Dragocena pomoć

Devojčica Milica Tatić iz Kumana kod Zrenjanina dobila je 200 evra od anonimnog donatora iz Bad Homburga. Njena mama Ana Milankov je neizmerno zahvalna anonimnom donatoru i redakciji „Vesti“.

– Puno vam hvala što uvek mislite na Milicu. Ne znam kako da se zahvalim divnom i plemenitom donatoru koji je pomogao našoj Milici. Želim mu zdravlje i sreću. Zaista nam puno znači ova pomoć? – kaže ona i objašnjava da će novac utrošiti na lekove za Milicu koje ne bi mogli da nabave bez pomoći čitalaca „Vesti“ i put do Novog Sada na sledeću mesečnu kontrolu. Priča nam da je ćerka nedavno bila na sistematskom pregledu gde su lekari posumnjali na nepravilan rad srca i kod gastroentrologa.

– Poslali su nas kod kardiologa da čujemo njegovo mišljenje. Jako smo se uplašili, jer do sada nije bilo problema sa srcem, ali hvala Bogu, sve je u redu i odahnuli smo za sada- kaže Ana.

Ponos roditelja

Lekari neprestano prate stanje devojčice, jer ona boluje od neizlečive bolesti autoimunog hepatitisa. Uzima redovno terapiju i bolest je pod kontrolom. Ali… kako kaže njena mama, ušla je u pubertet i može ponovo da se manifestuje ukoliko joj padne imunitet ili se pokrene zbog stresa.

– Samo za lekove nam ode oko 120 evra, pa još bar 50 evra za redovne kontrole na koje idemo u Novi Sad. Iz Kumana nemamo direktan prevoz, već autobusom do sledećeg mesta, a odatle do Bečeja, pa za Novi Sad, gde opet gradskim autobusom idemo do bolnice na ultrazvuk i preglede. Uz to, one komplikovanije preglede radimo u Beogradu – priča mama Ana koliko je potrebno Milici za lečenje.

Kada je reč o školskim obavezama, Milica je ponos svojih roditelja i stalno ih uprkos teškoj hroničnoj bolesti, obraduje peticama i nagradama. – Sa opštinskog takmičenja iz srpskog jezika donela je diplomu za osvojeno treće mesto – ponosna je majka Ana.

Ova tinejdžerka, učenica sedmog razreda OŠ „Milan Stančić Uča“ u Kumanu, božava da čita i piše, osvaja nagrade na takmičenjima.

– Kada je škola u pitanju, problema nema. Sećam se kada smo saznali za bolest imala je sedam godina, a dugo je morala da bude u bolnici, pa je pedagog savetovao da ide u školu po olakšanom programu. Nije htela i pokazalo se da je bila u pravu – priča njena mama.

Muke zbog nemaštine

Ovu petočlanu porodicu nemaština je naterala da se obrati humanim ljudima za pomoć. Ana radi u fabrici kablova, suprug je nezaposlen i uspeva da pronađe neki povremeni posao. Ona i suprug pored Milice imaju i dva sina, što je tri đaka, pa kubure sa novcem, jer je samo Ana zaposlena. Kaže da su svesni da nikome nije lako da izdvoji iz kućnog budžeta da bi ljudima koje ne poznaje dao pomoć i nadu,i zato neizmerno cene sve što im je do sada pristizalo od dobročinitelja.

– Teško je tražiti ljudima, ali zbog bolesti naše devojčice pokušavamo na sve načine da joj obezbedimo terapiju i normalno detinjstvo – priča Ana.

Žao im je što svojoj deci ne mogu da pruže više od nasleđene garderobe, jer novac ode na lekove i školske knjige. Za Milicu za naredni razred treba 200 evra, a za najmlađeg sina tek nešto manje.

– To je tako reći cela moja plata, a treba i za sveske, olovke, blokove, flomastere… Udžbenici se, nažalost, svake školske godine promene, pa deca ne mogu jedno od drugog da ih nasleđuju – priča nam Ana.

Objašnjava da se snalaze tako što garderobu dobiju od komšija, a da daju ono što je njihovoj deci malo. Sa obućom to, međutim ne ide, moraju da kupe za svo troje, a deca brzo prerastu svoj broj.

– Pitam se kako žive oni koji nigde ne rade, jer smo suprug, deca i ja izuzetno skromni. Ne pušimo, ne pijemo, ne trošimo ni na šta osiim na osnovne potrebe, pa, i pored toga, ne možemo da sastavimo kraj sa krajem – priča brižna majka i supruga.

Teški momenti

Život porodice Tatić je obeležen drugim teškim momentima, a najteži je bio kada je Milici otkrivena bolest.

– Prošli smo puno teških dana dok nije uspostavljena dijagnoza. Lekari su lutali, pominjali tumor i kancer, u bolnici je bila dva i po meseca. Hvala Bogu sada je dobro, ali me mnogo brine što je bolest nepredvidiva i može deset godina da miruje, da se stanje ođednom pogorša – kaže Ana.

Kontakt za pomoć

Ukoliko možete i želite da pomognete Milici Tatić da obezbedi neophodne lekove i ima srećnije detinjstvo, možete stupiti u kontakt sa njenim roditeljima na adresu: Ulica Toze Markovića 16, 23271 Kumane, Srbija ili putem telefona na broj mobilnog telefona: + 381 61 650 05 80. Račun:160-5800101054432-98