U Crnoj Gori je promovisan projekat za uvođenje stejblkoin perpera, digitalne valute čija bi vrednost bila fiksirana za evro.
Početak primene se očekuje u sferi turizma, budući da Crna Gora kao destinacija može na ovaj način da istakne dodatnu prednost u odnosu na one zemlje sa sličnom ponudom u kojima ovakve povoljnosti ne postoje, prenosi portal bankar.me.
Stejblkoin perper, kako se navodi, mogu da koriste svi – građani, turisti i privredni subjekti jednostavnom zamenom evra.
Ovakva konverzija sredstava naziva se tokenizacija, a vrednost koju će jedan perper imati uvek će iznositi jedan evro. Drugim rečima, ne postoji rizik od gubitka vrednosti u slučaju pada cene, kao što je to slučaj sa volatilnim kriptovalutama. Upravo zato se ova vrsta digitalnog novca naziva stejblkoin, jer je njihova vrednost trajno vezana za postojeću fizičku valutu, objašnjava se u prilogu.
Ideja o kreiranju crnogorskog stejblkoina nastala je pre tri godine kada su u potrazi za pametnom implementacijom blokčejn tehnologije dva čoveka paralelno kreirala prve tokene. U pitanju su crnogorski naučnik koji radi u Nemačkoj Aleksandar Kapisoda i Ivan Joličić koji vodi kodni tim angažovan na ovoj ideji i koji je crnogorskoj javnosti upravo najavio finansijsko-tehnološku revoluciju.
Prema rečima Joličića, biće emitovano onoliko perpera koliko bude uplaćeno novca za to, odnosno, korisnici će u željenom iznosu moći da razmene svoje evre za perpere.
„Za sada ovaj metod funkcioniše uplatom na žiro-račun banke koji se za ovu namenu koristi i to je moguće učiniti u svakom obliku u kojem se sredstva prenose sa jednog na drugi račun, odnosno uz korišćenje svih dostupnih bankarskih mehanizama uplate novca, a u toku je izrada sistema koji će u narednim mesecima omogućiti da se dopuna računa na kojem su perperi obavlja direktnim korišćenjem platne kartice korisnika“, objašnjava on.
Dodaje da je digitalni novac izuzetno velika prednost u sektoru turizma, posebno u onim segmentima u kojima su ciljna grupa gosti visoke platežne moći.
– Ljudi iz tog sveta tragaju za prilikama u kojima mogu da koriste inovativne metode plaćanja na koje su navikli. Zato je važno da uzmemo u obzir da postoji jedna prilično brojna grupa korisnika digitalnog novca koji su veliko bogatstvo stekli tako što su kupovali ili rudarili kriptovalute u vreme kada je njihova vrednost bila neznatna i sada raspolažu ogromnim bogatstvom. Njihove navike i način života ukazuju na to da su i te kako spremni da posete destinacije, kao i da posluju na tržištima na kojima se nude ove mogućnosti plaćanja – naglašava Joličić.
Na pitanje koliko je ovaj način plaćanja bezbedan, odgovara da će svaki korisnik koji se bude registrovao dobiti svoju adresu, kao i mogućnost da šalje sredstva samo na adrese koje su već verifikovane.
„To znači da ne postoji mogućnost da se sredstva nađu na nepoznatoj adresi, odnosno da budu otuđena i usmerena na neku neželjenu, nepoznatu lokaciju, već isključivo iz digitalnog novčanika korisnika u digitalni novčanik subjekta kojem on želi nešto da plati“, pojasnio je Joličić.
Uvođenje ovog načina plaćanja za trgovce, ugostitelje i hotelijere biće znatno jeftinije od plaćanja karticom, jer nije reč o sistemu koji zahteva dodatne troškove. Nije potreban nikakav terminal, niti bilo kakav resurs, već samo uređaj na kojem je instalirana aplikacija, odnosno pametni telefon ili tablet.
– Ključna prednost Crne Gore za razvoj ovakve vrste digitalnog novca je u tome što je reč o zemlji koja koristi evro, odnosno koja nema sopstvenu valutu, ali ni mogućnost da štampa evro, jer nije zvanično članica evrozone. Crna Gora je u tom smislu idealna i za testiranje stejblkoina evra zato što nije opterećena zakonskom regulativom i zato što je vrednost evra koji je u opticaju u Crnoj Gori u monetarnom smislu zaista pokrivena realnom vrednošću valute – zaključio je Joličić.
