Dijaspori nudimo vredne projekte

Privredna komora Srbije će sutra na konferenciji u Beogradu, krajem meseca u Cirihu, a potom i u Austriji i Nemačkoj, predstaviti onlajn platformu, uspostavljenu u okviru Projekta „Poveži se Srbijo“ i namenjenu umrežavanju privrednika iz zemlje i poslovne dijaspore, najavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije u intervjuu za „Vesti“.

Prema njegovim rečima centralni i najvredniji deo platforme „Poslovni atlas Srbije i dijaspore“ biće baza projekata koje će kompanije i preduzetnici iz Srbije, uz podršku mreže regionalnih komora, kreirati, kandidovati i prezentovati kao investicione prilike našim ljudima iz inostranstva spremnim da ulažu u Srbiji, ili uspostave druge vidove poslovne saradnje sa našim kompanijama, Platforma sa bazom projekata biće, ocenjuje Čadež, višestruko korisna i za srpsku privredu i za naše ljude koji žive i posluju u svetu.

– Privrednicima iz Srbije koji imaju ideje i projekte, posebno malim i srednjim preduzećima, obezbedićemo bolji pristup i kapitalu i znanju dijaspore i nove mogućnosti finansiranja, otvoriti nove izvozne kanale, kroz edukaciju i mentorsku podršku podići njihove kapacitete za poslovanje na najrazvijenijim zapadnoevropskim tržištima. Poslovnoj dijaspori pružićemo, ne samo informacije o opštinskim i potencijalima regiona, uslovima poslovanja i podsticajima za investiranje na nacionalnom i lokalnom nivou, već i konkretne investicione projekte u koje mogu da ulože svoj kapital – objasnio je predsednik Privredne komore Srbije

O kakvim projektima je reč i u koje je sektore najisplativije ulagati?

– Cilj nam je da dijaspori, za nekoliko meseci, ponudimo prvi paket od oko stotinu projekata iz svih sektora privređivanja – od proizvodnih do uslužnih – od agrobiznisa, energetike i zelene ekonomije, preko industrije, do turizma i IT-a . A svaki projekat koji je dobro osmišljen, čiji proizvode imaju tržište i koji obećava profit, vredan je ulaganja.

Kroz projekat „Poveži se Srbijo“ uspostavlja se saradnja sa dijasporom iz Švajcarske, Austrije i Nemačke. Da li ćete obuhvatiti i druge zemlje u kojima naši poslovni ljudi žive i rade?

– Platforma i baza projekata biće od početka dostupne i svim zainteresovanim privrednicima, investitorima i poslovnim brokerima iz cele dijaspore i njihovim poslovnim partnerima. Planiramo da u narednom periodu aktivnosti na jačanju saradnje sa dijasporom proširimo i na druge države, od Amerike i Kanade, preko evropskih zemalja do Dubaija. Želja nam je deo velikog novca koji u Srbiju stiže kroz doznake dijaspore i završava uglavnom u potrošnji, preusmerimo u poslovni sektor i otvaranje novih biznisa. Samo od 2015. evidentirane doznake iznoslile su 18,7 milijardi evra, od čega su više od polovine – 9,7 milijardi evra uplate dijaspore iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. To je jedan od razloga zbog kojih smo se, u dogovoru sa partnerima, za početak fokusirali na ove tri zemlje.

Kako će PKS pomoći svim zainteresovanim iz rasejanja da ulažu u zavičaj?

– Na potpuno drugačiji način nego ranije – kroz konkretne projekte i koristeći savremene digitalne alate. Prvi put, posle više pokušaja u prethodnim decenijama, imamo konkretnu ponudu za naše ljude u dijaspori, koja će im omogućiti da bolje i lakše prepoznaju svoj ekonomski interes za ulaganje u Srbiji, da otvaraju radna mesta, angažuju lokalne firme za dobavljače, povezuju se sa njima radi zajedničke proizvodnje i izvoza. I da im to donosi profit. U Privrednoj komori Srbije se, kroz projekat „Poveži se Srbijo“, uspostavlja i Poslovni hab za saradnju sa dijasporom, čime postajemo centralna tačka kontakta i mesto svih informacija, edukacije, umrežavanja i podrške i privrednicima u zemlji i poslovnim ljudima iz dijaspore. U međusobnoj komunikaciji tokom pripreme i realizacije zajedničkih projekata, ali i u komunikaciji sa državnim institucijama i lokalnim samoupravama kako bi se ubrzali administrativni postupci, pojednostavile procedure, olakšalo poslovanje i ulaganje. Ubuduće će drugačije funkcionisati i Poslovni savet za dijasporu pri Privrednoj komori Srbije. Umesto da se sastajemo samo dva puta godišnje, zahvaljujući mogućnostima koje pruža online platforma razgovaraćemo češće, uključivati veći broj ljudi u aktivnosti Saveta i u manjim operativnijim timovima raditi na rešavanju konkretnih problema, otklanjanju prepreka za uspešniju saradnju, kreiranju novih podsticaja i otvaranju novih mogućnosti.

Nemci grade nove fabrike

Osim dijaspore koja nas povezuje s Nemačkom, ta zemlja je jedan od najvećih investitora u Srbiju. Prošle nedelje potpisan je ugovor sa još jednom nemačkom kompanijom – Hansgroje, koja će u Valjevu u izgradnju fabrike slavina, uložiti 85 miliona evra i zaposliti oko hiljadu ljudi. Ima li najava i još nekih nemačkih investicija i u koje sektore?

U narednom periodu, očekujemo novi talas investicija iz Nemačke. Nemačke investicije su na listi više od 20 fabrika i pogona koji će početi da se grade ili će biti otvoreni do kraja ove ili početkom sledeće godine, ali i među 50 novih projekata, o kojima država pregovara sa potencijalnim investitorima. Za nas je posebno važno da su nemačke investicije u Srbiji, dugoročne, visokotehnološke i da je sve više nemačkih kompanija, kao što su Kontinental, Drekslmajer, ZF Fridrihshafen ili Broze koje su osim proizvodnih pogona, ovde otvorile istraživačke i razvojne centre u kojima se kreira budućnost auto i elektronske industrije i koji zapošljavaju visokoobrazovane ljude, naše inženjere raznih profila i IT stručnjake. Osim za automobilsku i elektronsku, prehrambenu i farmaceutsku industriju, koje su do sada privukle najviše nemačkih investicija i u kojima je realizovano najviše nemačkih investicionih projekta, pojačano je interesovanje iz Nemačke za ulaganje u obnovljive izvore energije u zaštitu životne sredine (prečišćavanje otpadnih voda, prerada otpada), industriju građevinskih materijala.

Tri zemlje – jedno tržište

Koliko se uradilo na olakšanju kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala i povezivanju tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije u okviru projekta Open Balkan?

– Za nešto više od dva meseca, od Nove godine, tri zemlje, kako je i najavljeno, trebalo bi da dobiju zajedničko tržište rada – izmenjene propise, zajednički informacioni sistem, jedinstvenu radnu dozvolu. To će građanima svake od država potpisnica omogućiti da se, ubuduće, osim što prelaze granice samo uz ličnu kartu, nesmetano zapošljavaju i rade u druge dve zemlje. Bez suvišne administracije i pod istim uslovima kao i domaći državljani. Kompanijama, domaćim i stranim, od kojih gotovo polovina prijavljuje nedostatak radne snage, otvoriće mogućnost da odgovarajuće radnike i stručnjake pronađu i u susedstvu. Zajedničko tržište rada upotpuniće se i međusobnim priznavanjem profesionalnih kvalifikacija. Institucije tri zemlje najveći i najzahtevniji posao čeka u narednoj godini – usaglašavanje regulative, dokumentacije koja prati robu i prakse nadležnih službi, kako bi od 1. januara 2023. bile ukinute granične kontrole, a dokument izdat u Beogradu i razmenjen elektronski, važio i u Skoplju i u Tirani. I obrnuto.

Koliko ovaj projekat koči to što ne učestvuju BiH i Crna Gora?

– Srbija, Albanija i Severna Makedonija rešene su da, ne čekajući druge, izgrade zajednički ekonomski prostor sa 11 miliona stanovnika, ali nema ni jednog razloga da svih šest ekonomija zajedno ne grade, veće zajedničko tržište sa gotovo 20 miliona potrošača, sa manje barijera i troškova za kompanije i više slobode u kretanju ljudi, robe, usluga i kapitala. Utoliko pre što je Otvoreni Balkan otvoren i za ostatak regiona i što je projekat jednakih mogućnosti za sve koji mu se pridruže. Istih i za kompanije iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i sa Kosova, kao i za one iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije. I u interesu evropskih kompanija koje na ovom tržištu investiraju, prodaju svoju robu i imaju lokalne dobavljače.

Iskorišćena šansa u Dubaiju

Najavili ste da će na svetskoj izložbi u Dubaiju u narednih pola godine učestvovati više od 1.000 kompanija iz Srbije i pozvali privrednike Otvorenog Balkana da se pridruže i iskoriste mogućnosti i podršku koju pruža Srpski biznis hab u organizaciji Privredne komore Srbije. Kakvi su prvi utisci i iskustva iz Srpskog biznis haba?

– Već sada, nepunih mesec dana od početka izložbe više ne govorimo samo o šansama, već o iskorišćenim prilikama naših kompanija da predstave svoje investicione potencijale, izvoznu ponudu, inovativne proizvode i rešenja, da odmere snage sa konkurencijom i povežu se potencijalnim partnerima ne samo iz Dubaija nego iz celog. Strateški dobrom pokazala se odluka da država i komora, finansijski i logistički podrže učešće naše privrede i da Srbija ima svoj Biznis hab, kakvim na Svetskoj izložbi može da se podiči malo zemalja. Iz Dubaija se već vratilo prvih oko stotinu privrednika, učesnika tematske nedelje o klimi i biodiverzitetu, sa više stotina uspostavljenih kontakata, održanih sastanka i dogovora o nastavku razgovora o budućoj saradnji sa kompanijama i organizacijama iz celog sveta, među kojima su i globalno prepoznatljive korporacije. Vratili su se ojačanog samopouzdanja kada je reč o konkurentnosti naših inovativnih proizvoda, a ne malo njih ohrabreno je da iskoriste servise i prostor Biznis haba za početak poslovanja u Dubaiju. Jednako dobre vesti stižu sa nedelje „Svemir“ i sajma GITEX, na kojima ove sedmice, 120 privrednika metalskog, elektro i IKT sektora predstavlja svoja napredna rešenja iz oblasti svemirskih i avio tehnologija i potencijale srpskog IT-a.