“Američka demokratija pred kolapsom”: Pozadina Bajdenovog dramatičnog govora

Američka demokratija je na ivici kolapsa, glasači uoči novembarskih međuizbora. Dok su ranije glasači najviše pažnje pridavali ekonomskim problemima, sada je – po prvi put – njihova najveća briga postalo stanje demokratije, u situaciji kad partijska polarizacija u SAD nikad nije bila oštrija. Predsednik Džo Bajden upozorava da je „temelj nacije“ u opasnosti od njegovog glavnog političkog rivala.

– Donald Tramp i MAGA (pokret „Učinimo Ameriku ponovo velikom“) republikanci predstavljaju ekstremizam koji preti samim temeljima naše republike – izjavio je Bajden u govoru u četvrtak uveče.

On se nedavno, 4. avgusta, privatno sastao u Beloj kući sa grupom istoričara, sa kojima je dva sata razgovarao, kako je preneo „Vašington post“, „isključivo“ o totalitarizmu u svetu i pretnjama američkoj demokratiji.

Bajden je za obraćanje u četvrtak izabrao veoma simbolično mesto – kako je rekao „sveto tlo“. Govorio je u istorijskom distriku Nacionalni istorijski park nezavisnosti u Filadelfiji, sedištu rođenja američke demokratije u kojem je davne 1776. potpisana Deklaracija nezavisnosti. Skoro dva i po veka kasnije, Amerika je uzdrmana oštrim političkim podelama, a poruka 46. predsednika, kako je ranije „NBC njuzu“ rekao jedan zvaničnik Bele kuće, fokusirana je na „nastavak borbe za dušu nacije“.

Direktna prozivka

Dok su se ranije republikanci i demokrate generalno slagali oko značajnijih politika, Bajdenov prethodnik Donald Tramp to je trajno poremetio. Njegov haotičan mandat, obeležen tenzijama i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu, kulmunirao je upadom desničara u Kapitol hil 6. januara 2021. i optužbama republikanaca za izbornu krađu.

Stoga se Bajden u svom govoru nije suzdržavao da direktno prozove svog potencijalnog rivala na predsedničkim izborima 2024. kao „polufašistu i ekstremistu“, iako su njegovi pomoćnici ranije pokušali da uokvire njegov govor kao „uzdignut iznad stranačke politike“. Verovatno je neizbežno, kako je ocenio “Vašington post”, da njegov govor bude viđen kao stranački.

Ipak, Bajden se u govoru potrudio da kaže da postoje „mejnstrim republikanci“ koji se ne slažu sa „ekstremnom ideologijom“. Na ovo je primio aplauz, ali posle je nastavio:

– Nema sumnje da Republikanskom partijom danas dominiraju, vode je i zastrašuju Donald Tramp i MAGA republikanci – izjavio je.

„MAGA republikancima“ Bajden je „prišio“ nepopularne zabrane abortusa od strane „mnogih republikanskih državnih zakonodavnih tela“.

– MAGA republikanci žele da vrate Ameriku unazad, na Ameriku u kojoj nema prava na izbor, prava na privatnost, kontracepciju, na brak sa onim koga volite. Oni promovišu autoritarne vođe i raspiruju vatru političkog nasilja koja je pretnja našim ličnim pravima, težnji za pravdom, vladavini zakona, samoj duši ove zemlje – rekao je Bajden a preneo „Njujork tajms“.

„Neprihvatljivo političko nasilje“

Bajden je pozvao sve Amerikance da odbace upad u Kapitol kao neprihvatljivo političko nasilje. Ipak, prema anketi koju je letos sproveo Univerzitet Manmaut, većina republikanaca nazvala je upad „legitimnim protestom“, a svega 13% „pobunom“.

– Ne možemo biti probuntovnici i proamerikanci. To je nekompatibilno – rekao je Bajden.

Istakao je da „MAGA republikanci“ gledaju na rulju koja je upala u Kapitol hil kao na „patriote“.

– Oni vide svoj MAGA neuspeh da zaustave mirni transfer vlasti nakon izbora 2020. kao pripremu za izbore 2022 i 2024 – rekao je.

Bajden je naveo da su republikanci „prošli put pokušali sve da ponište glasove 81 miliona ljudi“ i upozorio da su ovog puta „odlučni da uspeju da osujete volju naroda“.

– Ali, iako je pretnja američkoj demokratiji stvarna, nismo nemoćni spram tih pretnji – istakao je Bajden, dodajući da ima „daleko više Amerikanaca koji odbacuju ekstremnu MAGA ideologiju od onih koji je prihvataju“.

„Demokrate ne mogu da urade mnogo toga“

Dok je Bajden istakao da je „u našim rukama da zaustavimo napad na američku demokratiju“, „Post“ ukazuje da demokrate ne mogu da urade mnogo toga u vezi sa problemima na koje je predsednik ukazao.

Demokrate za godinu dana nisu uspele da usvoje nacionalne zakone o glasačkim pravima kako bi nadjačali ograničenja na glasanje u „crvenim“ državama. Bajden je pokušao da deluje svojim izvršnim ukazima, kao što je činio sa toliko mnogo pitanja o kojima Kongres nije uspeo da pronađe kompromis, ali oni su bili relativno minorni, poput naređenja šefovima vladinih agencija da iznađu načine za promovisanje registracije glasača.

Faktor motivacije

„Vašington post“ ukazuje da je demokratija postala faktor motivacije za levicu, dodajući da je neverovatno koliko je to pitanje zadobilo pažnje. Nekoliko meseci pre međuizbora, „pretnja po demokratiju“ je postala glavna zabrinutost glasača, iznad „troškova života“ i „poslova i ekonomije“, pokazala je anketa NBC-a iz avgusta.

A nova anketa Univerziteta Kvinipijak pokazala je da su mnogi Amerikanci zabrinuti da je američka demokratija u opasnosti od urušavanja. Objavljena u sredu uoči Bajdenovog obraćanja, anketa je otkrila da 67 odsto stanovnika SAD veruje da je demokratija u opasnosti od kolapsa, spram 29% onih koji tako ne misle, preneo je „Njuzvik“.

– Verujem da je Amerika na prekretnici, jednom od onih trenutaka koji određuju oblik svega što sledi. A sada Amerika mora da izabere da ide napred ili nazad, da gradi budućnosti ili da bude opsednuta prošlošću, na bude nacija nade i jedinstva i optimizma ili nacija straha, podela i tame – rekao je Bajden.

Izbori

Drugi aspekti njegovog govora bili su fokusirani na prodemokratske poruke.

– I dalje smo Amerika koja veruje u poštenje i pristojnost i poštovanje za druge. Patriotizam, sloboda, pravda za sve, nada, mogućnosti – mi smo i dalje u svojoj srži demokratije – zaključio je on.

Pri kraju govora je takođe istakao svoje zakonodavne uspehe, poput onih na planu klimatskih promena i infrastrukture, dok „Vašington post“ ukazuje na specifičan tajming Bajdenovog govora – svega dva meseca pre srednjomandatnih izbora za njegovu partiju a nekoliko dana pre početka kampanje za demokratske kandidate na tim izborima, uključujući u Viskonsinu i Pensilvaniji na federalni praznik rada 5. septembra.

Pol Kejn piše za „Vašington post“ da bi demokrate iz Senata, usled muka na kojima su se našli republikanski kandidati, mogli da osvoje izbore u novembru u čak šest država. Ipak, Kejn je istakao da je to „težak zadatak“.

Ukoliko republikanci povrate kontrolu nad Predstavničkim domom u novembru, verovatno će ostaviti po strani ili čak raspustiti kongresnu komisiju koja istražuje upad u Kapitol, navodi „Post“. Kako se Tramp priprema da objavi svoju predsedničku kampanju, on je u četvrtak rekao da će, ako bude izabran, pomilovati optužene za učestvovanje u upadu.