Besede vladike Grigorija na Forumu dijaspore u Banjaluci (1): Vapimo za jedinstvom

Besede vladike Grigorija, episkopa diseldorfskog i cele Nemačke, obeležile su drugi Forum dijaspore u Banjaluci na kojem se okupilo više od 200 Srba iz 30 zemalja sa svih pet kontinenata. Govoreći o očuvanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta Srba u inostranstvu, Grigorije je istakao da je potencijal dijaspore ogroman i da naši ljudi u rasejanju mogu da naprave čuda ako se kao nacija ugledamo na velike narode koji su svetu podarili neverovatna dela.

Vladika je upozorio i na brojne zamke i opasnosti za Srbe u dijaspori, ističući da najveća pretnja za očuvanje njihovog nacionalnog i kulturnog identiteta dolazi iz matice.

Narod bez kompleksa

„Vesti“ ekskluzivno objavljuju obe besede episkopa Diseldorfa i Nemačke. Danas vam prenosimo njegov govor na temu „Uloga institucija RS, SPC i NVO u očuvanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta Srba u inostranstvu“:

Kao što je pšenica bila rasejana i postala jedan hleb, tako je i nama cilj, bez obzira na kojem kontinentu živimo i kojim se poslom bavimo, da danas delujemo zajedno i da promišljamo o pitanjima koja se tiču očuvanja kulturnog, duhovnog i društvenog identiteta našeg naroda u rasejanju i domovini.

Dakle, treba da se baci seme i da iz njega iznikne novo seme. Vi ste to seme koje se rasejava, a vaš zadatak je da iz tog semena postanete hleb. To seme mora da padne u zemlju, nikne i donese rod, a onda da se odnese u mlin da se samelje i da se sve to objedini kako bi od toga nastao hleb. Ja sam mlin uvek zvao crkvom baš zbog toga što se u njemu sve objedinjuje. Tako je bilo oduvek, tako je i sada.

I Srbi u Nemačkoj su, isto kao i ono seme o kojem sam govorio, rasejani i razbacani na razne strane. To je moj odgovor na pitanje da li su oni rasrbljeni ili posrbljeni. U Nemačkoj je možda i pet generacija Srba, ali recimo da su četiri generacije tu. One su različite, ali je dobro što svi ti ljudi jako žele i vole da pripadaju svom narodu.

Oni nemaju nikakav kompleks, čak ni oni koji jedva znaju nekoliko srpskih reči. Postoji jedna, istinita i upečatljiva priča o tome. Jedan Beograđanin koji je sa 13 godina otišao u Nemačku kao neki mladi avanturista postao je bogat čovek. Dobio je sina sa rođenom Nemicom. Njegov sin je odlučio da u 21. godini nauči srpski jezik i da peva srpske pesme. Sam je to odlučio bez ičijeg pritiska. Dakle, to je jako dobra stvar, pogotovo što smo mi bili pod raznim pritiscima i nevoljama, pa smo imali osećaj da smo gurani u ćošak, iz kojeg sada treba da izađemo.

Neophodan dijalog

Šta je moj glavni utisak nakon jedne nepune godine u životu koju sam proveo u Nemačkoj? Moj utisak je da je dijaspora ogroman potencijal. Ona ima i veliki intelektualni potencijal. To je jedan narod sa neverovatnim pojedincima. Taj narod traži da bude ujedinjen. Želi da ima faktor jedinstva i kohezionu silu. To je jedan narod koji ima takve ljude pred kojima se začudite, počev od ljudi koji su na visokim funkcijama i univerzitetima, preko privrednika do mladih ljudi koji završavaju fakultete. Ali, bitno je da i oni najobičniji ljudi tamo imaju jedan dobar kvalitet.

Oni znaju da poštuju državu zato što im ona omogućava kvalitet života, red, bezbednost. U tom smislu je život ljudi u dijaspori veoma povoljan i to treba da bude velika šansa za sve nas. U kom smislu je to šansa? Prvo, u smislu onog što smo pominjali u reči dijaspora i u reči dijalog. Zato je ovaj skup za mene mnogo, mnogo više od onog čemu sam se nadao, jer je nama potreban razgovor sa tim ljudima.

Nadgornjavanje je naša velika boljka

Vladika Grigorije istakao je da Srbi u dijaspori mogu da budu dragoceni za naš narod i državu jer imaju iskustva koja nemaju ljudi u maticama.

– Ti ljudi koji su tamo rođeni imaju i znanja drugačija od naših. Ljudi koji su ovde školovani i tamo otišli i uspeli nisu bezobrazni. Uvek rado kažu da su zahvalni što su osnovnu kulturu, osnovno i srednje obrazovanje stekli u RS, Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji. Dakle, oni nisu neki ljudi koji ne znaju odakle su došli. A šta mi treba da učinimo za njih? Najpre, trebalo bi da čujemo te ljude. Na tome treba insistirati. Ako mi njih čujemo, i oni će imati volje da čuju nas. Ne sme da se desi da im govorimo u stilu „ti si došao odatle da meni soliš pamet“ ili „što si otišao tamo“. Mi bezbroj stvari pokvarimo tako što se nadgornjavamo ko je bolji, veći ili važniji – upozorio je episkop Diseldorfa i Nemačke.

Ugledajmo se na Jevreje!

Vladika Grigorije je podsetio da eparhija na čijem je čelu ove godine slavi 50 godina episkopske službe.

– Nju je započeo vladika Lavrentije 1969. godine. Crkva u Minhenu slavi 70 godina. Mi smo tamo jako dugo. Iako smo na prvi pogled daleko, mi smo blizu. Evo, ja sam iz Diseldorfa preko Zagreba stigao za četiri sata. Teže je iz Trebinja stići do Banjaluke nego iz Diseldorfa. Danas nam tehničke mogućnosti daju da komuniciramo. Ali, moramo da komuniciramo na temelju dobrog srca i dobre volje. To treba da probamo i da razgovaramo i da u tom razgovoru pronađemo rešenja. Važno je da razgovor bude informativan i zanimljiv. I na tom temelju dobre volje i dobre želje mi možemo da uradimo nešto neverovatno sa našom dijasporom kao što su uradili drugi narodi, jervrejski pre svih, i to još od Aleksandra Velikog, kada je prevedena Biblija. Da nije bilo tog egzodusa, mi ne bi imali Bibliju nego bi ostali u okvirima Starog zaveta. Sedište naše eparhije je u Diseldorfu, gradu u kojem je živeo veliki pesnik i umni Jevrejin Hajnrih Hajne. On je rekao da Jevreji upravo zahvaljujući tom izgnanstvu imaju jerusalimski hram. Upravo zato ja ne mislim da su dijaspora i rasejanje nešto negativno. Samo je negativno ako iz te pšenice ne napravimo hleb – naglasio je episkop diseldorfski i cele Nemačke.

Sutra: Besede vladike Grigorija na Forumu dijaspore u Banjaluci (2): Pink zagađuje dijasporu