Crna Gora u tri boje

Njegova svetost, patrijarh srpski Porfirije ustoličio je episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija (Ljubiša Ostojić, 45) u manastiru Đurđevi stupovi kod Berana. Mnoštvo naroda koji se sa ogromnom srpskom trobojkom od 120 metara slegao kod drevne zadužbine Stefana Prvoslava, sinovca velikog župana Stefana Nemanje, predstavnici vlasti i javnih ličnosti pozdravili su novog episkopa pokličima „dostojan“.

Narod je od večeri ranog jutra u časnim litijama stizao pred manastir usklikujući da je Kosovo srce Srbije. Nosili su trobojke, a sa Žabljaka i veliki transparent sa slikom vladike Metodija na kom je pisalo „dostojan“. Vladika Metodije dočekivao ih je i mirno razgovarao s narodom.

Na Bogavskom brdu kod Berana obnovljena je najveća trobojka u Crnoj Gori, oslikana na poptornom zidu puta, a postavljen je i krst visine 15 metara, sve u čast prve posete patrijarha Porfirija Beranama. Na tom mestu je ranije postojao krst koji je verujući narod Berana sastavio za vreme litija za odbranu svetinja. Vredni Beranci podigli su i ispred manastira Đurđevi Stupovi plakat sa likom prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save.

Patrijarha srpskog, gospodina Porfirija u manastiru Đurđevi stupovi sačekao je mitropolit Joanikije kog je nedavno uz mnogo tenzije ustoličio u Cetinjskom manastiru. U tom trenutku, episkop pakračko-slavonski Jovan skočio je padobranom u znak dobrodošlice za pglavara SPC.

Blagoslov narodu

Pozdravljajući patrijarha, veličanstveno su se zavijorile srpske trobojke, a kada je pala noć nebo iznad grada osvetlile su baklje. U tom trenutku, hiljade ljudi zapevalo je pesmu „Oj Kosovo, Kosovo“.

Ujutro je u porti Đurđevih stupova služena liturgija, a potom i obavljeno ustoličenje.

Posle svečanog dela Patrijarh Porfirije izašao je iz konaka manastira Đurđevi stupovi dočekan ovacijama Beranaca i njihovih gostiju. Dok se na svečanoj bini igralo kolo, vidno raspoložen patrijarh je veselo poigravao u ritmu muzike, blagosiljajući narod.

Policija bez posla

Ustoličenje u Đuđevim stupovima simbolično je predstavljalo i obeležavanje velike pobede SPC i srpskog naroda u borbi za svoje pravo na postojanje u Crnoj Gori koje je pokušao da im ukine bivši režim DPS-a Mila Đukanovića. Upravo je na 27. decembra 2019. godine, na dan izglasavanja zakona kojim je trebalo da budu otete svetinje SPC, policija svirepo i bez povoda prebila vladiku Metodija na mostu na Đurđevića Tari. Vladika je prebačen na lečenje na VMA u Beogradu, a njegovo stradanje bilo je jedan od snaćnih impulsa koji su pokrenuli narodne litije i potom poraz svemoćnog DPS-a i kraj njegove tri decenije duge vladavine.

Ako je bilo samopregornog žrtvovanja i muka na tom putu slobode, dan ustoličenja bio je i bez najmanje provokacije. Bez posla su ostale jake bezbedonosne snage raspoređene u okolini manastira i okolnim brdima, a narod je komentarisao da ionako niko zlonameran ne bi mogao da prođe preko zemlje Vasojevića.

Komitska je tuga pregolema

U isto vreme kada je obavljeno ustoličenje, pojavila se vest da je na Cetinju otkazan „veliki patriotski skup“ pristalica bivšeg režima i protivnika SPC, odnosno komita, kako sebe nazivaju.

„Razlog otkazivanja je nespremnost organizacije. Molimo sve koji hoće da iskažu nezadovoljstvo okupljanjem da to ne čine na svoju ruku. Organizacija nije lupiti datum i vreme“, navodi se u objavi.

Državni vrh na okupu

Ustoličenju vladike Metodija, osim premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića, prisustvovali su ministri finansija Milojko Spajić, uređenja prostora dr Ratko Mitrović, kulture i prosvete dr Vesna Bratići drugi. Takođe i lider Demokratskog fronta Andrija Mandić, direktor Fonda zdravstva Dragoslav Šćekić, predsednik SNP Vladimir Joković, gradonačelnik Berana Tihomir Bogavac, Kotora Vladimir Jokić, gradonačelnik Budve Marko Carević i delegacije brojnih opština u Crnoj Gori i Srbiji na čijoj se teritoriji prostire deo ove eparhije.

Poziv na mir i jedinstvo

Vladika Metodije pozvao je sve na jedinstvo i mir.

– Blagodarim našoj Svetoj sabornoj apostolskoj crkvi, našem patrijarhu srpskome Porfiriju iz čijih ruku primam ovaj arhijerejski žezal kao simbol duhovne vlasti poverene mi eparhije budimljansko-nikšićke. Blagodarim i predragom mi monaštvu i sveštenstvu, vernicima i laicma i roditeljima mojim, Milinku i Dragici. Molite se za mene kako bih još više ljubio Gospoda, molite se za mene kako bih vas ljubio još više i molite se jedni za druge – poručio je Metodije, koji je mesto Episkopa budimljansko-nikšićkog preuzeo od mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, naslednika blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija.

Crkva je nepobediva

Patrijarh srpski Porfirije poželeo je vernom narodu dobrodošlicu u svetinju nemanjićku i zemlju u kojoj su duboki koreni plemena Vasojevića.

– Iz ove zemlje izašlo je stablo protkano najuzvišenijim duhovnim i narodnim dometima pravoslavnog naroda koji pripada našoj crkvi. Taj koren daje plodove koji poznaju ko su i šta su. I baš zato što mogu da poštuju, na isti način vole i drugoga, bilo da se radi o Bošnjacima, Crnogorcima, Hrvatima ili kojem drugom narodu – podučio je patrijarh srpski.

Patrijarh Porfirije poručio je da ovaj svet bez crkve ne postoji, odnosno nema smisla.

– Oni kojima crkva smeta, hteli bi da je proglase onim što ona nije ili da je prikažu drugačijom nego što jeste. A ponekad bi hteli crkvu da uvuku u svoje zemaljsko blato. Svako ko krene na Crkvu biva poražen. – poručio je patrijarh srpski.

Njegova svetost potom se obratila novom episkopu budimljansko-nikšikom.

– Vladiko, dragi Metodije, sin si ljudi čiji je koren ovde, ali si rođen u Sarajevu gde se ukrštaju narodi i vere. Onda, rastao si ovde u ovom podneblju, duhovno stasavao uz blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija u Cetinjskom manastiru. Školovao se i u drugim pomesnim crkvama, a isto tako posećivao zapadne zemlje – pobrojao je patrijarh i istakao da je sve to zajedno pokretač i orijentir u budućoj službi episkopa Metodija.

Simbol vere i otpora

Manastir Đurđevi stupovi kod Berana podignut je 1213, a šest godina kasnije u njemu je Sveti Sava osnovao četvrtu po redu od prvih sedam episkopija. O tome se u zapisu kaže:“Četvrtago vladiku postavi Sveti Savo u Budimlju u hram Svetoga Georgija“.

Zahvaljujući ulozi Budimljanske eparhije, sve do polovine XVII veka na ovim prostorima nije bilo islamizacije stanovništva. Đurđevi stupovi poznati su i po tome što je u njima 1857. godine doneta odluka o ujedinjenju Vasojevića sa Crnom Gorom.

Od 2001. godine, manastir je sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Po ustrojstvu je muški opštežiteljni manastir, a crkva je posvećena Svetom Velikomučeniku Georgiju.

Manastir je 2013. obeležio osam vekova postojanja, a pokojni mitropolit Amfilohije tada je rekao da taj crkveni kompleks pokazuje vrednost zadužbine Nemanjića i vere naroda u hrišćanske svetinje.

– Manastir i narod nosili su svoj krst. Đurđevi stupovi su pet puta rušeni i paljeni za vreme turske okupacije i uvek obnavljani – podsetio je tada mitropolit Amfilohije.