Daleke 1851. godine, 8. januara francuski fizičar Leon Fuko eksperimentalno je dokazao da se Zemlja okreće oko svoje ose. Za eksperiment je koristio klatno, koje je u njegovu čast nazvano Fukoovo klatno.
Zamišljena linija oko koje se Zemlja okreće prolazi kroz njene geografske polove. Zemlja se rotira oko svoje ose u pravcu istoka, tj. suprotno od smera kazaljke na satu. Izraz „Ipak se okreće…“ koji i danas izražava nepokolebljivu veru u nečije reči i dela, potiče upravo iz vere u okretanje Zemlje oko Sunca. Te reči je izgovorio Galileo Galilej posle izrečene presude zbog takvih tvrdnji. Još 470. pre nove ere, stari Grci su spekulisali da se sama Zemlja kreće, a ne da se ostatak neba okreće oko nas. U 10. veku nove ere, astronomi su počeli da prave astrolabe i druge instrumente za merenje kretanja Zemlje u odnosu na zvezde. Prvi ljudski prikazi kosmosa datiraju iz 1600. pre nove ere. Zemlja se kreće na dva različita načina. Okretanje oko sopstvene, zamišljene ose, traje 24 sata, sunčev dan i naziva se rotacija. U isto vreme Zemlja kruži oko Sunca, što traje 365 dana (365,25 dana) tj. 12 meseci, ili tačnije jednu kalendarsku godinu i naziva se revolucija. Budući da je potrebno 365,25 dana za završetak jedne orbitne revolucije, dodatnih 0,25 dana uzima se u obzir dodavanjem jednog dana u kalendar, svake četiri godine.
Tu godinu nazivamo prestupnom, ima jedan dodatni dan u februaru mesecu, a u zbiru 366 dana. Kada se govori o danu, obično se misli na jedan ciklus od dana do noći. To se zove solarni dan. Sunčev dan na Zemlji traje oko 24 sata (8.640.000 milisekundi). Ova brzina može da varira za deliće milisekundi iz dana u dan. To znači da dužina dana može da varira, ali obično samo neznatno. U tom periodu za nas postoje dan i noć, zavisno od položaja Zemlje u odnosu na Sunce. Tokom okretanja Zemlje oko Sunca, promene uzajamnog položaja doživljavamo kroz smene godišnjih doba.
Analiza istorijskih astronomskih zapisa pokazuje trend usporavanja od 2,3 milisekunde po veku od 8. veka pre nove ere. Prethodnih godina, međutim, čini se da Zemlja ubrzava i da joj je potrebno sve manje vremena da završi svoj obrt, što znači da se dani skraćuju. Rotacija planete može varirati iz dana u dan. Naučnici veruju da postoji niz faktora koji mogu uticati na rotaciju Zemlje, uključujući zemljotrese, jače vetrove, topljenje i ponovno smrzavanje ledene kape, Meseca i klime.
Dužina vremena meri se atomskim satovima još od 1960.-tih godina. Suprotno dosadašnjim ubrzavanjima okretanja, 29. juna 2022. Zemljin obrt je završen za 1,59 milisekundi ispod 24 sata. Naučnici imaju nekoliko ideja o tome šta bi moglo uzrokovati da Zemlja iznenada počne da ubrzava svoju rotaciju i skraćuje dane. Jedni smatraju da su razlog procesi u unutrašnjim ili spoljašnjim slojevima planete, okeanima, plimi ili čak klimi. Drugi skraćivanje objašnjavaju malim nepravilnim kretanjem u geografskim polovima Zemlje i njenom osom rotacije.
Zašto je važna brzina rotacije Zemlje?
Ubrzana rotacija Zemlje ima posledice jer atomski satovi, koji se koriste u GPS satelitima, ne uzimaju u obzir promenu rotacije Zemlje. Pola milisekundi je jednako 10 inča ili 26 centimetara na Ekvatoru, što bi značilo da su GPS sateliti skoro beskorisni. Slično je i sa posledicama po pametne telefone, računare i komunikacione sisteme koji se sinhronizuju sa „nepreciznim“ serverima. Da bi sve ovo rešili, međunarodni merioci vremena će možda morati da dodaju negativnu preskočnu sekundu.
Šta bi bilo da se Zemlja uopšte ne rotira?
Da se Zemlja uopšte ne rotira, ne bismo imali život kakav nam je danas dostupan, zato što bi jedna polovina planete bila stalno osvetljena a druga u večnoj tami. Da rotacije nema ili da je njen ugao drugačiji, život na Zemlji bi bio nemoguć.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
