Đoković i Nadal – poštovanje kojeg više nema

Novak Đoković i Rafael Nadal, više od običnog duela dva teniska giganta. Najplodnije rivalstvo u muškom tenisu u Open eri. Mnogima i najveće.

Kada se radi o umetničkom dojmu i ličnim simpatijama, Novaka i Nadala ugrožavaju jedino Bjern Borg i Džon Mekinro, i Federer i Nadal. Ali, cifre su neumoljive i egzaktne.

Susreli su se 59 puta, uključujući sva četiri velika finala. Đoković vodi u ukupnom skoru 30–29, a ostatak statistike je iznijansiran (15-13 u svim finalima za Đokovića, i 11-7 na grend slemovima, uključujući 5-4 u velikim finalima za Rafaela Nadala).

Mora da bude lično. Tako je i postajalo.

Počeci rivalstva

Prvi susret se dogodio na Otvorenom prvenstvu Francuske 2006. u četvrtfinalu, gde je Nadal pobedio nakon što se Đoković povukao zbog povrede u trećem setu. Sećate se kada je Đoković svojeručno crtao po svojim patikama po uzoru na Nadala koji je već uveliko imao oficijalne Najkove odštampane „Toro“ rogove.

Đoković je kasnije prokomentarisao medijima da „zna šta treba da uradi da bi pobedio Nadala“, uz tvrdnju da je Nadal „pobediv na šljaci“. Nadal se slatko nasmejao na konferenciji za štampu, kao i ceo teniski svet. Ko se poslednji smeje…

Đokovićeva prva pobeda došla u njihovom trećem međusobnom susretu na mastersu u Majamiju 2007. gde je osvojio trofej. U međuvremenu su se dogodile i neke imitacije, u Novakovoj mladalačkog fazi, Šarapova, Rodik, Nadal.

U nedavnom intervjuu Džonu Mekinrou posle osvajanja US opena, Novak je rekao da su imitacije Nadalu bile simpatične do prvih poraza i početka rivalstva koje se tada još nije naziralo, u senci ere Rodžera Federera i Nadala i pika njihove teniske interakcije (2006-2009, uz čuveni meč na Vimbldonu 2008. godine u pet setova).

Nadal je 2007. imao skor sa Novakom 5-2, 2008. 4-2, 2009. 4-3. Simboliku je bilo teško zaobići, nešto se novo pomaljalo, iako je i 2010. godina bila u znaku Nadala (2-0).

Gorčina poraza servirana u utešnim tanjirima kreće 2011, kada je Đoković pobedio u svih šest finala (Majami, Indijan Vels, Madrid, Rim, Vimbldon, US open). Nestvarni niz nastavljen je i 2012. godine na Australijan openu epskim mečom, najdužim ikada u grend slem finalima, a sa sportskog aspekta, verovatno najboljim teniskim mečom svih vremena (3-2 za Đokovića posle skoro šest sati).

Od tada možemo da kažemo da je rezultatski odnos bio balansiran. Nadal je čuvao sebično tron Rolan Garosa, Novak je pobeđivao na drugim turnirima. Na „Garosu“ je Rafa pretrpeo i svoje najveće poraze (2015, 2021). Pamtimo njegov govor na Rafa akademiji, 2021, par dana nakon poraza od Novaka u četvrtfinalu, kada svoje razočarenje nije ni krio, na doduše skroman i simpatičan način.

Nekad je vladalo poštovanje…

Između njih dvojice vladalo je poštovanje. Obojica odmereni na konferencijama za štampu, graciozni u pobedama, pitki u porazima. Igrali su zajedno i egzibicione mečeve u Bangkoku i Kazahstanu, a duel u Saudijskoj Arabiji nije bio suđen. More opravdanih kritika da tenis ne bude moneta za potkusirivanje i indulgenciju, u zemlji tada upletenoj u ubistvo novinara Džamala Kašogija u konzulatu u Istanbulu. Sa malim zakašnjem shvatili su to obojica.

Kada spominjemo Federera, ironija je da je upravo njegov odnos sa Novakom bio daleko hladniji i naelektrisaniji. Komentari, opaske za Novakove povrede, prvo i jedino lomljenje reketa na turu 2009. u meču sa Novakom. Šlag na torti je bila čuvena konferencija za štampu 2011. nakon poraza od Đokovića u polufinalu us opena. „Neki igrači tako lupaju po loptici, ne verujući u ono što rade. Verujem u naporan rad, ne u sreću“. To bi bila parafraza neskrivenog ogorčenja uvijenog u finu švajcarsku čokoladu.

Nakon Novakove poslednje titule Federer je više osetio kojoj generaciji je pripadao. Ne samo što je odabrao Novaka kao prvog favorita turnira već je i dodao:

– To što je Novak uradio je neverovatno, i to radi godinama. Sećam se kada sam došao na tur, Pit Sampras je imao 14 trofeja, mislili smo to je to, ostaće zauvek. Potom sam otišao na 15, pa na 17, nekako smo sva trojica jedni druge vukli ka 20. Nadal je pobegao na 22, i evo ga sada Novak, koji deluje da će nastaviti sa ovim rezultatima, što je sjajno. Način na koji to radi je neverovatan, on više nije najmlađi. to zaboravljamo, on izgleda mladoliko, tako i igra, ali to nije lako. Mislim da je to neverovatna pobeda i ne mogu da ne budem srećan zbog njega.

Rafini komentari u intervjuu Movistaru su glavna sportska tema prethodnih dana. Ali nisu došli juče. Gracioznost njihovih izjava, prekinuli su komentari Španca u toku nesrećne kovid epopeje Đokovića u Australiji.

– Mislim da bi, da je želeo, bez problema igrao ovde u Australiji. On je donosio svoje odluke, i svako je slobodan da donosi svoje odluke, ali onda postoje neke posledice. Naravno da mi se ne sviđa situacija koja se dešava. Na neki način mi ga je žao. Ali u isto vreme, on je znao uslove od pre mnogo meseci, tako da sam donosi odluku – govorio je Nadal.

Kada je Alkaras osvojio Vimbldon, Nadal je odmah postavio njegovu fotografiju na svoj Instagram profil. Sunarodnik, u redu. Ali teško da je slavlje bio isključivo vezano za istu nacionalnost. Jer, lakše je dostići broj 23 nego 24. A upravo je taj broj otkrio sve tragove u snegu.

US open, kap koja je prelila čašu

Dvadeset četiri. Svi su morali da se poklone. I oni koji su dodali Serenu Vilijams i Margaret Kort koje Novak mora da pretekne. I oni koji su smišljali narativ u kojem je tenis takmičenje u dopadanju i gracioznosti, a ne ono što jeste, sport u kojem pobeđuje najbolji. Oni kojima odjednom grend slem titule višu nisu bile merilo dominacije, već je to bila naklonost publike.

Toliko je mnogima bilo teško da prezupče da je najbolji svih vremena.

A onda dolazi Movinstar intervju.

– Naravno da bih voleo da sam teniser sa najviše grend slemova u istoriji, o tome se radi u sportu, ali to (za razliku od Novaka) nije opsesija kod mene. Frustira me naravno kada je neko bolji od mene, ali verujem da sam uradio sve da bih bio najbolji. Verujem da bi Đoković bio frustriran da nije uspeo to što je uspeo i zato je možda uspeo – rekao je.

Za Rafaela Nadala grend slem trka postala je opsesivna tek kada je izgubio.

Isti onaj Nadal koji je uspavao nerve u stopalu da bi osvojio još jedan trofej na Rolan Garosu, igrao US open dok je njegova supruga imala komplikacije u bolnici. Teniser koji je rekao da će „umreti pokušavajući“ da se vrati posle poslednje povrede samo da bi osvojio još titula.

Kompletan intervju je suva gorčina, koja je čak i povratak na teniske terene učinila turobnim. Kao šlag na tortu konstatacija – „nemam više prijatelja u tenisu, čujem se ponekad sa Federerom“. Sve jasno.

A Novak? Imao je svoje uzlete i padove u medijskom prostoru, zamerali smo mu da se previše trudi da dobije odobravanja onih od kojih ga nikad nije dobio. Grešio je nekada ne rekavši ništa, a nekada je rekao previše.

Poštovanje za Rafu uvek je bilo isto, makar ono javno. Ostao je pri nečemu što je svima jasno – Nadal je moj najveći rival.

Posle svega, utisak je da su nam Novakove titule dodatno postale još draže. Treba da ga pobedi još jednom, tako što na poslednje replike nikada neće odgovoriti. I za to i ne mora da dobije nagradu, svi mi ćemo znati.