Bez sela nema ni Srbije!

Srbija već decenijama nije među šljivama, kako je opevao Oskar Davičo, već zemlja praznih kuća.

Ovom metaforom predsednik Odbora za selo SANU Dragan Škorić započeo je izlaganje na konstitutivnoj sednici Nacionalnog saveta za preporod sela Srbije. Savet je formiran na inicijativu ministra bez portfelja zaduženog za reginalni razvoj Milana Krkobabića, a uz podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Nenadu Jezdiću, glumcu i seljaku, nije bilo potrebno da dramatizuje stanje na srpskom selu, jer su brojke neumoljive.

– U hiljadu sela ima manje od 100 stanovnika. U više od 200 sela nema nikog mlađeg od 20 godina. U selima imamo 260.000 momaka starosti između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koji nisu osnovali porodicu. Stavimo prst na čelo svi mi koji želimo dobro našoj Srbiji. Upotrebimo sva znanja da spasemo srpsko selo, zaseoke i mahale. Srpski seljak uvek je bio i hranitelj i branitelj Srbije, stražar svake naše porodice. Učinimo sve da na selu budu uslovi života kao u gradu, da se niko ne stidi da kaže da je seljak. Sa nestajanjem sela nestala bi i Srbija – upozorio je poznati glumac.

Pusta granica

Jezdić već godinama živi na selu i uspešno se bavi poljoprivredom na 20 hektara, a sada se prihvatio i poziva da bude deo Nacionalnog saveta za spas srpskog sela. Poznatog glumca su mediji najčešće citirali. Skup je, međutim, obuhvatio ljude različitih profesija, od stručnjaka za agrar do akademika, pesnika, neurohirurga, predstavnika verskih i manjinskih zajednica. Svi su oni svesni opasnosti fenomena prazne zemlje koji ne samo da preti, već je po graničnim pojasevima države postao stvarnost. O tome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ističući da je reč i o pitanju od nacionalnog i bezbednosnog značaja.

– Ako pogledate našu granicu prema Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, BiH, Mađarskoj, sve je prazno, nema ljudi. Selo je važno, pošto ono znači očuvanje suvereniteta zemlje. Gubimo i selo i ljude, i to ruši odbrambene kapacitete Srbije – istakao je Vučić.

I Bog digao ruke

Sve mere koje se budu primenjivale imaće za cilj da se zaustavi iseljavanje i zamiranje sela, što podrazumeva motivisanje mladih ljudi da zasnuju porodicu na selu, da se bave poljoprovredom i stočarstvom, da se ojača zadrugrastvo, da imaju dobru zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. Te ciljeve je mnogo lakše osmisliti nego ostvariti, jer podrazumevaju jačanje infrastrukture, subvencije, povoljne kredite, kao i ekonomski i kulturni obrazac koji će stvoriti moderno selo. Mesto za život u kom meštani neće imati osećaj da je od njih i Bog digao ruke, već da imaju sve što i ljudi u gradu, a pride čist vazduh i zdravu hranu.

Ključne žene i novac

Država će, poručio je predsednik Vučić, maksimalno podržati i finansijski pomoći sve što Savet bude predlagao.

– Znam da će se mnogo novca baciti u bunar jer se ne mogu zaustaviti ljudi koji žele da žive u gradu. Ali, ako te mere bar 20 ili 30 odsto daju rezultate, biće urađen ogroman posao – poručio je Vučić.

Sve akcije će imati smisla i značaja samo ako ih mlade žene prihvate.

– Ovo je bitka za njih, jer će selo opstati ako se deca budu rađala i zasnivale porodice – poručio je predsednik.

Mnogo propušteno

Direktorka Instituta za radiologiju Danica Grujičić pokrenula je nedavno nevladinu organizaciju Zajedno za mlade, a već godinama apeluje na poboljšanje života ljudi na selu.

– Ovo je telo kom se mogu obratiti mladi ljudi koji se odluče da ostanu na selu. Potrebno je da svaka mlada žena koja odluči da zasnuje porodicu na selu zna da će joj dete biti zdravstveno zbrinuto kao u Beogradu i da će imati jednako kvalitetno školovanje. Neće biti lako, mnogo je toga propušteno, ali je važno da se krenulo – rekla je profesorka Grujičić, takođe član Saveta.

Znamo kako

Zamiranje sela je problem koji nije uslovljen verskim, nacionalnim ili drugim podelama. Toga je svestan i Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, koji se takođe prihvatio članstva u Savetu.

– Kada govorimo o preporodu sela, govorimo o mladima. Prva zadruga je osnovana 1846. u Bačkom Petrovcu. Bila je istovremeno treća u svetu. Ako smo tada bili sposobni, možemo i danas – poručio je Pastor.

Od pesnika do psihijatra

Pored uglednih stručnjaka za agrar, akademika, profesora i poznatih zadrugara, članovi Saveta su i glumac Radoš Bajić, muzičar Bora Dugić, pesnik Ljubivoje Ršumović, fudbalski trener Milan Živadinović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, episkop šumadijski Jovan, psihijatar Jovan Marić, književnik Milivoje Pavlović…