I pored pandemije je prošle godine broj podnetih zahteva za dobijanje azila u Austriji, po prvi put od migrantske krize, ponovo porastao i to za 10 odsto.
Poseban rast zabeležen je kod maloletnih izbeglica koji su došli u Austriju bez pratnje roditelja, i to za 70 odsto, proizilazi iz statistike o azilu Ministarstva unutrašnjih poslova.
„To je u potpunosti suprotno trendu EU“, naglasio je Volfgang Tauher iz Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije.
Naime, u EU je broj podnetih molbi za dobijanje azila opao za 31 odsto.
Rast u Austriji je začuđujući imajući u vidu brojke od početka godine, pošto je u aprilu zabeležen najniži mesečni broj od 2000.hodine.
Sa svega 338 podnetih zahteva aprila prošle godine registrovano je za čak 66 odsto manje molbi nego istog meseca 2019..
Međutim na kraju godine usledio je značajan rast podnetih zahteva za azil.
Ukupno je prošle godine 14.192 osobe zatražilo azil u Austriji, a poređenja radi 2019.registrovano je 12.886 molbi.
Poslednji put više od ovog broja bilo je 2017.kada su nadležne vlasti primile 24.735 zahteva za azil.
Tauher objasnio je da je rast broja zahteva za azil povezano sa geografskim položajem Austrije i aktuelnim glavnim migrantskim rutama.
On je ukazao da se i na Balkanu, u Rumuniji, Bugarskoj, ali i Hrvatskoj beleži rast broja migranata, te da preko rute od Severne Makedonije, preko Srbije i Mađarske ima velikog kretanja migranata, a s vremena na vreme i preko Rumunije, dok iz Turske ima slabog kretanja u pravcu Grčke.
Tauher je izrazio uverenje da se migrantski pritisak na Austriju neće smanjivati, jer na Balkanu čeka između 90.000 i 100.000 ljudi koji žele da nastave svoj put u pravcu zapadne Evrope.
Glavne zemlje porekla podnosioca molbi za dobijanje azila su i dalje Sirija i Avganistan, ali beleži se i veliki rast Marokanaca, i to za 355 odsto, koji su zauzeli treće mesto.
Inače Marokanci gotovo nemaju nikakve šanse da dobiju azil u Austriji, a to pokazuju i činjenice da je prošle godine svega dva Marokanaca dobilo azil.
Što se Sirijaca tiče u 78 odsto slučajeva dobijaju pozitivnu odluku na njihov zahtev za azil, a kod Avganistanaca to je slučaj za nešto oko 50 odsto.
Prošle godine je oko 8.700 izbeglica napustilo Austriju – 51 odsto dobrovoljno, a ostatak je prisilno proteran.
Podaci pokazuju i da je mera porterivanja pogađala pre svega osobe koje su pravosnažno osuđivane za krivična dela.
Naime, kod proteranih je čak 54 odsto osoba najmanje jednom bilo osuđeno za krivično delo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
