Potpisivanje bezbednosnog sporazuma između Kine i malene pacifičke države Solomonska Ostrva duboko je uznemirio Vašington, Kanberu i Velington. Oni u njemu vide mogućnost da kineska mornarica u budućnosti uspostavi bazu i tako zađe za leđa američkim vojnim uporištima na Guamu, stekne neograničeni pristup otvorenim vodama Pacifika i ugrozi pomorske puteve između Australije i SAD, odnosno, Australije i Japana.
Da nije blokovskog sukobljavanja SAD i Kine, odnosno, preciznije rečeno, refleksnog i decidiranog odbijanja Vašingtona i njegovih saveznika i najmanje naznake da bi najmnogoljudnija zemlja sveta mogla da negde van svojih granica ostvari vojnopolitički uticaj, malo ko bi van regije Azija–Pacifik čuo za Solomonska Ostrva.
S tom državom, koja ima oko 700.000 stanovnika i površinu od oko 28.000 kvadratnih kilometara, zvanični Peking je postigao sporazum o bezbednosti koji, javljaju mediji u Aziji i zemljama najvećeg svetskog okeana, predviđa mogućnost da kineska policija interveniše po pozivu, te da vojni brodovi Kineske narodnooslobodilačke armije pristaju i snabdevaju se u njoj.
Taj sporazum, koji su potpisali ministri inostranih poslova, javnosti su predočili zvaničnici u Pekingu, čime su preduhitrili planiranu posetu američkih diplomata, koji su u solomonsku prestonicu Honijaru želeli da dođu kako bi domaćine odgovorili od bezbednosnog povezivanja sa Kinom.
Poprište čuvene bitke iz Drugog svetskog rata
Solomonska Ostrva nalaze se u južnom Pacifiku, nedaleko od Papue Nove Gvineje, na oko 2.000 kilometara od Australije.
Gledano iz Vašingtona i Kanbere, ona imaju strateški geografski položaj, budući da se nalaze na putu između Australije i Japana, odnosno, Australije i SAD.
Svetski su poznata po Gvadalkanalu, ostrvu koje je bilo poprište jedne od najtežih bitaka Drugog svetskog rata u Pacifiku između američke i japanske vojske. U njoj je život izgubilo oko 27.000 ljudi.
Na Gvadalkanalu je i prestonica Honijara, u kojoj su u novembru prošle godine, dve godine nakon što je vlada na traženje Pekinga povukla priznanje Tajvana, izbili nasilni protesti u kojima su demonstranti pokušali upad u parlament i prevrat, te palili kineske prodavnice, restorane i ambasadu zbog percepcije da režim finansijski podržava Peking.
To je tamošnje vlasti podstaklo da garancije za bezbednost, odnosno, očuvanje javnog reda i mira potraže upravo od Pekinga, koji je zainteresovan da zaštiti svoje državljane i poslovne interese.
Tradicionalno, ulogu policajca na ulicama solomonskih naselja obavljali su Australija i Novi Zeland, koji tu i druge ostrvske države Melanezije praktično smatraju svojim dvorištem.
Zapravo, i prošle godine su u smirivanju situacije bili angažovani policajci iz te dve države, kao i njihove kolege sa Fidžija.
Strateške igre za dominaciju pacifičkim vodama
Mediji u Aziji javljaju i da su SAD i njeni saveznici Japan, Australija i Novi Zeland početkom nedelje održali sastanak na Havajima na kojem su razmatrali na koji način bi mogli da od Solomonskih Ostrva izdejstvuju da odustanu od sporazuma, odnosno, da ponište dogovor sa Kinom.
Oni strahuju da bi Peking mogao da nekad u budućnosti proširi sporazum i otvori mornaričku bazu na Solomonskim ostrvima, koja bi imala funkciju nadzora i odvraćanja američkih, australijskih i drugih snaga, te mogla da praktično zagospodari širokim morskim prostranstvom.
U Pacifiku je naime u toku nadmetanje u manevrisanju mornaričkim i vazduhoplovnim snagama u kojem je cilj Vašingtona da kineske vojne efektive, koliko je to moguće, ograniči na uzani prostor između njene obale i tzv. „prvog lanca ostrva“ u Tihom okeanu, koji čine Japanski arhipelag, Tajvan i Filipini, dok Peking nastoji da svojim vojnim brodovima prodre dublje u Pacifik, do tzv. „drugog lanca ostrva“, koji čine Boninska ostrva (u sastavu Japana), Marijanska ostrva i Guam (u sastavu SAD) i Nova Gvineja.
Solomonska Ostrva nalaze se u zaleđu druge linije, pa bi eventualno uporište za stacioniranje vojnih brodova na njima kineskoj armiji omogućilo ne samo da dobije izlaz duboko u Pacifik, već i da zađe iza leđa američkih baza i približi se Australiji, koja takođe funkcioniše kao odskočna daska za američke snage.
Premijer Solomonskih Ostrva Manaseh Sogavare na kojeg, pored anglosaksonskih država, pritisak vrše i susedi Papua Nova Gvineja i Fidži, međutim, istakao je da se sporazum sa Kinom odnosi isključivo na unutrašnju bezbednost njegove zemlje i da nije usmeren na druge države ili saveze.
On je naglasio da sporazum ne predviđa uspostavljanje vojnih baza i da sadrži i odredbe o pružanju ekonomske pomoći za razvoj.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
