Ambasada đačka kuća

Važna karika u očuvanju srpskog jezika i kulture u dijaspori su Dopunske škole na srpskom jeziku, u organizaciji Ministarstva prosvete Srbije.

Mreža dopunskih škola rasprostranjena je širom Nemačke, čime mnogi naši građani imaju mogućnost da njihova deca dodatno i van porodica uče srpski jezik, ali i steknu svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi, koje se priznaje i u Srbiji. Učenici dopunskih škola u Nemačkoj retko imaju priliku da se okupe, kao proteklog vikenda, u Ambasadi Srbije u Berlinu. Može se reći da se tu našla buduća srpska literarna elita, jer je povod okupljanja bilo uručenje nagrada najboljim učesnicima konkursa „Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik“ koji je krajem prošle školske godine, povodom dana Slovenske pismenosti pokrenula dr Snežana Janković, ambasador Republike Srbije u Nemačkoj.

Jankovićeva je prepoznala glavne probleme dela dijaspore u odrastanju i došla na ideju da ih na originalan način motiviše da se više posvete usavršavanju maternjeg jezika u tuđini. Odjek je bio veliki, i nastavnice dopunskih škola, širom Nemačke, animirale su svoje učenike koji imaju više afiniteta za literaturu, da se oprobaju u književnom stvaralaštvu. Posle prezentacije pobedničkih radova u ambasadi, nema sumnje da je konkurencija bila oštra, a da je pravedna selekcija rezultat stručne posvećenosti analizi prispelih literarnih sadržaja. Odabir nije bio jednostavan i nema sumnje da su upravo oni najbolji i nagrađeni. Nagrađeno je pet učenika nižih i pet učenika viših razreda. U Berlinu su se, iz više gradova Nemačke, okupili učenici da prime nagrade. Prisustvovali su i njihovi roditelji, učiteljice i koordinatori nastave Biljana Bukinac i Tatjana Popović, a sve nagrade đacima je uručila ambasadorka Janković.

U kategoriji od 1. do 4. razreda, dobitnici su: 1. Sofija Dimitrieski, 2. Ognjenka Kojadinović, 3. Sofija Bekić, 4. Eva Milanov i 5. Nina Milenković. Specijalna nagrada dodeljena je Matiji Milinoviću.

U kategoriji od 5. do 8. razreda, dobitnici su: 1. Dunja Tadić, 2. Ana Ivanji, 3. Leticija Fridrih, 4. Mila Tripković i 5. David Joković.

Obraćajući se prisutnima Jankovićeva je naglasila da su cilj i zadatak ambasade da podstakne svu našu decu koja žive u Nemačkoj da govore srpski, neguju našu tradiciju i kulturu i čitaju srpsku književnost.

– Prema mom mišljenju, to je bitno, pre svega zbog njih samih. Deca koja ovde idu u školu, izložena su uticaju nemačkog jezika, u skoro svim sferama. Osim kod kuće, sa svojim porodicama, pretpostavljam da se pretežno služe nemačkim jezikom. Za nas je bitno da u toj svakodnevnoj melodiji koja ih okružuje, oni osluškuju i jednu unutrašnju melodiju, melodiju maternjeg jezika, melodiju njihovog porekla, srpskog jezika. Na taj način do njih dopire i jedan specifičan pogled na svet koji je sadržan u srpskom jeziku, skup vrlina koji je njim izražen, skup moralnih i duhovnih karakteristika, jednom rečju, sve ono što čini srpski identitet. Osluškujući taj unutrašnji svet, deca prepoznaju njegove vrednosti u sebi, i u svom ličnom identitetu, i te vrednosti i dalje neguju i prenose.

Ambasadorka je dodala da prema njenom dubokom uverenju deca koja neguju svoj maternji jezik, a dobro govore i nemački jezik, što im je naravno neophodno, imaju i dodatnu vrednost i dodatno bogatstvo u odnosu na vršnjake, u jednojezičnoj sredini.

– Izuzetno je bitno da ona tu vrednost pažljivo čuvaju i neguju. Svi bismo voleli da se naša deca jednoga dana vrate u Srbiju, ali životni putevi su takvi da se nikad ne zna gde ih sudbina može odvesti. Neki će ostati ovde, a neki će se uputiti i u druge zemlje. Ono što želimo da im poručimo i što želimo da podstaknemo ovim literarnim konkursom jeste razmišljanje koliko je bitno za njih lično, za snagu njihove ličnosti, za njihovu ličnu sreću, ali i za naš narod i državu, da dalje prenose tu večitu vatru srpskog jezika, srpske kulture i srpskog identiteta. Ma gde bili, to će nam služiti na ponos – istakla je ambasadorka Janković.

Prvoplasirana, u mlađoj grupi, Sofija Dimitrieski, učenica je četvrtog razreda u školi „Sveti Sava“, pri hramu Vaskrsenja Hristovog, u Berlinu. Kaže da je u radu kojim je osvojila prvu nagradu, pisala o potrazi za blagom.

– To je u stvari bila jedna predstava koju smo osmislili sa našom učiteljicom. Kroz nju smo hteli da prikažemo šta se dešava kada se jedan jezik zaboravi. Dva čoveka su se izgubila i beznadežno lutala ne mogavši da se snađu sa natpisima na putokazima. Onda su našli kovčeg sa zapisima Stefana Nemanje kojima je on upozorio koliko je važno sačuvati jezik. Obojica su to shvatila i više nije bilo lutanja – naglasila je Sofija srećan kraj u njenom radu. O knjigama koje voli da čita, ona dodaje:

– Volim da čitam razne knjige, najviše one koje su zanimljive i imaju puno akcije.

U narednim brojevima „Vesti“ će objaviti razgovore sa drugim nagrađenim učenicima i njihovim roditeljima.

Mamin jelek i saveti

Drugoplasirana u mlađoj grupi Ognjenka Kojadinović, učenica trećeg razreda u školi „Sveti Sava“, pri hramu Vaskrsenja Hristovog, u Berlinu, malo je ozbiljnije shvatila temu konkursa i dodelu priznanja, pa je za ovu priliku obukla lepo izvezen jelek, koji je pozajmila od mame. Rad kojim je konkurisala u pesničkoj je formi i usredsređen na očuvanje srpskog jezika, gde aktivnu ulogu imaju i članovi porodice. Lepotu maternjeg jezika upoređuje sa mirisnim bakinim pitama i radošću koja obuzima deku pred susret sa unucima. Na pitanje kako se opredelila za ovu temu, Ognjenka navodi:

– Dobro su mi došle mamine sugestije pri izboru teme, ali sam ja izdvojila šta je za ovu priliku važno navesti u mom tekstu. Čitam rado knjige na srpskom, ali puno čitam i na nemačkom. Na srpskom mi obično i tata čita pred spavanje, kao i mlađem bratu Vukomanu, posebno srpske bajke.

Ognjenkina majka Ana Kojadinović Jelisavčić je ujedno i učiteljica u srpskoj školi „Sveti Sava“ u Berlinu. Nije čudo što su se iz ove škole čak dve učenice plasirale na sami vrh, jer je Ana doktorant na Humboltovom univerzitetu iz oblasti sociolingvistike na primeru upotrebe srpskog jezika u dijaspori. Nedavno rođeni blizanci Nikodin i Vidna, Ani ni malo nisu zasmetali u prosvećivanju srpske dece u školi, kao ni u radu na doktoratu.

Sjajni radovi

O prispelim radovima, ambasadorka kaže da je prvobitna zamisao bila da se dodele tri nagrade za svaku starosnu kategoriju.

– Morali smo taj broj da povećamo na pet, a uveli smo i specijalne nagrade. Veliki odaziv učenika, i zavidni nivo i kompleksnost prispelih radova prilično su nas namučili pri izboru najboljih, ali i obradovali sa kolikom ozbiljnošću i umešnošću su deca prihvatila učešće na konkursu. Veoma je uočljivo koliko su deca uložila trud i vreme da pišu na srpskom, da razmišljaju o tome zašto im je bitno da uče i neguju srpski jezik, a posebno koliko je važno da pišu ćirilicom. Sada želim da se zahvalim svoj deci koja su učestvovala na konkursu, da im poručim da učestvuju i ubuduće, da zahvalim svim roditeljima koji su svoju decu upisali u srpske škole, što u nemačkoj svakodnevici nije ni malo lako. Istovremeno se zahvaljujem i svim nastavnicima koji su motivisali učenike da napišu i pošalju radove, i doprineli da se ova manifestacija završi današnjim danom na ovako lep način.

Sve više odeljenja

Tatjana Popović, koordinator dopunske nastave u pokrajinama Baden-Virtemberg i Bavarska i nastavnik dopunske škole u Štutgartu za „Vesti“ kaže da je deo detinjstva provela u Nemačkoj i pohađala dopunsku školu.

– Još tada mi se rodila želja da zauzmem katedru sa druge strane i jednog dana postanem predavač u dopunskoj školi. Interesovanje za nemačku kulturu, dovelo me je na studije germanistike, a od pre sedam godina, ostvarila se i moja velika želja da predajem u dopunskoj školi na srpskom jeziku. Interesovanje u ove dve nemačke pokrajine je zaista veliko, i još je u porastu. O tome najbolje govori podatak da su u procesu otvaranja nove nastavne grupe u Regenzburgu, Augzburgu i Lindauu. U Bavarskoj nastavu trenutno realizuju jedan redovni i tri honorarna nastavnika. Što se tiče pokrajine Baden-Virtemberg, rezultati su zavidni i ove godine u nastavu je već uključeno više od 800 učenika, kojima predaju šest redovnih nastavnika i dva honorarna nastavnika. Priprema se i otvaranje odeljenja u Ulmu. Naravno, to se sve realizuje uz veliku podršku Ministarstva prosvete Srbije i Božidara Vučurevića generalnog konzula u Minhenu, i Dragana Dimitrijevića generalnog konzula u Štutgartu. Naš cilj je da okupljamo decu i njihove roditelje, i na taj način produbljujemo važnost učenja srpskog jezika kao maternjeg. Nadam se i želim da i dalje rastemo i da tako čuvamo naše korene i negujemo našu tradiciju. Važno je da decu motivišemo da vole srpski jezik i da ga s ponosom govore.

Etno-melodije

Tokom dodele nagrada, srpsku tradiciju najlepše su dočarale učesnice konkursa, sestre Emilija i Natalija Stojiljković iz Berlina, učenice učiteljice Mirjane Stefanović, koje su s drugom učiteljicom iz nemačke prestonice Marijom Aleksić briljantno otpevale dve tradicionalne srpske pesme: „Rasti, rasti moj zeleni bore“ i „Vrbice, vrbo zelena“. Njih dve, kao i učiteljicu Mariju, krasila je bogato ukrašena srpska narodna nošnja. Pesme su očigledno uvežbane uz veliku ljubav prema srpskom etnomuzikološkom nasleđu i istančan osećaj za emocije kojim su prožete ove narodne pesme. Pesmama su na najbolji način krunisale ovu manifestaciju, u čijoj osnovi i jeste očuvanje srpske kulture i tradicije.

I konzul napisao pesmu

Svečanosti u ambasadi prisustvovali su i generalni konzuli Srbije u Minhenu, Božidar Vučurović, i u Štutgartu, Dragan Dimitrijević. Konzul Vučurović interesovanje za literaturu deli sa ambasadorkom Janković, a ni pisanje pesama mu nije strano, što je u više navrata prethodnih godina dokazao u Štutgartu dok je tamo bio generalni konzul. Specijalno za ovu priliku, napisao je pesmu posvećenu upravo ovom literarnom konkursu i dodeli nagrada i pročitao je na veliko zadovoljstvo prisutnih.