Borimo se za istinu o Kosmetu

Dr Snežana Janković, ambasadorka Republike Srbije u SR Nemačkoj, za „Vesti“ govori o obeležavaju tri značajne godišnjice koje su veoma bitne kada je reč o dobrim odnosima između dve države. Ističe i da Nemci pohvalno govore o ekonomskim ulaganjima u našu zemlju, a da naše diplomatsko predstavništvo domaćinima ukazuje na uznemirujući položaj Srba Kosovu i Metohiji. Ambasada nastavlja da bude kuća svih naših građana, posebno najmlađih kojima pomaže da nauče srpski jezik i ćirilicu.

Pre 140 godina potpisani su prvi zvanični dokumenti između Srbije i Nemačke, Konzularna konvencija i Trgovinski ugovor, što je praktično početak srpsko-nemačkih bilateralnih odnosa. To je uz 240 godina od boravka Dositeja Obradovića i dva veka od boravka Vuka Karadžića u Nemačkoj, treća značajna godišnjica. Kako vidite značaj obeležavanja ove tri godišnjice?

– Značaj vidim u tome što obeležavanjem ovih jubileja svedočimo ne samo dugoj tradiciji, već i bogatstvu i raznovrsnosti savremenih srpsko-nemačkih veza. Privredna saradnja između Srbije i Nemačke je izuzetno dobra. U našoj zemlji prisutne su brojne nemačke investicije, koje su rezultat snažnog zalaganja našeg rukovodstva, zatim administrativnog partnerstva koje postoji između Predsedništva Srbije i Ministarstva za privredu i klimatsku akciju Nemačke, kao i dobrih uslova za strane investitore. Značajna su dostignuća u našoj kulturnoj saradnji, koja je i danas veoma živa. Kako bismo predstavili vibrantnu saradnju i čvrste spone u savremenoj umetnosti, Ambasada će u septembru organizovati izložbu naše umetnice Natalije Ribović, koja živi u Augsburgu i zapaženi je član tamošnje umetničke zajednice. Trenutno je u muzeju Folkvang u Esenu u toku specifična performans-izložba, na kojoj učestvuju umetnici iz Srbije, studenti Marine Abramović. Naravno, ovo je samo delić gustog tkanja sveukupne srpsko-nemačke saradnje i međuljudske razmene. Naši ukupni odnosi su veoma intenzivni i ispunjeni sadržajem. Međutim, politička pitanja, pre svega vezana za situaciju na Kosovu i Metohiji, ali i za rat u Ukrajini i postavljanje prema Ruskoj Federaciji, često imaju potpunu dominaciju u nemačkom javnom prostoru, a posledično i u našem, zamagljujući tako činjenicu o bogatstvu i razgranatosti naših odnosa. Zadatak Ambasade je da se svakodnevno bori za naše interese i da objašnjava našu poziciju predstavnicima nemačkih institucija i javnosti. Međutim, aktivnostima kao što je izložba o Vuku Karadžiću, zatim inicijativa da Pošta Srbije objavi specijalno izdanje poštanskih markica povodom 200 godina boravka Vuka Karadžića u Nemačkoj i 140 godina od potpisivanja Trgovinskog ugovora i Konzularne konvencije, Ambasada želi da skrene pažnju sa dominantno političkih i teških tema na vitalnost i sadržajnost naših ukupnih veza, kao i na upućenost jednih na druge, kako kroz istoriju, tako i u današnje vreme.

Privredna saradnja jača

Vi ste pre godinu dana u intervjuu za „Vesti“ rekli da Nemačka i Srbija mogu da unaprede ekonomsku saradnju, da je zahvaljujući nemačkim investicijama otvoreno oko 75.000 radnih mesta u Srbiji, a cilj je da taj broj bude 100.000. Da li je to i ostvareno imajući u vidu da je bilo novih nemačkih investicija u našoj zemlji?

– Nemačke kompanije u Srbiji sada zapošljavaju više od 85 000 ljudi, a imajući u vidu da se najavljuju i nove investicije, možemo reći da se sigurno krećemo ka cilju od 100 000 zaposlenih u nemačkim firmama.

Ima li mogućnosti da ekonomska saradnja bude još jača?

– Sa velikim optimizmom gledamo na dalji razvoj srpsko-nemačke privredne saradnje. Pre par meseci Nemačka privredna komora u Beogradu sprovela je anketu među investitorima o tome koliko su zadovoljni poslovanjem u Srbiji. Raduje nas činjenica da je više od 90% njih izjavilo da bi ponovo uložilo svoj kapital u našoj zemlji. To je priznanje za ogroman trud koje Predsedništvo i Vlada Srbije ulažu u kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta i u privlačenje nemačkih investicija i daje nam osnov da verujemo da će privredna saradnja nastaviti da jača.

Malo razumevanja za srpske interese

Dok u ekonomiji, reklo bi se nema problema, kada je politika u pitanju odnosi dve zemlje, pre svega kada je reč o Kosovu i Metohiji, nisu idealni. Šta možemo da očekujemo po tom pitanju?

– Nastavlja se pritisak Zapada na Srbiju u pogledu Kosova i Metohije, a Nemačka tu igra snažnu ulogu, budući da je jedna od najuticajnijih članica Evropske unije, koja ima izražen interes za naš region. S obzirom da je priznala nezavisnost naše južne pokrajine, njeno postavljanje i aktivnosti usmereni su ka ostvarivanju tog cilja – ka zaokruživanju nezavisnosti tzv. Kosova i jačanju njegove državnosti. Primarni interes Srbije je da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet, kao i da izbegne provokacije i izazivanje sukoba koje uporno pokušavaju da nametnu Aljbin Kurti i privremena vlast u Prištini. U takvoj, veoma teškoj situaciji, u kojoj u Nemačkoj i na Zapadu generalno ima malo razumevanja za srpske interese, mi činimo sve da ukažemo Nemačkoj i celokupnoj međunarodnoj zajednici da smo spremni na kompromis, ali ne na odustajanje od naših vitalnih interesa, kao i da naš narod na Kosovu i Metohiji živi pod stalnim pretnjama i zastrašivanjima, da se doslovno bori za opstanak. Ukazujemo i na uznemirujuće informacije da se nad bespravno uhapšenim Srbima na Kosovu i Metohiji sprovodi tortura i zahtevamo od međunarodne zajednice da utiče na Prištinu kako bi oslobodila sve uhapšene Srbe. Dobro je što međunarodna zajednica konačno priznaje da odgovornost za pogoršanje bezbednosne situacije snosi Priština zbog svojih unilateralnih i opasnih poteza, te tako prvi put vidimo izvesne kaznene mere prema Prištini. U našim kontaktima sa nemačkim predstavnicima insistiramo da se oštar kurs prema Prištini nastavi i da se zauzdaju njene antisrpske akcije i namere, čiji je krajnji cilj da se Srbi proteraju sa vekovnih ognjišta. No, ne treba imati dilemu, pred nama je težak period pojačanih pritisaka i uslovljavanja. Ostaje nam da nastavimo da se borimo za interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji i za bolju budućnost naše države i svih njenih građana. U toj borbi, po mom dubokom uverenju, od suštinske je važnosti nacionalno jedinstvo i nepokolebljivost oko stožernih pitanja od značaja za celokupan srpski narod.

Izložba putuje

Da su Srbi i Nemci imali i bolje odnose pokazuje i obeležavanje dva veka od boravka Vuka Karadžića u Nemačkoj. Tim povodom Ambasada je inicirala izložbu „Vuk i Nemci“ koja je prikazana u više gradova. Kakve su reakcije na izložbu, pre svega kada je reč o Nemcima?

– Izložba „Vuk i Nemci“, koju je sačinila Vukova zadužbina iz Beograda, već godinu dana uspešno putuje po čitavoj Nemačkoj. Prvo prikazivanje u trajanju od šest meseci imala je u Državnoj biblioteci Bavarske, a potom su se nizala veoma posećena gostovanja na univerzitetima u Hamburgu, Jeni i Haleu. Trenutno se prikazuje u Državnoj biblioteci u Berlinu, gde publika može da je pogleda do 13. avgusta. Od jeseni se seli u druge gradove, među prvima najverovatnije u Keln i Kasel, gde upravo dogovaramo termine. Sva dosadašnja gostovanja ove izložbe plod su izuzetne saradnje sa nemačkim univerzitetskim i kulturnim institucijama, koje su veoma rado prihvatale naš predlog da se izložba organizuje u njihovim prostorijama. Na svečanom otvaranju 22. juna u Berlinu među brojnim zvanicama bili su i predstavnici Službe kancelara, Ministarstva inostranih poslova i drugih nemačkih institucija, koji su veoma pohvalno govorili o ovoj inicijativi i trudu Ambasade Srbije da osvetli taj plodonosni deo naše zajedničke istorije.

Prilikom svih dosadašnjih prikazivanja naišli smo na veliko interesovanje publike za izložbu, koja pruža pregršt novih saznanja o saradnji Vuka Karadžića sa Geteom, Šilerom, braćom Grim i drugim znamenitim Nemcima. Na svečanom otvaranju u svakoj od pobrojanih institucija, o istorijskom i kulturnom kontekstu u kome su se sreli i sarađivali Vuk Karadžić i Nemci govorili su renomirani nemački slavisti kao što su prof. dr Robert Hodel sa Univerziteta u Hamburgu, prof. dr Tede Kal sa Univerziteta u Jeni, prof. dr Angela Rihter i prof. dr Katrin Šlund sa Univerziteta u Haleu, a još neki sjajni poznavaoci Vukovog dela obratiće se prilikom narednih prikazivanja.

Dositeju ulica u Lajpcigu

Obeležava se i 240 godina boravka Dositeja Obradovića na nemačkim univerzitetima. Na Vašu inicijativu Univerzitetu u Haleu svečano je uručena bista Dositeja Obradovića, poklon Srpske akademije nauka i umetnosti. Koliko Nemci cene taj gest?

– Univerzitet u Haleu je sa velikom zahvalnošću primio ovaj poklon Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Koliko Nemci cene našu inicijativu možda najslikovitije govori to što su povodom svečane primopredaje biste, u centralnoj kustodiji sa stalnom izložbenom postavkom najznačajnijih artefakata Univerziteta u Haleu, na zidu na kome su ispisana imena najpoznatijih alumnista trajno ispisali i ime Dositeja Obradovića. Događaj u Haleu bio je izuzetan i po tome što je obuhvatio značaj i dela dvojice naših velikana, Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića i nemačkoj publici pružio jedan dublji pogled na dugotrajnost i kvalitet srpsko-nemačkih veza, naročito u oblasti kulture i obrazovanja. Nemci dobro razumeju koliki je značaj Dositeja Obradovića i rado se odazivaju našim inicijativama kojima čuvamo uspomenu na njegove studije u Nemačkoj. Tako je grad Lajpcig prihvatio moj predlog da se jedna ulica nazove njegovim imenom. Procedura imenovanja ulica je dugotrajna i na realizaciju se može čekati i nekoliko godina, ali je najvažnije da je Grad Lajpcig zvaničnim dopisom nama potvrdio da veoma rado prihvata ovu inicijativu.

Umrežavanje dijaspore

Ambasada nastavlja da na različite načine bude prisutna među decom i mladima iz dijaspore, pre svega kada je reč o očuvanju srpskog jezika. Nedavno je gostovao pisac Dejan Aleksić, priređena je i Vidivdanska svečanost, kakve su još akcije u planu?

– Planiramo da povodom 15. septembra, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u Ambasadi organizujemo svečanost na kojoj će nastupiti učenici Dopunske škole na srpskom jeziku, kao i najmlađi članovi kulturno-umetničkih društava iz Berlina. Takođe, nameravamo da nastavimo akciju negovanja srpskog jezika i pisma, uz gostovanja naših poznatih književnika. Želela bih, ukoliko bude moguće, da u drugoj polovini godine organizujemo veliku konferenciju dijaspore iz čitave Nemačke, a cilj je da se ona što bolje umreži međusobno i sa institucijama u matici, u raznim oblastima, kao što su medicina, IT sektor, privatno preduzetništvo, mediji itd.

Onlajn zakazivanja za pasoš

Kada je reč o konzularnim uslugama ima li tu možda nekih novina sa kojima naši ljudi nisu upoznati?

– Bitno je da napomenem da se termini za izradu pasoša od početka prošle godine u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije zakazuju online preko sajta eKonzulat. Veoma je važno da naši državljani budu upoznati sa ovom činjenicom, imajući u vidu da dobijamo veliki broj poziva i mejlova sa molbama za zakazivanje termina tim putem, što više nismo u mogućnosti. Još jedna novina koja značajno olakšava i štedi vreme našim građanima je izdavanje parametara za podešavanje aplikacije ConsentID. Ova aplikacija omogućava i domaćim i stranim državljanima da pristupe portalu eUprave preko svojih mobilnih telefona na bezbedan način, a izdavanje parametara se vrši u roku od pet minuta besplatno. Korišćenjem portala eUprave građani mogu brzo i lako da pribave razna elektronska dokumenta, poput uverenja o državljanstvu, izvoda iz matične knjige rođenih, da daju saglasnosti za prijavu rođenja deteta, za izdavanje pasoša i lične karte za maloletno dete, kao i da prime i plate rešenja za porez na nepokretnosti u Srbiji.