Kada se sabere novac koji se izdvaja za porez na dohodak, doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje, porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize, kao i porez na imovinu, jasno se vidi da građani Srbije pet meseci u godini rade za državu, a sedam preostalih za sebe i svoju porodicu.
To su rezultati koje je prezentovao Mihajlo Gajić iz organizacije Libek. Prema njegovoj oceni, ljudi najčešće nisu svesni koliko država zahvata iz njihovih džepova, a samim tim ne znaju da kao poreski obveznici treba da odlučuju gde odlaze njihove pare i šta se gradi.
Građani porez plaćaju svakodnevno. Pri kupovini hrane, cigareta, pića, kozmetike, goriva, bele tehnike i sličnih stvari u visinu računa ulazi cena proizvoda, ali se za svaki od njih plaća i PDV. Mnogo je primera koji ukazuju da je novac građana trošen bez njihovog pitanja. Među njima su, na primer, kupovina dve veštačke stene na Košutnjaku u iznosu od 1,2 miliona evra, kao i 14 miliona evra koje je Srbija dala kompaniji Er Srbija kroz subvencije.
U trošak građana spada i novogodišnja rasveta u prestonici koja je 2018. koštala 2,9 miliona evra. Novi ceh sledi za gradnju gondole i jarbola čija je zajednička vrednost veća od 15 miliona evra. Verovatno bi građani, da ih neko pita, pre bili za izgradnju škola, vrtića, bolnica ili kupovinu medicinskih aparata.
Država nema svoj novac, ona raspolaže samo novcem poreskih obveznika koji je pre toga uzela kroz porez. Dakle, sve što država plaća, od penzija do plata zaposlenima u javnom sektoru, kao što su nastavnici u školama i medicinske sestre u bolnicama, do izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih ulica, sve to, zapravo, finansiraju građani!
– Svaki dan kad odemo da kupimo nešto u prodavnici, mi plaćamo porez, svakog meseca kad nam legne plata, mi plaćamo veliki deo poreza – ističe Gajić.
Porezi su najznačajnija prihodna stavka državnog budžeta. Konkretno, u 2017. i 2018. godini prihodi od poreza činili su 83,9 odsto državnog budžeta, a struktura poreskih prihoda govori da najviše novca dolazi od PDV-a.
Osim građana, na udaru nameta su i mala preduzeća koja su značajna za razvoj privrede. Utisak je da su ovi privredni subjekti i dalje u senci stranih investitora i krupnih domaćih kompanija. O malim preduzećima se retko piše, državni zvaničnici retko dolaze da seku vrpce povodom otvaranja nekog novog pogona, njihove dugove ne pokrivaju poreski obveznici, a ni banke se ne otimaju o njih. Ipak, njihov broj raste iz godine u godinu.
– Značaj malih preduzeća je veliki, baš kao i njihov profit i broj ljudi koje zapošljavaju, što je od vitalnog značaja za privredu – kaže ekonomista Danilo Šuković.
U Srbiji trenutno ima više od 10.000 malih preduzeća koja su prošle godine ostvarila zaradu od 162 milijarde dinara (1,37 milijardi evra). To je, pokazuju rezultati Agencije za privredne registre, bolji rezultat od srednjih preduzeća, a zabeležen je i blagi rast u odnosu na 2017. godinu.
Istovremeno, velike kompanije koje dolaze iz razvijenog sveta u Srbiju plaćaju niže poreze nego u drugim zemljama, pa ceh plaćaju građani.
Jasno je da struktura poreskih prihoda pokazuje da najviše novca dolazi od PDV-a i akciza. Dakle evidentno je da najveći broj građana plaća namete, dok se najbogatiji provlače. S druge strane, porez na dobit preduzeća doprinosi sa svega devet odsto u ukupnim poreskim prihodima. Dakle, najveće kompanije koje ostvaruju najveće profite ne doprinose budžetu koliko građani.
Subvencije za velike
Ako ste vlasnik velike kompanije i želite da platite što niži porez, Srbija je idealno mesto za vas! Osim toga, Srbija nudi i jeftinu radnu snagu, a kompanije dobijaju dodatne olakšice u vidu oslobađanja od plaćanja poreza na određen broj godina, ili dobijaju državne subvencije.
Paprene akcize
Kada je reč o derivatima nafte, usklađeni nivo akciza za olovni benzin iznosi pola evra po litru, a za bezolovni 47 centi po litru. Akcize se plaćaju i na rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, rakije od žitarica, kafu, cigarete, tečnost za punjenje elektronskih cigareta.
Džungla nameta
Iako je 2012. ukinuto nešto više od 130 parafiskalnih nameta (takse, naknade, članarina…), taj posao ne samo da nije nastavljen u tom pravcu nego je džungla nameta do danas enormno porasla, podseća Dragoljub Rajić, konsultant u nevladinoj Mreži za poslovnu podršku.
– Trebalo je nastaviti u tom pravcu jer je u tom trenutku ostalo još 230 onih koje je trebalo ukinuti. Jedna Slovačka, recimo, ima 70 parafiskalnih nameta u celoj privredi, a nama je i posle reforme ostalo 230. A ova nova istraživanja iz prethodne godine pokazala su da je taj broj narastao između 550 i 800, čak ni u tim istraživanjima ne mogu da se slože koliko ih ukupno ima. Kad se tome dodaju i parafiskalni nameti koje plaćaju građani, taj broj prelazi 1.100 – kaže Rajić.
