Dokument koji je uzdrmao region: Objavljen predlog novih granica na Balkanu

Slovenački portal „Necenzurisano“ objavio je „non pejper“, odnosno neslužbeni diplomatski dokument o novim podelama na teritoriji bivše Jugoslavije.

Dokument, koji je podigao prašinu u regionu proteklih dana, govori o idejama za komadanje Bosne i Hercegovine, pristupanju Republike Srpske Srbiji i ujedinjenju Kosova s ​​Albanijom, a spekuliše se o tome da je slovenački predsednik Janez Janša „non pejper“ poslao u Brisel.

Niko službeno nije potvrdio da je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel od Slovenije dobio dokument takvog sadržaja. Ali neslužbeni diplomatski dokument koji predviđa raspad Bosne i Hercegovine, pripajanje Republike Srpske Srbiji i ujedinjenje Kosova s ​​Albanijom zapravo postoji, piše Necenzurisano, prenosi portal Klix.ba.

Prema informacijama slovenačkog portala, dokument pod nazivom „Zapadni Balkan – put napred“ primio je kabinet Šarla Mišela još u februaru.

Ko je to napisao ne može se zvanično znati. Prema izvorima slovenačkih novinara, zasigurno nije napisan u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova.

Deo njegovog sadržaja mogao je biti napisan, prema nekim informacijama, u Budimpešti. Ipak, u briselskim diplomatskim krugovima o njemu se govori kao o „slovenačkom“ dokumentu, jer je navodno Janšin kabinet učestvovao u slanju na razne adrese.

Budući da se radi o neslužbenom diplomatskom dokumentu namenjenom komuniciranju različitih stavova i inicijativa bez službenog karaktera, nema ni glavu ni potpis. Došao je do Mišela mimo službene diplomatske pošte, pa se njegovo postojanje može u bilo kojem trenutku javno poreći.

To, dakle, nije službeni stav Slovenije, već samo jedan od neformalnih predloga za moguće rešenje pitanja koja se tiču ​​zemalja bivše Jugoslavije. Ali njegov sadržaj je u potpunoj suprotnosti sa svim važećim dokumentima na kojima se temelji spoljna politika Slovenije.

Kako raskomadati BiH?

Dokument tako u uvodu spominje „nerešena nacionalna pitanja Srba, Albanaca i Hrvata“, koja su se pojavila nakon raspada Jugoslavije. Autori dokumenta ističu da čak i nakon uspostavljanja mira nakon završetka ratova, obećanih evropskih perspektiva i napretka Severne Makedonije i Crne Gore u ovom pravcu u regionu, „ključna pitanja ostaju nerešena“. Ovo su ta pitanja:

– da je Dejtonski sporazum 1995. godine, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, koji je odnio više od 100.000 života, praktično prepoznao ono što je postignuto u ratu, ali ne u principu.
– da je trenutno teško zamisliti evropske perspektive Srbije i Kosova.
– da se članstvo BiH u EU može u potpunosti isključiti.
– da je u međuvremenu prazan prostor iskoristila Turska, koja je povećala svoj utjecaj u BiH i Severnoj Makedoniji.
– da osim Turske, nekolicine lokalnih političara i njihovih pristaša, koji lično imaju koristi od haosa i nefunkcionalnih institucija, niko nije zadovoljan situacijom u BiH.

Ključni deo „non pejpera“ su predložena „rešenja“ za prethodo opisane probleme.
Autori dokumenta naglasili su da Srbija, Hrvatska i Albanija trenutno imaju stabilne vlade i da su njihovi izabrani političari sposobni donositi strateške odluke.

Šta predlažu?

1. Ujedinjenje Kosova i Albanije. „Na Kosovu se 95 posto stanovništva želi ujediniti s izvornom albanskom nacijom. Slična je situacija i u Albaniji. Granica između Albanije (članice NATO-a) i Kosova praktički ne postoji. Srpski deo Kosova dobio bi poseban status – po uzoru na Južni Tirol“, navodi se u dokumentu. To je autonomna pokrajina u severnoj Italiji, gde većina stanovništva govori nemački.

2. Ujedinjenje većine teritorije Republike Srpske sa Srbijom. „Srpsko nacionalno pitanje može se u velikoj meri rešiti pripajanjem dela Republike Srpske Srbiji. U ovom slučaju, Srbija je spremna pristati na ujedinjenje Kosova i Albanije“, navodi se u dokumentu.

3. „Hrvatsko nacionalno pitanje može se rešiti spajanjem većine hrvatskih kantona u BiH s Hrvatskom ili davanjem posebnog statusa hrvatskom delu BiH (po uzoru na Južni Tirol).“

4. „To bi Bošnjacima dalo nezavisnu funkcionalnu državu i preuzeli bi punu odgovornost za nju. Na referendumu bi ljudi odlučivali da li će se pridružiti EU ili budućnosti izvan EU (sledeći primer Turske). Za sada velika većina Bošnjaka podržava u perspektivi EU, a u naglom porastu turskog utjecaja i radikalnog islama, situacija bi se mogla drastično pogoršati u sledećoj deceniji“.