Automobilom u Šengen

Da bi Srbija stigla do Evropske unije mora da poštuje pravila evropske "mape puta“, a to podrazumeva i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u šta spada i novi zakon o saobraćaju.

Sve evropske kontinentalne zemlje imaju manje-više slične saobraćajne propise i pravila, što je posledica usklađivanja zakona zemalja Evropske unije kako bi se olakšao protok ljudi, robe i novca. Međutim, i pored toga svaka zemlja je zadržala pravo da neke stvari uredi u skladu sa svojim specifičnostima. Upravo ti "detalji“ mogu da prave najveće i veoma skupe probleme na putu.

Kada su kazne u pitanju, i tu je svaka zemlja samostalna u proceni koliko će da toleriše (naplati) neki prekršaj, mada je opšte mišljenje da su kazne na drumovima zemalja belog šengena prilično visoke i oštre. Još jedan "detalj“ vezan za kazne je da ne postoji tačan propis koliko neki prekršaj "vredi“ ako vas u tome uhvati policija.

Naime, postoji skala od-do, a na licu mesta se procenjuje koliko je jedan isti prekršaj ugrozio saobraćaj u datom momentu. Tu već dosta toga zavisi od samog policajca, a ono što se moglo pročitati iz internet blogova i postova "oštećenih“ turista sa svih strana je da su straci uvek u gorem položaju, tj. oštrije kažnjavani.

Zajednički saobraćajni propisi zemalja šengena

Dokumenta koja su vam potrebna za putovanje bilo kojom stranom zemljom su ista:

1. međunarodna vozačka dozvola koja se izdaje u Auto-moto savezu Srbije, a čiji je rok važenja tri godine. Uz nju morate imati i važeću nacionalnu vozačku dozvolu, jer međunarodna dozvola nije ništa drugo do prevod nacionalne u međunarodno prepoznatljivom formatu. One se uvek moraju pokazivati zajedno.

Da bi vam AMSS izdao međunarodnu dozvolu, potrebno je dostaviti sledeća dokumenta:
– zahtev (dobija se u AMK, ovlašćenom za izdavanje)
– vozačka dozvola na uvid
– fotokopija nacionalne vozačke dozvole (obe strane)
– dve fotografije dimenzija 3,5 x 4,5 cm
– lična karta ili pasoš na uvid
– cena je oko 2.000 dinara

2. Zeleni karton (zelena karta), bez koga ne možete da uđete u bilo koju stranu zemlju, je dokaz da imate uredno osiguranje kod osiguravajućeg društva u matičnoj zemlji. Izdaje je osiguravajuće društvo i važi do isteka polise obaveznog osiguranja. Zelena karta važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum, a to su u ovom trenutku sve evropske zemlje osim Rusije.

Za zeleni karton treba da dostavite osiguravajućem društvu polisu obaveznog osiguranja na uvid i saobraćajnu dozvolu. Cena zelene karte je oko 1.000 dinara.

3. Dozvola za upravljanje tuđim automobilom je neophodna ako ste na put krenuli vozilom koje nije u vašem vlasništvu. Takva dozvola se dobija u AMSS i za nju je neophodno:

– prisustvo vlasnika sa ličnom kartom ili ovlašćenjem od suda ili opštine da se tim vozilom može upravljati u inostranstvu (sudsko ovlašćenje ne sme biti starije od 12 meseci, opštinsko ovlašćenje može biti staro do šest meseci)
– prisustvo onog kome se izdaje dozvola sa pasošem
– saobraćajna knjižica vozila
– fotokopija saobraćajne knjižice
– ako je vlasnik vozila pravno lice, potrebno je ovlašćenje za korisnika na memorandumu firme, overeno pečatom, sa potpisom ovlašćenog lica
– cena 1.500 dinara

Ograničenja brzine su u Evropi svuda iste, sa tom razlikom što u Nemačkoj na autoputu postoje deonice na kojima ne postoji ograničenje, mada se preporučuje maksimalna brzina od 130 km/h. Kada na nemačkom autoputu vidite znak kojim se ukida ograničenje brzine, do sledećeg možete voziti brzinom kojom želite, naravno sa pretpostavkom da poštujete bezbednost u saobraćaju. Osim kada postoji znak da je ograničenje drugačije zbog specifičnih uslova puta, ograničenja su ovakva:

Naseljena mesta – 50 km/h
Regionalni putevi – 80-100 km/h
Autoput – 130 km/h

Kada je kolovoz mokar, ograničenje se na svim putevima spušta za 10 km/h.

Saobraćajna pravila su takođe, manje-više ista. Vozači i ostali putnici u automobilu moraju biti vezani i na prednjem i na zadnjem sedištu. Sem u Austriji, svuda je obavezna vožnja sa upaljenim svetlima tokom celog dana. Deca koja imaju manje od 12 godina ili su niža od 150 cm moraju sedeti na zadnjem sedištu. Bebe i mala deca moraju biti vezana u specijalnim sedištima za decu.

Upotreba mobilnog telefona tokom vožnje je strogo zabranjena, osim ako to ne radite uz korišćenje hendsfri uređaja. Francuska i tu ima malu začkoljicu. Bilo koja vrsta slušalica je zabranjena, mogu se koristiti samo uređaji koji se povezuju sa audio-sistemom u kolima! Strogo je zabranjena upotreba uređaja za ometanje signala radara. Motociklisti i biciklisti obavezno moraju da nose kacige.

Pešaci su neprikosnoveni i uvek imaju prednost, osim kada je tramvaj u pitanju. Onog momenta kada vozač vidi dete, stariju osobu ili invalida da se približio kolovozu mora da skine nogu sa gasa i bude spreman za kočenje.

Obaveznu opremu u automobilu ćete imati ako poštujete naš novi zakon o saobraćaju. Fluorescentni prsluk mora da stoji u kolima, a poželjno je imati ga za sve putnike u slučaju da moraju da izađu iz kola. Trougao, prva pomoć, zimske gume na sva četiri točka tokom zimskog perioda su obavezne, a lanci kada se izađe iz naseljenih mesta na otvoreni put. Rezervne sijalice za farove i protivpožarni aparat nisu obavezni, ali se preporučuju. Morate da imate na zadnjem delu automobila nalepnicu sa oznakom zemlje iz koje ste.

Vinjete su nepoznanica za mnoge naše vozače koji nisu imali prilike da voze izvan Srbije i na njih treba obratiti posebnu pažnju tokom puta.

To su nalepnice koje se stavljaju na vetrobranska stakla automobila, a koje su dokaz da ste za određeni vremenski period platili korišćenje autoputeva u toj zemlji. Kupuju se na benzinskim pumpama, u lokalnim automoto društvima i graničnim prelazima. Najbolje je kupiti ih na samoj granici jer su kazne za korišćenje autoputa bez njih ogromne.

Kako su zemlje EU uklonile granice vozači su skloni da tuda projure, neočekivano se nađu u drugoj zemlji gde ih kilometar od granice zaustavi saobraćajac i saopšti da nemaju vinjetu i cifru koju moraju da plate. Zbog toga ipak treba stati na granici i kupiti vinjetu na vreme, jer ne postoji način da se uzmu u našem automoto savezu.

Slovenija, Austrija, Švajcarska, Češka i Mađarska imaju vinjete kao način plaćanja autoputa. U Hrvatskoj, Italiji, Francuskoj i Španiji putarina se plaća na naplatnim rampama kao kod nas, a Nemačka uopšte ne naplaćuje korišćenje autoputeva.

Cene vinjete za putnička vozila:
Austrija
• godišnja: 73,80 evra
• dvomesečna: 22,20 evra
• desetodnevna: 7,70 evra

Slovenija
Godišnja za vozila do 3,5 tone: 95 evra
Mesečna za vozila do 3,5 tone: 30 evra
Nedeljna za vozila do 3,5 tone: 15 evra
Godišnja za motocikle: 47,50 evra
Šestomesečna za motocikle: 25 evra
Nedeljna za motocikle: 7,5 evra

Švajcarska
Godišnja: 26,5 evra

Češka
Godišnja: 37,7 evra
Mesečna: 12,44 evra
Nedeljna: 8,28

Mađarska (od 2008. godine nema vinjetu u pravom smislu. Pri uplati korišćenja autoputa unosi se broj registracije koji se očitava kada se prolazi kroz rampe, a za svaki slučaj kao dokaz o uplati treba čuvati priznanicu)
Godišnja: 135 evra
Mesečna: 15 evra
Nedeljna: 9 evra
Četvorodnevna: 5 evra

Kazne za kršenje saobraćajnih propisa u zemljama su veoma rigorozne i često podrazumevaju kombinaciju novčane kazne, kaznenih bodova, a ponekad i oduzimanje dozvole. Postoji mogućnost da kazneni bodovi koje zaradite u nekoj od zemalja šengena prenesete i kada dođete u Srbiju, tj, oni se prepisuju. Da li će se to i desiti zavisi od zakona konkretne zemlje i bilateralnih odnosa sa našom policijom.
Slična situacija je i sa kaznama koje stižu na kućnu adresu.

Kada su Švajcarska i Italija u pitanju sasvim je verovatno da će stići, jer su te zemlje veoma rigorozne kada treba naplatiti kazne. Iz Automoto saveza Srbije smo saznali da postoji i mogućnost da vam lokalna policija neke zemlje zapleni pasoš i time spreči izlazak iz zemlje dok ne platite svoju kaznu. Sve zavisi od zemlje do zemlje, njenih propisa, odnosa sa Srbijom i težine prekršaja koji je učinjen.

Zeleni karton je jedan od uslova ulaska na teritoriju strane zemlje. On je garancija za slučajeve kada vi (kao strani državljanin) napravite udes da će moći da se naplati odšteta. Međutim, kada vi treba da naplatite udes koji je neko drugi napravio, to možete učiniti kod svoje osiguravajuće kuće tek kada se vratite u Srbiju. Zbog takvih situacija Automoto savez Srbije preporučuje kasko osiguranje kada se krene na duži put.

Postoji još jedan način da osigurate sebe na putu kroz Evropu automobilom. To je učlanjenje u Auto-moto savez Srbije, što vas godišnje košta 2.000 dinara. Sa njihovom "članskom kartom solidarnosti“ gde god u Evropi da vam se desi nezgoda imate besplatne usluge šlep-službe do prve radionice, besplatnu popravku ako traje do jednog sata rada, a ako vam se desi veća havarija, obezbeđen je prevoz vozila od Evropske unije do mesta prebivališta, kao i vozača i članova porodice.

Pored ovih opštih propisa koji važe uglavnom u svim zemljama belog šengena, što je posledica usklađivanja zakona zemalja Evropske unije kako bi se olakšao protok ljudi, robe i novca, svaka zemlja je zadržala pravo da neke stvari uredi u skladu sa svojim specifičnostima. Upravo ti „detalji“ mogu da prave najveće i veoma skupe probleme na putu.

Kada su kazne u pitanju, i tu je svaka zemlja samostalna u proceni koliko će da toleriše (naplati) neki prekršaj, mada je opšte mišljenje da su kazne na drumovima zemalja belog šengena prilično visoke i oštre. Još jedan "detalj“ vezan za kazne je da ne postoji tačan propis koliko neki prekršaj "vredi“ ako vas u tome uhvati policija. Naime postoji skala od-do, a na licu mesta se procenjuje koliko je jedan isti prekršaj ugrozio saobraćaj u datom momentu. Tu već dosta toga zavisi od samog policajca, a ono što se moglo pročitati iz internet blogova i postova "oštećenih“ turista sa svih strana je da su stranci uvek u gorem položaju, tj. oštrije kažnjavani.

Vestionline su izdvojile šest zemalja za koje se procenjuje da će ljudi iz Srbije najpre posetiti, što zbog rodbinsko-prijateljskih veza, što turistički.

1. Nemačka
2. Austrija
3. Švajcarska
4. Italija
5. Češka
6. Francuska