U vazduhoplovnoj bazi američke vojske Rajt Peterson, u državi Ohajo, 21. novembra 1995. godine prekinut je četvorogodišnji rat u Bosni koji je odneo više od 100.000 ljudskih života i bio najkrvaviji građanski i verski sukob na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata.
Mirovni sporazum koji je tada postignut uz posredovanje zvaničnika SAD stvorio je novu Bosnu sa dva entiteta: Federaciju BiH i Republiku Srpsku i tri ravnopravna naroda: Bošnjake, Hrvate i Srbe.
Mada je „Opšti okvirni sporazum za mir u BiH“ formalno potpisan 14. decembra u Parizu, ovaj dokument se uglavnom vezuje i naziva po Dejtonu, gradiću pored vojne baze gde su vođeni danonoćni pregovori.
„Vesti“ u temi broja istražuju gde je Bosna danas, 25 godina kasnije i šta je Dejtonski mirovni sporazum doneo, a šta odneo Republici Srpskoj.
No, krenimo redom.
Mirovna konferencija je započela 1. novembra 1995, a pregovorima je rukovodio tadašnji državni sekretar SAD Voren M. Kristofer uz glavnog posrednika Ričarda Č. Holbruka. Bosanski Srbi su prethodno doživeli brutalno bombardovanje, a potom im je onemogućeno da ih predstavljaju predsednik Radovan Karadžić i načelnik Glavnog Štaba, general Ratko Mladić.
Umesto njih, delegaciju Srba je predvodio predsednik Srbije, Slobodan Milošević, a interese bosanskih Srba predstavljali su predsednik Narodne skupštine RS Momčilo Krajišnik, potpredsednik RS Nikola Koljević i ministar inostranih dela RS Aleksa Buha.
Interese Hrvata u Bosni zastupao je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman, a Bošnjake, tadašnji predsednik Predsedništva Republike BiH, Alija Izetbegović.
Jedan od učesnika tih pregovora, nekadašnji šef Misije SRJ u Vašingtonu i autor knjige „Poslednji let za Dejton“, Nebojša Vujović ističe da je reč o mirovnom sporazumu kojim je zaustavljen prvi veliki oružani sukob u Evropi posle Drugog svetskog rata.
– Dejtonski sporazum je uspostavio mir posle kravovog rata i stvorio je ravnotežu između tri etničke grupe. Republika je postala vidljiva i održiva i to je u tom momentu bilo najbolje rešenje kao rezultat ozbiljnog kompromisa posle duge tri nedelje pregovora – ističe Vujović.
Opisujući te pregovore ovaj karijerni diplomata objašnjava da je srpska strana bila suočena sa tri ozbiljna „kamena spoticanja“.
– Sudbina Sarajeva, veličina koridora kod Brčkog i udaljavanje sa političke scene Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Ni jednu od ovih stavki srpska delegacija nije mogla jednostavno da prihvati, a protiv sebe smo imali kompletno američko rukovodstvo izuzev tadašnjeg predsednika Bila Klintona. I on bi tada bio tu, da je bio 100 posto uveren da će se sporazum na kraju i potpisati – kaže Vujović.
Sonja Karadžić Jovičević, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srpske i kćerka prvog predsednika Srpske, Radovana Karadžića, ipak smatra da su se ključni zahtevi Srba odnosili na buduća ovlašćenja centralizovane vlasti na nivou BiH.
– Srpska strana nije dopuštala da se na centralom nivou uspostave bilo kakvi izvršni organi. To je bio uslov koji je prihvaćen: minimalan broj ministarstava, a za sve ostale delatnosti može se prihvatiti usaglašavanje politike. Izvršni organi i izvršenje bilo kakve politike pripadali su samo entitetima. Osim Saveta ministara sa svega tri-četiri ministra, prihvaćeno je samo postojanje Ustavnog suda BiH. Ingerencije ovoga suda su se svodile samo na razjašnjavanje u sukobu nadležnosti između entiteta i centralnih organa. Predviđeno je postojanje ustavnih sudova u FBiH i RS, pa zbog toga Ustavni sud BiH nije imao nikakve ingerencije u unutrašnjim pitanjima entiteta – objašnjava Sonja Karadžić Jovičević.
Karadžićeva zasluga
Kćerka prvog predsednika Republike Srpske podseća da su Dejtonski sporazum mnogo pre nego što je o njemu počelo da se pregovora kreirali njen otac i Ričard Holbruk.
– Osnova Dejtonskog sporazuma je sačinjena u prvoj nedelji septembra 1995, dok su još padale NATO bombe po Srpskoj. Iako je srpska strana bila pod ekstremnim pritiskom, uspela je da postavi zadovoljavajuće temelje za Dejton. Posle prve tri tačke usvojene 8. septembra u Ženevi, na isti način su usaglašene sledeće tri tačke i usvojene 27. septembra u Njujorku, i tako je pripremljen Dejton – kaže Sonja Karadžić Jovičević.
Šta piše
Aneksom 4 napisan je Ustav po kome je BiH jedinstvena država sa dva entiteta, Republikom Srpskom i Federacijom BiH.
Aneksom 10 je predviđeno da se za BiH imenuje Visoki predstavnik koji će „nadgledati sprovođenje mirovnog rešenja i konačni autoritet za tumačenje civilnog dela sporazuma.
Aneksom 1-A, članom 1, Savet bezbednosti UN je obavezan da usvoji rezoluciju kojom se formiraju multinacionalne vojne snage na terenu – IFOR koji će nadgledati, pomagati, ali i primoravati potpisnike da sprovedu sve tačke iz Sporazuma.
„Pečat“ u Parizu
Ono što je dogovoreno u Ohaju, tri predsednika su potpisala u Jelisejskoj palati u Parizu, 14. decembra 1995.
Svoje parafe su stavili i garanti tog mirovnog sporazuma ispred Kontakt grupe: tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, nemački kancelar Helmut Kol, francuski predsednik Žak Širak, britanski premijer Džon Mejdžor, predsednik Vlade Ruske Federacije Viktor Černomirdin i predstavnik Evropske unije Felipe Gonzales.
Sutra – Četvrt veka Mirovnog sporazuma za BiH (2): Sarajevo se igra vatrom
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
