DW: Rat u Ukrajini – Nemačka na prekretnici

Šest meseci besni rat u Ukrajini – rat koji je promenio i Nemačku. I doneo nesigurnost, ali i potrebu za promenama. Vlada u Berlinu fokus je stavila na nacionalnu bezbednost.

Ponekad se velike promene vide u malim stvarima. Na primer, u jednom snimku od 30 sekundi objavljenom početkom avgusta na Jutjubu: to je prvi promotivni video Bundesvera u poslednjih pet godina. U prvih 17 sekundi vide se vojnici u uniformi u svakodnevnim situacijama: kako se igraju sa svojom decom, kupuju novine na kiosku, šetaju gradom…

Tek u poslednjih 13 sekundi istaknut je akcioni aspekt života vojnika i to u top-gan stilu, sa slikama borbenih aviona u vratolomnim manevrima, ratnih brodova na otvorenom moru, vojnika koji se pomoću sajli spuštaju iz helikoptera. A sve pod pod motom: „Mi štitimo Nemačku“.

Dva svetska rata i dve diktature u 20. veku prouzrokovale su u Nemačkoj rast dubokog nepoverenja prema svemu što ima veze sa vojskom. Uniforme nikada u SR Nemačkoj nisu bile deo uličnih scena i zato se to što se uniformisani vojnici prikazuju kao sasvim normalna pojava može čitati kao znak tektonskih promena, kao rezultat ukrajinskog rata. Nemačka sklapa mir sa svojom vojskom – i sprema se za buduće sukobe.

Nemački vojni budžet najveći u Evropi

Kancelar Olaf Šolc pripremio je teren za to tri dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. On je 27. februara u veoma pomno praćenom govoru ne samo konstatovao da se radi o „prekretnici“, već je povukao i poteze: Bundesveru, koji je decenijama bio zapostavljen, ponovo bi trebalo posvetiti pažnju. Osnovan je specijalni fond od 100 milijardi evra za finansiranje hitnih nabavki.

Takođe, ubuduće će se trajno držati cilja koji NATO ima još od 2014. godine (kao reakcija na rusku aneksiju Krima!), da se najmanje dva odsto BDP ulaže u naoružanje. To znači da bi vojni budžet Nemačke bio najveći u Evropi. A kancelar je obećao i da će braniti svaki pedalj teritorije NATO.

I SPD radi nešto što je do danas bilo nezamislivo. U svom govoru krajem juna, Lars Klingbajl, kopredsednik nemačkih socijaldemokrata, ne samo da je formulisao zahtev za liderstvo Nemačke u Evropi, već je i otvoreno priznao: „Za mene mirovna politika znači i to da se vojna sila vidi kao legitimno političko oruđe“. To je teška stvar za stranku čiji DNK tradicionalno teži razoružanju.

„Nadamo se jačoj i odlučnijoj Nemačkoj“

Ljudi van Nemačke ponekad začuđeno trljaju oči. Sredinom avgusta, britanski „Ekonomist“ je na svojoj naslovnoj strani pisao o „Novoj Nemačkoj“ i to ilustrovao moćnim saveznim nemačkim orlom koji se upravo probija iz jajeta. Rat u Ukrajini uzdrmao je samozadovoljnu Njemačku, pišu autori „Ekonomista“. I nadaju se „jačoj, smelijoj i odlučnijoj Nemačkoj, koja će preuzeti vođstvo jake i ujedinjene Evrope“.

Nemački poslovni model poslednjih decenija funkcionisao je ovako: sa velikim količinama jeftine energije iz Rusije od poluproizvoda iz Kine pravljeni su visokokvalitetni proizvodi – i izvozili se prvenstveno u Kinu. Kina je najvažniji trgovinski partner Nemačke. Čitave privredne grane zavise od kineskog tržišta. Lanci snabdevanja zavise od kineskih dobavljača.

Zavisnost tržišta od Kine

Jedan stub tog sistema već se trese: trgovina s Rusijom drastično je ograničena zbog nekoliko paketa sankcija EU. Sirovine poput gasa, nafte i uglja odatle sve manje odlaze u Nemačku. Pre rata, Nemačka je uvozila više od polovine svojih potreba za gasom iz Rusije, a u međuvremenu se stvari menjaju – i štedi se.

Politika, biznis i stanovništvo sa zabrinutošću očekuju nadolazeću zimu. Nemilosrdno će se otkriti da li je ono što je postignuto dovoljno – i kakvo je stanje sa solidarnošću jednih sa drugima, kao i u Evropi.

Drugi stub, trgovina sa Kinom, i dalje se drži. Ali nelagodnost zbog zavisnosti od kineskog tržišta raste. Između ostalog i pod pritiskom SAD, počinje neka vrsta preokreta globalizacije, a sve to pod znakom razdvajanja. Formiraju se novi blokovi sa kineskim i zapadnim predznakom. To će otežati poslovanje sa svim stranama.

S obzirom na obilje kriza i sukoba, aktuelnih i pretećih, vlada u Berlinu započela je rad na strategiji nacionalne bezbednosti. To se događa prvi put. Nemačka do sada nije smatrala da je neophodno da jasno predstavi svoje geostrateške ciljeve i način kako do njih doći.