Drvetu daje dušu

Marija Marković, akademska vajarka, drvetu daje dušu, a duše vešto pretvara u drvo, pa se ne prepoznaje magija transformacije i prelaska iz jednog oblika u drugi, iz jedne dimenzije u drugu. Drvo je njena sudbina, njena strast, umeće, ljubav, njen saveznik. Ni drugi materijali joj nisu strani pa stvara obrađujući kamen i led. Marija je, slobodno može da se kaže, naša ambasadorka kulture, jer su njene monumentalne skulpture trajno postavljene širom Italije, ali i u Francuskoj, Danskoj, Turskoj, Hrvatskoj.

Nedavno je osvojila prvu nagradu na 34. međunarodnom simpozijumu skulpture u drvetu, najstarijem okupljanju vajara u italijanskoj regiji Trentino. Brojni umetnici su radili danima kako bi završili svoja dela na temu „Veštice i duhovi Val Marsije“ (Doline veštica). Sredinom 17. veka na početku ove doline u pokrajini Trentino podignuto je sedam krstova kako bi se odvratile veštice, za koje se smatralo da bacaju čini na stanovnike, nanose štetu selima i poljima. Rad umetnika podržala je i finansirala Opština Bleđio Superiore u cilju promocije Doline veštica.

– Nagrada koju sam osvojila u Trentinu ima poseban značaj za mene. Ona predstavlja priznanje za moj trud, posvećenost i veštine u oblasti vajarstva. Ona je konkretni dokaz mog talenta i napornog rada. Osim toga, ova nagrada ima dubok lični značaj, jer potvrđuje da je moj rad cenjen i vrednovan od strane stručnjaka u umetničkom svetu. Daje mi poverenje u moj umetnički put i motiviše me da nastavim da sledim svoju ljubav prema vajarstvu – kaže Marija za „Vesti“.

Ono što je bilo neobično tokom njenog boravka u Trentinu je i podrška zemljaka, okupljenih u udruženju Vidovdan.

– Podrška zemljaka i njihovo prijateljstvo mnogo znače za mene. Solidarnost i prijateljstvo sunarodnika daju mi osećaj pripadnosti našoj zajednici. Znam da mogu da računam na srdačno okruženje. Ova podrška može biti velika uteha u izazovima života, a trenutke radosti čini još posebnijim jer ih delim sa ljudima iz svog kraja.

A desili su se baš i ti momenti radosti, članovi Vidovdana su priredili druženje sa Marijom na prigodnoj večeri, na kojoj je umetnica postala počasni član udruženja.

– Udruženje Vidovdan nisam ranije poznavala. Veliko mi je zadovoljstvo što sam na simpozijumu imala priliku da upoznam Đorđa Milanovića, predsednika udruženja. Takođe, osećam se veoma počašćenom što sam postala članica Vidovdana.

Ispred srpske zajednice, Vidovdana i Unije srpske dijaspore, Đorđe Milanović ističe da se ponose našim sunarodnicima poput Marije, koji nižu pobede i pohvale, a sve to i u korist matice.

– Srbija može da se ponosi svojim državljanima u dijaspori, jer su oni najprimerniji i najbolji njeni ambasadori. Rade na veličanju i širenju njenog ugleda na svim poljima i u svim sferama: od sporta, kulture, umetnosti do zdravstva. Marija je jedna od njih – kaže Milanović.

Najviši nivo

Flavio Rikadona, gradonačelnik Bleđo Superiorea, kaže da je Marija Marković osvojila prvo mesto na osnovu odluke žirija koji je prethodno vrlo pažljivo pregledao radove svih umetnika.

– U svoje ime i u ime administracije koju predstavljam zahvaljujem Mariji na učešću, ali i udruženju Vidovdan i celoj srpskoj zajednici koja je sa umetnicom apsolutno najvišeg nivoa doprinela da simpozijum nesumnjivo podigne kvalitet – istakao je Rikadona.

Umetnik i pedagog

Marija je rođena u Beogradu, a njen obrazovni put počeo je u privatnom ateljeu vajara prof. Gradimira Rajkovića, gde je učila dve godine. Poneta talentom prvo je dospela u Veneciju, a trenutno živi i radi u Peskari. U međuvremenu je završila umetničke studije i stekla diplomu iz vajarstva na Akademiji lepih umetnosti u Veneciji. Bila je stipendista Erasmusa u Francuskoj. Završila je specijalističke studije iz vajarstva, a na Institutu za umetničke zanate u Ortisei dobila specijalističke diplome: prvu u drvorezbarstvu, a drugu vajar u drvetu.

– Predsednica sam Međunarodnog kulturnog udruženja Atelje 3+10, koje se bavi promocijom savremene umetnosti. Izložbe koje organizujem ili u kojima učestvujem su uglavnom visokog nivoa i velikim delom su podržane od strane institucija. U Peskari radim sa kamenom sa planine Majela i predajem u likovnoj školi. Izlažem i učestvujem na simpozijumima, kako u Italiji, tako i u inostranstvu.

Moćan alat

Kada se pogledaju fotografije prvo što pada u oči je da Marija drvo oblikuje i motornom testerom.

– Raditi motornom testerom kao alatom za stvaranje skulptura meni predstavlja jedinstven i fascinantan osećaj. Ovaj moćan alat omogućava mi da pretvorim obično drvo u umetničko delo. To je disciplina koja zahteva veliku veštinu, oprez, preciznost i kreativnost. Stvaranje skulptura motornom testerom može doneti život hrabrim i impozantnim umetničkim delima, često karakterističnim po smelim linijama i zanimljivim teksturama. Sposobnost oblikovanja detalja i složenih oblika motornom testerom zahteva vežbu i posvećenost. Osim toga, rad motornom testerom duboko me povezuje sa prirodom.

Jedna izložba u Beogradu

U Srbiju Marija, kako kaže, nažalost ide retko, obično jednom godišnje.

– Teško nalazim slobodno vreme zbog brojnih obaveza. Za mene je veoma važno da sam ipak stalno u kontaktu sa porodicom i prijateljima, čak i kada mi poslovi i obaveze uzimaju veći deo vremena. Uvek pokušavam da pronađem ravnotežu između profesionalnih obaveza, porodičnih veza i ličnih interesovanja kako bih ostala povezana sa mojim umetničkim životom i onima koje volim.

Marija je za sada imala samo jednu izložbu u Beogradu, i to 2009. godine.

Led vajala i u Harbinu

– Obično skulpture od leda radim na simpozijumima i festivalima na koje budem pozvana. To je poseban događaj na kojem nam je led glavni materijal za skulpture. Ovi događaji se najčešće održavaju na hladnim mestima ili tokom zimske sezone, kada su temperature dovoljno niske da se led održi u čvrstom stanju. Svakako da je najpoznatiji događaj tog tipa na kome sam učestvovala onaj u Kini, čuveni Međunarodni festival skulptura u ledu i snegu u gradu Harbin.