DW: Bitka za Bahmut i kako dalje u ratu u Ukrajini

Ruska vojska koncentriše svoje snage oko Bahmuta, kao najvažnijeg cilja napada u Donbasu. Koliko dugo će ukrajinska vojska moći da brani taj grad i kako bi mogao da izgleda tok rata u dogledno vreme?

I za ukrajinsku i za rusku vojsku Bahmut ima veliki strateški značaj kaže Marina Miron, iz Centra za vojnu etiku na Kings Koledžu u Londonu. Osvajanje tog grada značilo bi dalje napredovanje ruskih snaga – recimo prema Kramatorsku, piše Dojče vele.

– Oni bi tad kontrolisali važne puteve, odsekli ukrajinske snage i jako im otežali odbranu – naglašava ona. Osim toga, to bi oslabilo borbeni moral ukrajinskih trupa, a i kod zapadnih saveznika bi izazvalo sumnje u sposobnosti ukrajinske vojske.

Putinov ratni cilj – da „oslobodi Donbas“

Na to ukazuje nemački pukovnik u penziji Ralf Tile: „I ukrajinsku stranu to u suštini primorava da pokaže uspehe, čine to i zapadni partneri. Na neki način i u javnosti mora stalno mora da se objašnjava zašto se daje ta velika podrška Ukrajini“, naglašava ovaj vojni stručnjak.

– Ljudi na neki način moraju biti motivisani da izdrže. To onda kao signal ide kroz celu Ukrajinu – i civilnom stanovništvu, ali i vojnicima na drugim mestima – navodi Tile.

Majk Martin, iz Kings Koledža kaže da Rusija hoće da zauzme Bahmut jer to odgovara ratnom cilju koji je proglasio Putin – „da oslobodi Donbas“.

– Ako se pogleda kako idu putevi i pruge vidi se da zapadno od Bahmuta postoje još dva veća grada koji su još u Donbasu, naime Slovjansk i Kramatorsk. Da bi ih zauzeo, što je potrebno za ostvarenje njegovog strateškog cilja, on mora najpre da zauzme Bahmut – kaže ovaj stručnjak.

Ko ima bolje izglede u borbi?

Tile smatra da Ukrajinci imaju slabije šanse u borbi za Bahmut. Po njegovim navodima, ruska vojska je taj grad gotovo okružila.

– Postoji malo, četiri kilometra široko područje, kojim se može proći, za beg, pojačanje ili snabdevanje. Ali, četiri kilometra su ništa, a okolo svuda su Rusi poput potkovice oko grada i pokušavaju da spoje ta dva kraja potkovice – kaže Tile.

Osim toga, oko Bahmuta Rusi imaju jače snage od Ukrajinaca. „Ako se pogleda ukupno stanje, vidi se da ruska strana ima višestruko više svega, bilo oklopnih vozila, bilo tenkova, topova ili aviona“, kaže ovaj stručnjak. A Ukrajinci još moraju da čekaju na dopremu zapadne pomoći.

Mogućnosti za ukrajinsku ofanzivu

Markus Rajsner, pukovnik austrijske vojske, o daljem toku rata kaže:

– Uspehom kod Bahmuta Rusima bi, istina, uspelo na neki način da osvoje još jedan komad terena, ali to ne bi bio proboj u dubinu teritorije, jer tamo sledi sledeća crta odbrane.

Posle uspeha kod Harkova i Hersona Ukrajina je odlučila relativno brzo da pokrene treću ofanzivu – od Zaporožja u smeru Melitopolja. Zbog pritiska kojem su izložene ukrajinske snage kod Bahmuta, Kijev je prisiljen da tamo šalje dodatne snage, kaže ovaj stručnjak.

Po njegovim navodima ukrajinska vojska sad priprema osam brigada koje traže prikladno mesto za ofanzivu.

To bi moglo biti područje severno od Melitopolja. U slučaju uspeha onda bi ruske snage s Krima ili s područja Zaporožja i kod Hersona mogle biti odsečene od dostave pomoći preko Krimskog mosta.

– Tada bi Rusi imali sasvim druge brige, naime, snabdevanje svojih trupa na tom području, a ne nastavak napada u Donbasu – smatra Rajsner.

Ali, još nije došlo vreme za ukrajinsku protivofanzivu, smatra stručnjak za Rusiju na European Council on Foreign Relations, Gustav Gresel.

– Ako se želi pokrenuti protivofanziva moraju se okupiti i organizovati resursi za proboj, dalje od fronta. To bi u ovoj situaciji bilo rizično. I ako bi Ukrajina probila ruske linije i proširila područje pod svojom kontrolom, Rusi bi još uvek imali jaku rezervu i velik broj trupa koje bi mogli da ubace u bitku – objašnjava Gresel i dodaje da bi Rusi tada mogli da napadnu Ukrajince istovremeno sa raznih strana.

Primirje moguće još u ovoj godini?

– Svi su zainteresovani da se ovaj rat sad završi, i sve strane, naravno, sad prave pritisak, pre svega na ukrajinsku stranu, a možda i na rusku preko Indije i Kine – kaže Tile.

Izraz „pobediti Rusiju“ on smatra samo „floskulom“. Jer, Rusija jop uvek raspolaže velikim potencijalom eskalacije – ne samo s atomskim oružjem. „U to spada nadzvučno oružje, koje mi ne registrujemo“, upozorava Tile.

Prema njegovom mišljenju, sad je zadatak Zapada da spreči eskalaciju.

– Mi sad moramo videti kako Putina možemo uveriti da se povuče, a to mogu učiniti Kina, ili Indija, Saudijska Arabija, Brazil i Južnoafrička Republika. Oni bi stvarno mogli da izvrše pritisak na Rusiju. A Ukrajini bi, kaže Tile, svaki vojni uspeh pomogao da ojača poziciju pre primirja.

Majk Martin kaže da bi nedostatak vojnika za Ukrajinu verovatno ne bio razlog da prestane da pruža otpor. „Mislim da će kraj ovog rata za Ukrajince biti ili kad pobede ili kad Zapad prestane da ih snabdeva oružjem.“