Do neba zahvalni

Među velikane dobročinstva i humanosti koji su mnogo učinili za siromašne, stare i bolesne u Raškoj oblasti, od ove jeseni „zlatnim slovima“ biće upisano ime Zvonka Sarajlije, našeg čitaoca i dobrotvora iz Nemačke.

Ovaj plemeniti Pljevljak svoju dobrotu i pomoć usmerio je siromašnoj i zbog gubitka deteta bolom skrhanoj porodici Bandović iz sela Gradac na Pešteru kojoj je najpre u julu poslao 500 evra, u septembru još 1.000 evra i krajem oktobra velikih 2.000 evra.

Zlatna duša

Poslednja donacija, najveća koju je ova porodica ikad dobila, a naši štićenici su duže od decenije, pomogla je siromašnom nadničaru Slobodanu Bandoviću i njegovoj supruzi Stanki da svom preminulom sinu Radiši podignu pristojan spomenik, organizuju godišnji pomen, vrate dugove, kupe deo ogreva, izmire dug za struju, nabave lekove za baku Mariju, najstarijeg Stefana spreme za školu, a najmlađe Petra i Milicu obuku, obuju i utople za zimu.

Pomagali su nam dobri ljudi i ranije, kravu su nam kupili i kuću nam sagradili, ali niko ovako i ovoliko, Zvonkova pomoć nama je ogromna, veća nego ova naša kuća i cela Pešter i stigla nam je kada nam je bilo najteže, nemam reči kojima bih se zahvalio ovom velikom čoveku, da nam je brat rođeni ne bi nam ovako pomogao, hvala mu do neba i do boga, imali smo tešku tragediju, prošle godine ostali smo bez sina Radiše, svevišnji je valjda tako hteo, sa sirotinjom smo se nekako nosili, gubitak deteta ne možemo da prebolimo, ali zbog druge dece moramo dalje. Donacije iz Nemačke će nam u tome puno pomoći – priča Slobodan.

Veliko poštovanje

Uvek ćemo se sa velikim poštovanjem i zahvalnošću sećati ovog velikog čoveka, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu, nadamo se da bog nagrađuje dobre ljude i dobra dela i da će nagraditi i našeg dobrotvora Zvonka – naglašava ovaj siromašni gorštak koji porodicu izdržava kopajući grobove za preminule Pešterce, tovareći ugalj u obližnjem rudniku Štavalj i radeći druge najteže poslove.

Dok su nam Slobodan i baka Marija, koja svakoga dana putuje u Sjenicu da u tamošnjoj narodnoj kuhinji preuzme besplatan hleb i po jedan topli obrok, kuvali kafu, najstariji Slobodanov i Stankin sin Stefan na parčetu stiropora je ispisao poruku za dobrotvora Zvonka.

„Hvala vam, čika Zvonko, bog neka vas čuva.“

Donacija iz Nemačke omogućiće Stefanu da jedno vreme, umesto pešačenjem i stopiranje, autobusom putuje do 10 kilometara udaljene Sjenice, gde od ove jeseni pohađa prvi razred srednje tehničke škole. Još u šoku zbog gubitka mlađeg brata za koga je bio puno vezan, Stefan nas je zamolio da dobrotvoru Zvonku prenesemo i njegovu zahvalnost.

Teška tragedija

Taman kad smo se zahvaljujući ljudskoj dobroti i humanosti, i iz udžerice u kojoj smo živeli i godinama se smrzavali prešli u novu kuću i koliko-toliko skućili, zadesila nas je teška tragedija, sve što smo imali i što je Slobodan nadničeći zarađivao davali smo za Radišino lečenje i njegov spas, kada su nam u pomoć pritekli i dobri ljudi bilo nam je znatno lakše, kada smo se ponadali da smo ga izlečili i kada je u školi počeo i petice da dobija, bog nam ga uze, a nama ostavi muku i tugu, šta da radimo, protiv božije se ne može – priča plačući baka Marija i ističe da je Zvonkova pomoć i pomoć drugih dobrotvora za nju veliko ohrabrenje i nada da i ubuduće neće biti sami.

Humana dijaspora

Porodici Slobodana Bandovića naši čitaoci pomažu od 2012. godine, kada smo prvi put pozvali humanu dijasporu, odziv je odmah bio odličan, dobrotvori su im najpre omogućili da sina Radišu, koji je rođen sa nizom anomalija, više puta operisan i dugo nije govorio, leče u Novom Pazaru, Prijepolju i na VMA u Beogradu i spreme ga za školu, potom su im dobri ljudi, sa svih strana sveta sagradili kuću i kupili kravu, šporet, frižider i televizor, pomogli su im i da u novu kuću, nakon mnogo peripetija, dovedu vodu i struju, pomažu im i danas da kupe brašno i ogrev i prežive surove pešterske zime.