Biju đake i profesore

Nekoliko ozbiljnih napada ovog meseca na druge đake i dva na nastavnike, samo su vrh ledenog brega od zabeleženih 710 slučajeva vršnjačkog nasilja prošle godine. Poslednji primeri predstavljaju i vrhunac iživljavanja.

Đak šestog razreda iz Vladičinog Hana doživeo je da ga drugovi hvataju za vrat, skinu pantalone i nateraju ga da peva. Učenicu prvog razreda Srednje škole za dizajn kože u Beogradu pretukla je drugarica iz odeljenja rukama i nogama preteći da će joj „otvoriti lobanju“.

U igraonici u Vranju je grupa osmogodišnjih dečaka krvnički pretukla druga iz odeljenja, dok prisutni odrasli nisu učinili ništa. Profesorka Tehničke škole u Trsteniku M. S. 44 je na bolovanju nakon pada kada su joj đaci izmakli stolicu, ismevali je i objavili video na društvenim mrežama, a snimak su poslali i njenom sinu.

Ministar prosvete Branko Ružić najavio je da će učenici koji su maltretirali profesorku u Trsteniku biti najstrože kažnjeni. On je rekao da je moguće i izbacivanje iz škole. Stariji čitaoci setiće se da bi izbacivanje u ovakvom slučaju nekada bilo obavezno, ali i da su takvi napadi na profesore bili nezamislivi.

Sve se zaboravi

Međutim, mediji navode da nasilnici umeju i da izbegnu kazne. Tako se u Šapcu desilo da je maltretirano dete moralo da se ispiše iz škole. Dečaka su pre mesec dana ispred škole krvnički pretukla četvorica petaka na putu iz škole. Mališan je kući stigao sav crven, preplašen i vidno istraumiran, a pošto mere nad nasilnicima nisu preduzete, pretučeni dečak je prešao u drugu školu.

Osim toga, predsednica Sindikata obrazovanja Beograda Snježana Pavlović kaže da mere za nasilje predviđene propisima ne pokazuju efekat.

– Očito je da kazne koje se izriču učenicima nasilnicima nisu takve da mogu da ih zaustave – zaključuje Snježana Pavlović u razgovoru za „Vesti“.

Ona ukazuje da su prosvetni radnici stalno izloženi nasilju i uporno traže da budu zaštićeni.

– Godinama pokušavamo da dobijemo status službenog lica. Prosveta je u prikrajku, sa platama za 9,3 odsto ispod republičkog nivoa, a sada nas još i tuku i maltretiraju – kaže Snježana Pavlović i dodaje da posle svakog slučaja mediji bruje o tome nekoliko dana, pa se sve zaboravi do nekog novog nasilja.

Utešna statistika

Ministar prosvete Branko Ružić ukazuje na to da su deca pod nadzorom čuvara i školskog policajca, pa preko tetkica i saradnika, do nastavnika, direktora i zaposlenih u ministarstvu. Prema njegovim rečima, statistika koju ministarstvo dobija od škola ne pokazuje alarmantan porast nasilja. Ružić je istakao i da uzrok nasilja ne mora biti u školi, a da je svaki slučaj poziv da se u sistemu promeni nešto što ne valja, uvedu veći red i oštrije sankcije ako je to neophodno.

Utezanje sistema

Ministar Branko Ružić kaže da je škola deci druga kuća i da svi imaju obavezu da se udruže i pomognu detetu koje trpi ili čak vrši nasilje.

– Ako je nastavniku potrebna naša veća zaštita, podrška, savet, onda tu priliku ne smemo propustiti. Poenta rada ministarstva je da se time stalno bavimo i da vidimo na koji način da utegnemo sistem, ali i da pružimo podršku koja je dobro osmišljena – rekao je Ružić.

Za smeh i plač

U Kragujevcu su đaci trećeg razreda jedne srednje škole ismejali profesora. Oni su napravili profil na Instagramu i lažno se predstavili kao žena koja mu se udvara. Tako su ga namamili da pošalje svoju fotografiju u donjem vešu koju su objavili na internetu.

Izostala solidarnost

Povodom slučaja maltretiranja profesorke u Trsteniku, Snježana Pavlović pita gde je solidarnost kolega.

– Zašto u toj Tehničkoj školi profesori zbog napada na koleginicu nisu u znak protesta nešto uradili. Mogli su bar da ne održe jedan čas, a u slučaju štrajka je dozvoljeno i da se nastava skrati – kaže Snježana Pavlović.

Svi da odgovaraju

Predsednik skupštine Društva direktora škola Srbije Dejan Nedić založio se da se nad učenicima koji su se iživljavali nad profesorkom u Trsteniku disciplinski postupak sprovede do kraja.

– Insistiramo na doslednoj primeni zakonom definisanih procedura, kako bi učenici bili svesni težine svojih postupaka i oni i njihovi roditelji bili pred zakonom odgovorni. Samo doslednom primenom pojačanog vaspitnog rada i disciplinskih mera može da se spreči svako dalje nasilno ponašanje učenika – kazao je Dejan Nedić.

Kakvi roditelji takva deca

Psiholog i psihoterapeut Aleksandra Janković kaže za „Vesti“ da je i pre nekoliko decenija bilo nasilnika među učenicima, ali ih sredina nije u tome podržavala. Često su nasilnike gurali u neke vrste sporta da se oslobode viška energije.

Ona objašnjava da do nasilništva kod mladih dolazi zbog dugoročne izloženosti stresu, ali i sadržaja obilatih agresijom. Mlade generacije ne gledaju televiziju, već su uglavnom na internetu gde im je dostupno nasilje u najrazličitijim oblicima, pa im je prag tolerancije nizak, a agresija prisutna.

– U situaciji kada se mladi ne snalaze, oni imaju pogrešan impuls prema svakome ko ometa zadovoljenje njihovih želja i potreba. Ima i roditeljske krivice, jer neki decu vaspitavaju da svakom ko im nešto kaže ili uradi uzvrate duplo – kaže ALeksandra Janković.

Prema njenim rečima, mladi rastu uz agresivne medijske sadržaje i često licemerne roditelje koji će im kazati da se ponašaju kako treba, ali sami to ne čine, pa predstavljaju loš primer detetu. Na primer, kada se u saobraćaju ophode nasilno prema drugim vozačima zbog svake sitnice. Sve su to poruke koje se duboko urežu u psihu deteta i daju mu pogrešan impuls.

Cena izolacije

Aleksandra Janković kaže da je i pandemija, kada dugo nije bilo nastave, uticala na mlade.

– Dugo su bili izolovani, preskočili su druženje i socijalnu komunikaciju koju su imali u školi. Bili su u vezi na internetu, ali to nije komunikacija koja je potrebna, pa je taj drugačiji način života tokom pandemije doveo do toga da imaju različit odnos prema svemu, pa odlazak u školu doživljavaju kao posao, obavezu i nešto nekorisno – pojašnjava Aleksandra Janković.

I rad lek za nevaspitane

Za teže povrede obaveza učenika i zlostavljanje, direktor škole je obavezan da pokrene i vodi vaspitno-disciplinski postupak o kojem obaveštava roditelja ili staratelja. One idu od ukora direktora ili nastavničkog veća, preko premeštaja učenika od petog do osmog razreda u drugu školu, a za srednjoškolce predviđeno je isključenje.

Škola, uz izricanje vaspitno-disciplinske mere, određuje učeniku i obavezu obavljanja društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada. Roditelj ili staratelj deteta obavezan je da učestvuje u svim oblicima vaspitnog rada sa učenikom i odgovoran je za nasilje koje učini učenik.

Hitno zaustavljanje ponižavanja nastavnika zatražio je roditeljski portal Bebac. Roditelji okupljeni oko ovog portala ukazujuu da je nasilje prešlo sve granice, a da su na meti svi, deca i nastavnici.

„Ovo nije problem samo roditelja, već svih nas. Reč je i o problemu države koja mora hitno uspostaviti sistem po kome će svako nasilje i ponižavanje profesora biti strogo kažnjivo. Ako ne štitimo svoje profesore, onda stvaramo generacije koje će urušiti sve preostale sisteme vrednosti“, navodi se u saopštenju.