Zlatno pravilo: Ponašaj se prema drugima onako kako želiš da se drugi ponašaju prema tebi, apsolutno važi i za našu životnu sredinu. Ako zaboravimo da je ova planeta naš dom, ako se ponašamo nemarno, istom bezobzirnošću će nam uzvratiti.
Poseta prirodi ili duži boravak u njoj, svakako podrazumevaju i određeno ponašanje, kako ne bi došlo do toga da pri drugoj poseti a na istom mestu nastane deponija.
Koliko god želeli ovekovečiti savršen dan u prirodi, surovo je i neprihvatljivo urezivati oznake ili poruke na drveću ili klupama predviđenim za sve posetioce.
Već pri polasku u prirodu, treba planirati i poneti veću kesu za odnošenje otpada. Bacanje smeća na nedozvoljenim mestima je izraz osnovnog nepoštovanja prirode ili zajednice u kojoj se živi.
Primamljivi samonikli cvetovi moraju ostati tu gde su nikli. Ne treba ih brati. Oni pripadaju celini koju čovek ne treba dirati. Sve postoji zbog nečega. Priroda zna i uvek uspostavi ravnotežu.
Neki delovi prirode, koliko god bili lepi i primamljivi, nisu predviđeni za kampovanje. Poštovanje pravila je neophodno, čak i kada nije jasno ili naizgled nelogino. Neznanje ne opravdava postupke i sve dok se uči kao funkcioniše priroda, najbolje je poštovati pravila koja su postavili oni koji bolje poznaju posećeno okruženje.
Svaka životinja ima svoj ritam i ciklus. Jedu, spavaju, vrebaju i love kada to njihov bioritam nalaže. Svako uznemiravanje, u smislu fotografisanja ili dodirivanja, može prouzrokovati neželjene posledice. Malo, nezaštićeno lane, koje pomiluje ljudska ruka, majka više ne želi u svojoj blizini. Dobra namera može uzrokovati tragičan kraj.
Staze namenjene pešacima nikako nisu pogodne za bicikliste ili druge sportske rekvizite. Mala deca ili stariji ljudi koji se spokojno i sporo kreću, mogu biti povređeni a svakako uznemireni kada naiđe biciklista. Svako treba da uživa onako kako želi, poštujući tuđe želje i pravila prirode.
Rečna obala, bogata granjem i ponekim ostavljenim improvizovanim splavom, deluje primamljivo i na prvi pogled bezopasno. Samo na prvi pogled i bez razmišljanja. Krenuti splavom i na najmanje razdanjine, može biti po život opasno. Kretanje rekom uvek mora biti organizovano i pod kontrolom stručnih lica.
Sluh životinja je mnogo oštriji od ljudskog. Svaki šušanj, udarac u zemlju, galama…uzmeniri neku životinju u blizini. Diskretno kretanje, bez bahatog udaranja po okolnom granju, bez glasnog pevanja, bez lomljenja grančica i drugog bučnog efekta, poželjno je pri poseti prirodi.
Loženje vatre moguće je samo na za to predviđenim mestima. Pored mogućnosti da se vatra pretvori u požar, neophodno je znati ugasiti je. Polivanje vodom po pepelu i zatrpavanje zemljom mesta na kome je bila vatra su neophodni. Mesto predviđeno za vatru ima sve neophodno za eliminisanje nesreća.
Hvatanje bilo koje životinje, ne samo puškom, može se smatrati lovom. Uzimanje nezaštićenih mladunaca pođednako je štetno kao i samo ubijanje životinja. Otrgnuti mladunče iz prirode, znači osuditi ga na muke i verovatno kratak život.
Kućni ljubimci se pođednako kao i njihove gazde, raduju poseti prirode. Njihov instikt gospodari njihovim ponašanjem. Nemoguće je kontrolisati psa da ne potrči za čudnim mirisom u prirodi, što može biti opasno za domaće stanovnike ali i samog ljubimca. Povodac je apsolutno obavezan kada se pas povede u prirodu. Svako odstupanje prouzrokovaće nesreću za jednu ili drugu stranu.
Osnovno pravilo je da prirodu ne smemo ostaviti siromašnijom od onoga što smo zatekli u njoj. Ništa ne uništiti niti dovesti u opasnost. Idealno bi bilo poneti biljku koja više nije baš tako draga ukućanima i posaditi je negde na zaklonito mesto.
Barski petlić
Na našim prostorima nalaze se običan i sivi barski petlić, dok je nedavno primećen i mali barski petlić. On je vrsta barske koke koja naseljava priobalje stajaćih vodenih površina, jezera, močvara i bara obraslih rastinjem. Dužina tela ove ptice je od 21 do 25 cm, a težina od 80 do 130 g. Hrani se insektima i vodenim životinjama koje nalazi u mulju i plitkoj vodi.
Belorepi ili virdžinijski jelen
U naše šume doveden iz Amerike. Rogovi su mu manje razgranati nego kod evropskog jelena, savijeni u polukrug i na napred, zbog čega izgledaju kao kruna. Živi u krdu, kao i ostali, a hrani se najskromnije, tj. uglavnom jede listove sa grmlja ili pase travu. Jako je plašljiv i retko se viđa, a zbog svoje osetljivosti na razne bolesti i teško opstaje u našim šumama.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
