To što kancelar Olaf Šolc izbegava da pomene Severni tok 2 ga je možda oslabilo na Zapadu. Ali je verovatno bilo ulaznica za dijalog sa Putinom. I to je upalilo, komentariše novinarka DW Mihaela Kifner.
Nemački kancelar Olaf Šolc još nije ni ušao u avion za Berlin, kad je stigla vest iz Kijeva. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane i dve velike banke bile su na udaru hakerskog napada. Sumnjaju na Rusiju.
Ruski arsenal sajber-oružja je raznovrstan, ali nije baš suptilan. Isto važi i za šefa Kremlja Vladimira Putina – i njegov repertoar je raznovrstan, a suptilan nije iz principa.
Dobra vest je što deluje da vojna invazija na Ukrajinu za sada nije opcija. Putin je više nego jasno izrazio spremnost na dijalog i to je diplomatska pobeda Olafa Šolca. Ali, ako je napredak puž, onda je trajni mir sa Rusijom lavirint kroz koji se puž probija.
Rusija „naravno neće“ rat
Šolc je Putinu u Moskvu doneo mali diplomatski uspeh iz Kijeva – pristanak predsednika Vladimira Zelenskog da načini prvi korak i predloži tri nacrta zakona o posebnom statusu Donbasa, što je stara obaveza Ukrajine preuzeta sporazumom iz Minska.
Ali, to kao da nije zanimalo Putina. On često argumentuje legalistički, ali je brzo prešao preko obećanja Zelenskog koja su za ukrajinskog predsednika znatan politički rizik kod kuće.
Putin je u razgovoru sa Šolcom bio u nekim drugim sferama. U istoriji, koju Zapad često vidi kao prošlost, a Putin kao zavet. Možemo da pričamo, rekao je Putin, ali „30 godina“ slušamo da se NATO neće širiti, pa se ipak širi. Doduše, takvo obećanje nikada nije stajalo na papiru, ali Putinu su dovoljni utisci i alternativne činjenice. To čini ovaj konflikt opasnim.
Šolc je priznao da postoje razlike u brojnim pitanjima. Ali „naša je prokleta odgovornost da se zalažemo za mir“, apelovao je kancelar na Putina, i pomalo na samog sebe.
Rusija „naravno neće“ rat, odgovorio je i Putin, ali ga brine da bi „proces razgovora mogao da se otegne“. To, kaže, neće dopustiti. Njegove reči zvuče kao da priča, ali ispod stola drži otkočenu pušku.
Šolc i njegovi partneri iz NATO i EU nikako ne žele da dopuste podelu Evrope u „zone uticaja“ koje mirišu na Hladni rat. Od te pozicije bi mogla da profitira pre svega Ukrajina, zemlja koju su oligarsi odavno podelili na svoje zone uticaja. U nedelju je 30 čarter-letova iznelo oligarhe i njihove klanove iz zemlje.
I šta sad? Sad tek počinje rvanje za Ukrajinu, rešavanje diplomatske kvadrature kruga. Na talonu je čitava evropska bezbednosna arhitektura, a potrebno je da i Rusija i NATO sačuvaju obraz. To je optimističan cilj koji zahteva još mnogo znoja od nemačke Vlade i kancelara Šolca.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
