Talibani i dalje napreduju. Sada su osvojili i Kandahar, drugi po veličini grad u Avganistanu. Veterani nemačkog Bundesvera iz Avganistana kažu da se zbog onoga što se događa u toj zemlji osećaju „ekstremno usrano“.
Iz Avganistana stalno stižu nove, sve lošije vesti: talibani su osvojili i Kandahar, grad od pola miliona stanovnika na jugu zemlje. Ali još veći šok za nemačke veterane bio je pad Kunduza i praktično čitavog severa Avganistana koji se u početku smatrao „mirnim područjem“.
– Kod veterana je ovo izazvalo emocionalni potres – kaže Volf Gregis, bivši vojnik koji je sad autor knjiga i profesor pedagogije u Rostoku. To se pre svega odnosi na Kunduz: „Nijedno drugo mesto u Avganistanu nije tako blisko povezano s palim nemačkim vojnicima.“
Baš u provinciji Kunduz nemački vojnici imali su najviše gubitaka. Tamo su se takođe zbili i događaji koji su praktično obeležili poimanje nemačke javnosti o ratu u Avganistanu.
– Tamo su nemački vojnici prvi put, i to u velikom stilu, naučili šta je borba i šta je umiranje u „asimetričnom ratu“. I kakav je to užas – kaže Gregis.
Najkrvavija godina Bundesvera
Na početku misije nemačke vojske u Kunduzu taj region važio je za jedan od najbezbednijiH u Avganistanu. Nemačka je tamo 2003. preuzela komandu nad regionalnim timom za obnovu zemlje, „Provincial Reconstruction Teams“ (PRT), kako se to u žargonu NATO zove. Ali već u junu te godine četiri nemačka vojnika su poginula u napadu na autobus, a od 2006. su i borbe postale žešće. Gregis kaže da je Kunduz „stavio na iskušenje smisao nemačke misije u Avganistanu“.
Ta provincija je bila poprište nekoliko užasnih događaja: u septembru 2009. jedan nemački oficir naredio je da se izvrši vazdušni napad na kamion-cisternu koja se zaglavila na putu. Ali oko tog kamiona okupilo se mnoštvo civila i više od stotinu njih je poginulo. Nemački oficir to naravno nije nameravao.
Godinu dana kasnije, nemački vojnici sve češće su ulazili u bitke s talibanima. Još uvek se pamti takozvana „Bitka na Veliki petak“ u aprilu 2010. kad je jedna nemačka patrola pala u zasedu. Borba je trajala devet sati, tri nemačka vojnika su poginula, a osam je ranjeno. Na kraju ih je spasila vazdušna podrška američkog helikoptera.
Tako je počela, kako to u nemačkoj vojsci zovu, „najkrvavija godina u istoriji“ Bundesvera. Na tom položaju ostali su sve do 2013. kad su preseljeni u kamp kod Mazar i Šarifa, zapadno od Kunduza.
U gotovo dve decenije misije nemačke vojske u Avganistanu poginulo je ukupno 59 nemačkih vojnika.
„Sve se moglo predvideti, čitava katastrofa“
Sada nemački veterani gledaju kako su talibani jednostavno pregazili glavni grad pokrajine u kojoj su bili. Kod mnogih je to izazvao šok i bes.
– Osećam se ekstremno usrano – jasno kaže Johanes Kler, bivši podoficir Bundesvera koji je napisao i knjigu o svojim misijama u Avganistanu 2010. i 2011. „Mi smo tamo ostavili našu krv, znoj i suze. Naši drugovi su tamo ubijeni. Sve je moglo da se predvidi, a najkasnije posle 2014. kad su povučene borbene jedinice i kad je postalo jasno da snage Avganistana nisu u stanju samostalno da izađu na kraj sa situacijom“.
Da li je bilo uzalud?
„Ostavljanje na cedilu“ boli nemačke veterane između ostalog i zato što su uvereni da su Avganistanci „više voleli Nemce nego američke vojnike“.
Uporište Bundesvera u Kunduzu 2013. je predato vladi Avganistana. Nemačke jedinice su se povukle na svoje novo komandno mesto u Mazar i Šarifu na zapadu zemlje, a krajem juna ove godine Avganistan je napustio i poslednji nemački vojnik.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
