U poslednjih godinu dana zatvoreno je više od 30 objekata Apoteke „Beograd“, među kojima su i oni koje stariji Beograđani najviše pamte — „Takovo“ na uglu Takovske i Svetogorske ulice i „29. novembar“ na uglu Cvijićeve i Bulevara despota Stefana. Iako su gradski odbornici doneli odluku da se iz budžeta obezbede sredstva za reprogram duga, definitivno rešenje još nije doneto.
Više od godinu dana, Apoteka „Beograd“ muči se da opstane na tržištu. Osnivač preduzeća je Grad. Trebalo bi da zarađuje od prodaje lekova, ali zaposleni, za razliku od kolega u zdravstvenim ustanovama, nisu na platnom spisku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
„Mi nismo primili pet plata. Sa druge strane, i dalje vučemo dugove prema dobavljačima za nabavku lekova. Snabdevenost je loša, a sve ostalo zavisi od toga – jer moramo iz sopstvenih sredstava da obezbedimo novac i za plate, i za robu, i za pokrivanje svih troškova“, navodi Jelena Šikuljak, predsednica sindikata „Opstanak“ u Apoteci „Beograd“.
Problem sa snabdevanjem lekovima u Apoteci „Beograd“ u poslednje vreme je sve ozbiljniji. Nedostaju ne samo lekovi koji se izdaju na recept, već i oni koji se prodaju bez recepta, kao i dodaci ishrani.
„Asortimanski nismo pokriveni kako bi trebalo da budemo. Reprogram koji je potpisan i kada je krenuo neki priliv robe u martu i aprilu ove godine, podmirio je naše potrebe možda za mesec dana“, navodi Sanja Sudimac, farmaceut.
Apoteka „Beograd“ ima sve manje objekata. Prošle godine u maju bilo ih je 770, a trenutno oko 500. Najmanje ih je u prigradskim naseljima. Oporavku nije doprinela ni prošlogodišnja pomoć osnivača. Posle sastanka sa čelnicima Grada, apoteke su iz budžeta dobile 100 miliona dinara, a taj novac je, kako kažu u sindikatu, iskorišćen za isplatu duga. Međutim, to nije bilo dovoljno ni za sve dobavljače, pa ništa nije ostalo za plate.
Prelević: Posledice dugogodišnjeg lošeg upravljanja
Prema rečima Nikole Prelevića, v. d. direktora Apoteke „Beograd“, posledice lošeg upravljanja i poslovanja tokom poslednjih 15 godina sve više dolaze do izražaja.
On ukazuje da je Grad u prethodnom periodu više puta pružao jednokratnu finansijsku pomoć za nabavku lekova, koja trenutno iznosi oko 37 miliona dinara. Međutim, kako kaže, ova sredstva se mesečno koriste za otplatu dugova dobavljačima, u okviru reprograma duga na tri godine.
„Ali ‘Apoteci Beograd’ treba sistemsko rešenje, treba i konačno rešenje. Dakle, na koji način ćemo da funkcionišemo, jer mislim da je ne priliči ni gradu što njegove apoteke nisu snabdevene lekovima u nekom dužem vremenskom periodu“, dodaje Prelević.
Šikuljak: Zakonska rešenja postoje
Predsednica sindikata „Opstanak“ u Apoteci „Beograd“ Jelena Šikuljak podseća da rešenje postoji u okviru zakonskih okvira.
„Takođe, zakon, tačka 262 tog zakona, predviđa da ako je osnivač u nemogućnosti, lokalna samouprava kao osnivač, odnosno Grad Beograd, u nemogućnosti da pokrije te dugove, onda mora u što kraćem vremenskom roku da se obrati ministru zdravlja i da se pokrene procedura da se osnivačka prava prebace na Republiku Srbiju“, dodaje Šikuljak.
Bilo kakvo rešenje je neophodno što pre, ne samo zbog zaposlenih u Apoteci „Beograd“, već i zbog građana. Setimo se samo doba korone, kada je na rafovima državnih apoteka uvek bilo zaštitnih maski, rukavica i alkohola po povoljnim cenama.
