Australija na pragu recesije?

Najnovija procena Nacionalne banke Australije (NAB), o ovogodišnjem poslovanju privrede na Petom kontinentu, nije nimalo optimistična.

Naprotiv, prilično je obeshrabrujuća kada je reč o ovoj i narednoj godini.

– Gledajući unapred, vidimo da se privredni rast naglo usporava, jer je potrošnja pod pritiskom viših kamatnih stopa i inflacije – rekao je glavni ekonomista NAB-a Alan Oster.

Prema njihovom viđenju, Banka državnih rezervi (RBA) je odgovorila na rastuću inflaciju preduzimanjem jednog od najagresivnijih ciklusa povećanja kamatnih stopa u svojoj istoriji.

Ekonomisti upozoravaju da će domaćinstva morati da apsorbuju period visoke inflacije i rasta kamatnih stopa, dok se inflacija na kraju ne bude smirila.

Očekuje se da će tokom ovog perioda potražnja, koja čini većinu bruto domaćeg proizvoda (BDP), naglo usporiti.

Oporavak tek 2025.

Ekonomski tim Nacionalne banke Australije smatra da će se ekonomija virtuelno zaustaviti do sredine godine.

– Što se tiče BDP-a, vidimo da se kvartalna stopa rasta usporava na oko 0,1 odsto sredinom, do kraja 2023. godine – primetio je tim NAB-a.

Recesija se obično definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog privrednog rasta, tako da prognoza kvartalnog rasta od samo 0,1 odsto za drugu polovinu 2023. ukazuje da NAB vidi razuman rizik od ekonomske kontrakcije (smanjenje proizvodnje roba i usluga na tržištu), pre kraja godine.

Tokom 2023. NAB predviđa da će australijska ekonomija biti “nesnađena“ pre nego što potražnja malo poraste dogodine.

– To znači da će godišnji rast usporiti na samo 0,7 odsto u 2023. i 0,9 odsto u 2024. dok ne dođe oko trenda rasta od 2,2 odsto u 2025. – ocenjuje NAB.

Međutim, banka ove stavove zastupa pod uslovom da dođe do ublažavanja monetarne politike RBA ili smanjenja kamatnih stopa početkom sledeće godine.

Gradnja u zastoju

Inače, mnogi sektori privrede žele da vide povratak jeftinijih kredita, kako bi ostvarivali bolje privredne rezultate. Jedan od primera je građevinski sektor.

Udruženje stambene industrije (HIA) objavilo je saopštenje u kojem upozorava da je sektor pod ogromnim pritiskom.

– Kreditiranje za kupovinu ili izgradnju novog doma već je palo na najniži nivo od 2012. do kraja 2022. godine, a puni uticaj prošlogodišnjeg povećanja kamatne stope još uvek treba da se prenese na domaćinstva – istakao je Tim Riardon, glavni ekonomista HIA.

Osim toga, prema njegovom mišljenju to će dovesti do toga da će broj započetih kuća pasti ispod 100.000, s početka godine, na 96.300 u 2024, i to prvi put za poslednjih deset godina.

Ovo je i značajno usporavanje u odnosu na početak 2021, kada se je započeta gradnja 149.000 objekata.

Dalji pad cena nekretnina

I zaista, NAB predviđa malo dobrih vesti za ovaj sektor, sa daljim padom cena nekretnina od 11 odsto za ovu godinu, nakon što su cene već pale za devet odsto prošle godine na indeksu kompanije CoreLogic.

– U skladu sa istorijskim epizodama pada cena i rasta kamatne stope, aktivnost na tržištu nekretnina je naglo opala – ocenili su ekonomisti NAB i dodali da je i pored toga broj radova koji treba da se završe povećan.

Prema njihovom mišljenju, ovaj niz radova će verovatno podržati građevinske aktivnosti u bliskoj budućnosti, jer se ograničenja u snabdevanju ublažavaju, ali se očekuje da će se investicije u stambene objekte usporiti u drugoj polovini 2023. i odložiti aktivnosti u 2024.

Jači finansijski stres

RBA je utorak objavila zapisnik sa februarske sednice svog odbora, na kojoj su utvrđene trenutne postavke kamatnih stopa u privredi.

Prema tom dokumentu, finansijski stres u ovakvim sektorima može samo da se pojača.

Zapisnici RBA ukazuju na to da se povećanje gotovinske stope od 0,5 procentnih poena (50 baznih poena) smatra velikim.

“Odbor je razmatrao dve opcije za odluku o monetarnoj politici: povećanje od 50 baznih poena i povećanje za 25 baznih poena. Argumenti za povećanje od 50 baznih poena proizašli su iz zabrinutosti da je postojao obrazac ulaznih podataka o cenama i platama koji premašuju očekivanja i rizik da će visoka inflacija biti uporna“, stoji u zapisniku.

S druge strane, argumenti za povećanje od 25 baznih poena takođe su prepoznali potrebu da se potražnja i ponuda u privredi dovedu u ravnotežu. Ali, napomenuli su da se očekuje da će inflacija dostići svoj vrhunac i da postoje izgledi za ublažavanje rasta potrošnje.

Iz NAB napominju da je rast stanovništva povećan. Ali, dok to može da podstakne rast BDP-a, u smislu obima, Oziji na osnovu prognoza mogu da očekuju značajnu recesiju po glavi stanovnika tokom 2023. godine, jer se proizvodnja i životni standard po osobi značajno smanjuju.

Povećanje kamatne stope

Prema oceni ekonomista NAB-a, ključno će biti kako potrošači reaguju na tekuća povećanja kamatnih stopa od strane RBA, od koje se očekuju još najmanje dva povećanja.

– Ključna makrodinamika ove godine biće kako domaćinstva reaguju na više kamatne stope, koliko brzo se inflacija umiruje i, shodno tome, kako se dinamika tržišta rada odražava na rast plata – napominju u NAB.

Rast nezaposlenosti

Vodeći ekonomista Impact Economics-a, Anđela Džekson tvrdi da RBA sa svakim daljim povećanjem kamatnih stopa rizikuje tehničku recesiju, bez obzira na efekte rasta stanovništva.

– I dalje postoje pozitivni znaci za privredu, uključujući povratak međunarodnih studenata koji će ublažiti ključni nedostatak radne snage, međutim izgledi su veoma slabi i ukazuju na veću nezaposlenost – istakla je Džekson.