnjih 9,5 procenata.
Od 2026, na ime penzione naknade poslodavci će morati da plaćaju garantovani super u iznosu od 12 procenata.
Takođe, doneta je odluka koja će sprečiti da pojedini radnici imaju po dva ili više različitih super fondova i da na taj način bespotrebno gube novac plaćanjem naknada svakom od fondova. Umesto toga, super koji se prvi izabere biće fond zaposlenog koji će se automatski prenositi prilikom promene radnig mesta, osim u slučaju ako zaposleni ne zatraži promenu fonda u kojem želi da čuva svoj novac.
