Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI) pozdravila je odluku vlasti grada Inzbruka o preimenovanju gradskog vrtića u ulici Burghard Brajtner u „Gradski dečji vrtić Rajhenau istok – Diana Budisavljević“.
U pismu Senatu i Odboru za kulturu grada, SPOJI ističe da je s tim u vezi urađen dobar posao u okviru kulture sećanja jer je potrebna određena doza hrabrosti da se vrtić, koji je do sada nosio ime nacističkog lekara Burgharda Brajtnera, preimenuje u Diana Budisavljević, inzbruškoj spasiteljki srpske dece.
Istovremeno se ukazuje da ulica u kojoj se nalazi vrtić i dalje nosi ime po Burghardu Brajtneru uz sve potrebne oznake koje ukazuju na njegovu nacističku prošlost i dela protiv čovečnosti.
„Pozdravljamo i ispravno napisano ime Diane Budisavljević, koje je planirano da stoji na tabli na ulasku u vrtić, jer je to jedina ispravna verzija koju je koristila i Diana posle udaje za dr Julija Budisavljevića, iako sigurno ne bi bilo pogrešno da se doda i ‘devojačko Obekser’. Tako isto piše na njenom nadgrobnom spomeniku na inzbruškom Zapadnom groblju. To što želite da napišete „Budisavljević“ sa crticom iznad slova „ć“ takođe nas raduje, jer se ista ta crtica često zanemaruje. Za mnoge to je samo sitnica, ali za nas, koji već predstavljamo treću ili čak četvrtu generaciju u Austriji, to je od velikog značaja i važnosti i svedoči o velikom poštovanju“, podvlači se u saopštenju SPOJI.
S druge strane, SPOJI izražava žaljenje što u tekstu o imenovanju dečjeg vrtića, koji je objavljen u zvaničnom glasilu grada Inzbruka „Inzbruk informiše“, nijednom rečju ne spominje da se radi o desetine hiljada pretežno srpske dece, koju je Diana spasla iz fašističkih logora smrti u takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatkoj.
„Skoro svi se vrlo dobro sećamo diskusije o tekstu na planiranoj spomen-ploči za Dianu Budisavljević na njenoj rodnoj kući u samom centru Inzbruka, koja je i dalje u toku. Krajem maja ove godine poslali smo Vam detaljno pismo sa sve prilozima osoba i institucija, eksperata za temu ‘Akcija Diana Budisavljević’ i kulturu sećanja. Eksperti za kulturu sećanja, preživeli Jelena Radojčić i Dušan Jerinić (oboje ih je Diana spasla kao decu) i Udruženje logoraša Jasenovca ističu da je uvek, kada je reč o Dianinoj akciji spasavanja dece, potrebno navesti ko su bile žrtve i njihovo poreklo. Ukoliko se to ne čini, jedan veoma važan aspekt kulture sećanja nije u potpunosti ispoštovan i nije moguće odati potrebnu poštu ni Diani niti žrtvama“, navodi SPOJI.
Jasno reći ko su bile žrtve
SPOJI naglaša da ne želi da predstavi Srbe kao večite žrtve, već želi da se ispoštuje princip savremene kulture sećanja, koji glasi da je potrebno jasno i precizno staviti do znanja ko su bile žrtve.
„Zamislite kako bi na primer naši jevrejski sugrađani reagovali kad bi naše institucije u kontinuitetu izostavljale činjenicu da su žrtve Holokausta bili Jevreji. Upravo u tome i jeste ključna tačka savremene kulture sećanja, jer ako ne nazovete žrtve pravim imenom, ispostavlja se da počinioci zlodela pobeđuju, jer je njihov cilj i bio da se identitet žrtava zauvek izbriše“, navodi se u saopštenju SPOJI.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
