Danas je “Crni petak” – popusti ili lažna sniženja?

I u Srbiji danas trgovinski lanci i šoping centri obeležavaju tzv. praznik šopinga – „Crni petak“, nudeći popuste koji prelaze i 50 odsto.

Novembarska potrošačka groznica zvana „Blek frajdej“, sudeći po gužvama u našim trgovinama, poslednjih godina je sve popularnija i kod nas, a trgovci, naročito oni koju prodaju tehničku robu ili se bave onlajn prodajom, ovih dana potrošačima nude pozamašne popuste.

Ipak, u potrošačkim udruženjima ističu da je kupcima s obzirom na visoke cene, svaki dan „crni petak“, i da je i današnje sniženje cena lažno, jer kako kažu, trgovci prvo povećaju cene, pa ih onda smanje.

Tradicija obeležavanja „Crnog petka“ je nastala tokom 60-tih godina 20. veka u SAD, da bi se kasnije proširila na veći deo planete.

Trgovci prvo podignu cene…

U Srbiji je potrošačka groznica naročito je izražena u tržnim centrima gde je skoncentrisan veliki broj trgovaca, od kojih su neki tzv. Crni petak produžili na celu ovu sedmicu, a drugi popuste namenjene za petak produžili na predstojeći vikend.

Vrhunac popusta, kupovine i gužvi očekuje se danas kada će mnogi potrošači pohrliti da po nizim cenama dođu do garderobe, bele tehnike, malih kućnih aparata ili drugih kućnih potrepština.

Ove godine, kada smo suočeni sa velikim poskupljenjima, popusti su još potrebniji, pa nisu retki oni koji su odlučili da nešto što inače moraju da kupe, kupe baš ove nedelje ili na „Crni petak“.

Pojedini tržni centri su čak promenili i radno vreme danas, pa su vrata za kupce otvorili sat ranije, u devet umesto u uobičajenih 10 časova. A popusti su, ako je suditi prema objavama na sajtovima prodavaca, takvi da se isplati pričekati u redu ili poručiti robu onlajn.

Tako recimo, veš mašina čija je cena ranije bila oko 48.000 dinara, sutra će koštati skoro 20.000 manje. Približno toliko će moći da se uštedi i na kupovini smart televizora, budući da je njegova ranija cena iznosila nešto više od 66.000 dinara a na „Crni petak“ će biti spuštena na oko 46.000.

Biće snižena i cena posuđa, pa se pekač može kupiti na popustu od čak 70 odsto, dok su cene malih kućnih aparata kao što su mikser, rostilj, toster snižene za oko 50 procenata.
Odeća i obuća, tašne, novčanici se nude po cenama sniženim od 10 do čak 50 odsto.
U akciju sniženja uključili su se i pojedini izdavači, pa se po cenama sniženim za oko 20 procenata mogu kupiti i knjige.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović za Tanjug kaže da s obzirom koliko nas trgovci varaju da je nama svaki dan „crni petak“, i da ni popust od 70 odsto ne bi bio dovoljan, pošto bi i ta cena bila prevelika kada se zna koliko ova roba košta u inostranstvu.

– I ova sniženja su, čast izuzecima, lažna jer trgovci prvo podignu cene pa ih onda spuste i to na način na koji ne bi smeli. Zakon o trgovini je potpuno jasan i kaže da podsticajna prodaja ili akcija ne može da traje duže nego što je proizvod bio u redovnoj prodaji, a to znači da se ne sme dan ili noć pred neku akciju podići cena a sledećeg dana spustiti – navodi Papović i dodaje da naši trgovci, sa časnim izuzecima, postupaju upravo ovako.

U Evropi se daju ozbiljni popusti

Dejan Gavrilović iz Organizacije potrošača „Efektiva“ kaže da „Crni petak“ u Evropi za razliku od situacije kod nas predstavlja dan ozbiljnih popusta koje trgovci daju i kada potrošači mogu da za relativno mali novac kupe određenu robu, čiju su cenu pratili u prethodnom periodu.

– Kod nas je to samo fama godinama unazad i upravo „Crni petak“ trgovci koriste samo da bi na neki način obmanuli potrošače. To se naravno ne odnosi na sve trgovce ali na dobar deo svakako da i oni taj dan koriste da prodaju robu koja ne ide ili nude lažna sniženja –  kaže on.

Navodi da je danas imao priliku da vidi da je jedna prodavnica dečjih igračaka prelepila regularnu cenu i na nju dodala višu pa je precrtala i na nju dala popust, pa sada proizvod sa popustom košta kao i kada je prodavan po regularnoj ceni.

– Nisu se potrudili ni da uklone staru cenu pa se uglavnom dešava da ti popusti ne budu pravi nego su cene blizu realne cene koja je bila pre „Crnog petka“ – ističe Gavrilović.

Kako je nastao „Crni petak“?

Postoji više verzija i objašnjenja o tome kako je zapravo nastao „blek frajdej“.

Po jednom objašnjenju, nazvan je tako jer su američki trgovci posle Dana zahvalnosti počeli da ostvaruju profit, odnosno da od tog dana ulaze „u crno“, i izlaze iz perioda gubitaka, kada su bili „u crvenom“, pošto su svoje minuse beležili crvenom olovkom.
Jedno od popularnih mišljenja je i da su ovaj naziv osmislili američki vozači i saobraćajni policajci koji su strepeli od velikih gužvi u saobraćaju nakon Dana zahvalnosti u SAD.