Globalni optimizam, lokalni pesimizam: tako se može opisati stanje svetske ekonomije i nezadovoljstvo stanovništva u Nemačkoj svojim vlastima u vreme krize.
Da li su Nemci u pravu?
Globalna ekonomija se oporavlja od posledica pandemije brže nego što se očekivalo. Prema trenutnoj prognozi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), globalni bruto domaći proizvod dostići će nivo pre korone za samo nekoliko meseci, piše Dojče vele (DW).
Posebno dobro stoje Kina i SAD, gde masovna vakcinacija i ambiciozni podsticajni paket pomoći ekonomiji daju dodatni impuls. OECD očekuje rast od 5,6 procenata širom sveta.
„Globalna ekonomija će sredinom 2021. biti iznad nivoa pre pandemije“, najavio je pun optimizma glavni ekonomista OECD Lorens Bone još početkom marta.
Organizacija sa sedištem u Parizu je stoga znatno optimističnija nego što je bila u decembru kada je predviđala rast od 4,2 procenta.
Nemačka kaska
Međutim, u Nemačkoj je trenutno potpuno drugačije. Jedan za drugim istraživački instituti revidirali su očekivanja rasta za 2021, piše DW.
Zbog stalnog lokdauna Institut Ifo sada očekuje rast od 3,7 odsto. U decembru su ti stručnjaci očekivali rast od 4,1 procenta. U to vreme minhenski ekonomisti pretpostavljali su brz napredak u vakcinaciji. U međuvremenu se ispostavilo da je Nemačka tu daleko zaostala iza svojih mogućnosti – zbog nedovoljno vakcina i prekomerne birokratije.
Takozvani ekonomski mudraci, očekuju rast od 3,1 odsto, Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) i Institut za nemačku ekonomiju (IW) očekuju ove godine rast od 3,0 odsto.
Kompanije koje je anketirao Institut Ifo, zbog kojih je indeks poslovne klime Ifo u martu ponovo porastao, takođe su bile optimističnije od raspoloženja u nemačkoj populaciji.
Optimističniji su i investitori i finansijski stručnjaci koje je anketirao Centar za evropska ekonomska istraživanja (ZEV) iz Manhajma. U martu su četvrti put zaredom podigli indeks ZEV, koji je bio viši od očekivanog.
Kako je to moguće? Veliki deo stanovništva nezadovoljan je upravljanjem pandemijom od strane savezne vlade i pokrajniskih vlada i odavno se oprostio od brzog povrataka u svoj uobičajeni život.
Depresivno raspoloženje zbog duge pandemije
Fridrih Hajneman iz ZEW-a o bilansu savezne i pokrajnskih vlada nakon skoro pet meseci lokdauna za DW kaže:
„Frustracija kod ljudi je jednostavno posledica toga što se prvobitno nije očekivalo da će pandemija tako dugo trajati. Čak i uz optimalno upravljanje od strane vlasti, nakon toliko vremena, razumevanje bi jednostavno opalo i nestrpljenje bi poraslo“.
Pored toga, pogled na prvake u vakcinaciji poput Izraela ili Velike Britanije izaziva razumljivu frustraciju kod nemačke populacije.
Hajneman odgovornost za nedostatak vakcina vidi više na nivou EU nego u Berlinu.
Spori tempo vakcinacije uz istovremeni nedostatak vakcina, brzo širenje mutanata, trajni lokdaun – sve to znači da se ekonomski oporavak pomera dalje ka 2022. godini.
Izvoz funkcioniše
Svetlu tačku predstavljaju nemačke izvozne kompanije, koje imaju veliku korist od ekonomskog oporavka u SAD i Kini.
S druge strane, mnoga mala i srednja preduzeća su veoma frustrirana jer još uvek postoji problem sa uplatom obećane savezne krizne pomoći.
„Podršku ne pruža samo industrija“, objašnjava Hajneman. „Pored toga, postoji vrlo robusna građevinska industrija, a privatna domaćinstva takođe nastavljaju da troše novac koliko to mogu, pomoću onlajn ponuda i dostave“.
Činjenicu da je privatna potrošnja toliko robusna Hajneman vidi kao „uspeh vladine sveobuhvatne krizne politike, uključujući vrlo izdašna, možda čak i previše izdašna pravila o skraćenom radu“.
Raspoloživi prihodi ljudi su uglavnom stabilni. No, Hajneman ističe da je pomoć po sektorima vrlo različita. „Na primer, ugostiteljska preduzeća srednje veličine dobila su mnogo više od trgovine na malo.“
Oštre kritike ekonomista i privrednika
Brojni poznati ekonomisti i šefovi poslovnih udruženja poslednjih nedelja neobično oštro su kritkovali nemačke političiere na vlasti.
Anton Berner, šef spoljnotrgovinskog udruženja BGA, u intervjuu za list Velt kaže: „Političari i državni službenici misle da sve znaju bolje, a nemaju kontakt sa svakodnevnim poslovnim životom“.
A kada se radi o nabavci vakcina od strane EU, Berner kaže. „U ugovorima o nabavci vakcina postoje stvari od kojih bi svakom menadžeru krenule suze“.
Sve više preduzetnika je nezadovoljno politikom u Briselu i Berlinu. Na primer, Nirnberška preduzetnica Ingrid Hofman u intervjuu za magazin Fokus rekla je da kancelarka „nema ekonomiju u krvi“.
Sad svi sve bolje znaju
Hajneman smatra da oštre kritike iz poslovnog sveta pokazuju da se nervoza i agresivnost povećavaju – u inače prilično rezervisanim poslovnim udruženjima.
A nemački vrhunski ekonomisti kao što je Mihael Hiter iz Kelnskog instituta za nemačku ekonomiju (IW) odavno su među kritičarima pandemijske politike Berlina. U televizijskom intervjuu, Hiter je optužio ministra kancelarkinog ureda Helgea Brauna da govori „gluposti“ u vezi sa aplikacijom za upozorenje na koronu koju je savezna vlada naručila i subvencionisala sa 145 miliona evra od poreskih obveznika.
Hajneman kaže da trenutno vidi „na društvenim mrežama kolektivno prekomerno samopouzdanje čak i u naučnim krugovima“. Svuda govore ljudi, „koji veruju da sve mogu bolje od onih u Berlinu samo zato što imaju doktorat ili katedru iz ekonomije“.
„Mnogo bi me više impresionirala njihova kritika nabavke vakcina u EU da sam je čuo u leto 2020. Međutim, u to vreme je vladao muk“, kaže Hajneman.
Situacija bolja od raspoloženja
Čak iako trenutno izgleda kao da nemačkom kriznom menadžmentu retko šta polazi za rukom, Hajenman kaže da Nemci preteruju sa samokritikom i pesimizmom:
„Samo nekoliko malih država EU je registrovalo manje smrtnih slučajeva od Kovida u odnosu na broj stanovnika. To je prilično dobro, barem znatno bolje nego u bilo kojoj drugoj velikoj državi EU. Nije baš sve bilo loše“.
Hajneman smatra da je sada najvažnije više testirati i brže vakcinisati. Pored toga, mora se učiniti više u vezi sa inovativnim strategijama otvaranja. On je optimista, i kaže da će uskoro biti moguće obuzdati pandemiju bez zatvaranja svega.
„Ali tada više ne smemo da budemo tako blagi sa onima koji odbijaju da se testiraju. Ako porodica ne želi da se dete testira, onda ono više ne sme da ide u školu ili vrtić.“
Ljudi moraju da snose posledice svojih postupaka. „Političari bi trebali mnogo iskrenije da kažu ljudima da će od jeseni pa nadalje, u život vakcinisane osobe u Nemačkoj biti mnogo više ljudskih kontakata – nego u životu nevakcinisane osobe“ kaže ekonomista Fridrih Hajneman za DW.
