Albanac kroji sudbinu Srpske

Umesto sudije Tudora Pantirua, odlukom predsednika Evropskog suda za qudska prava Roberta Spana, peti sudija Ustavnog suda BiH je Albanac, Ledi Bianku.

U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je reč o bivšem sudiji Evropskog suda za ljudska prava i vanrednom profesoru na Univerzitetu u Strazburu, kao i bivšem članu Venecijanske komisije Saveta Evrope za demokratiju.

Profesor ustavnog prava iz Banjaluke, prof. dr Milan Blagojević ocenjuje da je ovo imenovanje još jedna potvrda u kakvoj izočapenoj tvorevini žive stanovnici BiH.

– Nema ni Ustava ni ustavnosti u suverenoj državi ukoliko o tome odlučuju stranci, a ne državljani te države. Ovakvih egzibicija nema nigde drugde na svetu, ali šta to vredi kada će Republika Srpska prihvatiti i tu odluku, kao i sve prethodne, čime faktički sami doprinosimo sopstvenom potonuću – ističe ogorčeno Blagojević i dodaje da bi Republika Srpska morala da reaguje, a da je jedno od rešenja da dvojica sudija iz Republike Srpske podnesu neopozive ostavke.

– Posle toga, više niko iz Republike Srpske ne bi trebalo da se javi na konkurs za izbor
novog sudije Ustavnog suda sve dok ne prestane imenovanje inostranih sudija. Na ovaj način bi se onemogućio rad Ustavnog suda BiH jer zaista teško je zamisliti da taj sud radi, a da u njemu nema sudija iz jedne polovine BiH. Nažalost, i na ovom primeru se vidi kako su nekim ljudima bitnija primanja, nego Republika Srpska – ističe Blagojević.

I profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu Radomir Lukić ocenjuje za „Vesti“ da je ovo loše rešenje.

– To je loše rešenje, posebno u kontekstu aktuelne situacije ne samo u BiH već i na prostoru Balkana. I bez ovakve odluke situacija je već dovoljno komplikovana, a nemam dileme da će izbor Albanca na mesto trećeg stranca u Ustavnom sudu bez sumnje izazvati novi zazor među Srbima, a samim tim neće doprineti smirivanju tenzija, već će je samo još više zakomplikovati – ističe profesor Lukić.

Potpredsednik SDS Rado Savić ističe da je izborom novog stranca u Ustavni sud BiH nastavljena praksa da je ova institucija produžena ruka u preglasavanju Srba u Ustavnom sudu BiH.

– Bio taj novi sudija Albanac ili ne, ti stranci zajedno sa Bošnjacima preglasavaju sudije iz RS i to je suština. I ovaj sudija, baš kao i dvojica drugih stranaca, zapravo su imenovani suprotno odredbama Ustava BiH, koji jasno kaže da strane sudije Ustavnog suda bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava, posle konsultacija sa Predsedništvom BiH, a Predsedništvo nije dalo to mišljenje – ističe Savić za „Vesti“.

Imenovanje Biankua, a pogotovo zbog svih sumnjivih okolnosti u vezi sa njegovim izborom, samo će doliti ulje na vatru i dodatno iskomplikovati i onako uzavrele političke odnose unutar BiH, ocenila je Ana Trišić Babić, savetnica srpskog člana Predsedništva BiH za spoljne poslove, naglašavajući da je do imenovanja albanskog sudije umesto dosadašnjeg
moldavskog Tudora Pantirua došlo i pored svih preporuka Evropske komisije.

– Oni su u jednom od svojih dokumenata, navodeći koji su to prioriteti, istakli da bi konačno iz Ustavnog BiH trebalo da odu inostrane sudije i da ih zamene domaće. Umesto da se govori o njihovom odlasku, dodatno se komplikuje politička situacija u BiH i opet nameće međunarodno tutorstvo – izjavila je Trišić Babićeva medijima u Banjaluci.

Licemerstvo

Rado Savić objašnjava da je, prema mišljenju Evropske komisije iz 2019. godine, među uslovima da BiH dobije kandidatski status za ulazak u EU bilo i rešavanje pitanja Ustavnog suda, odnosno odlaska stranih sudija.

– Sve ovo pokazuje licemerstvo bošnjačkih političara jer s jedne strane pričaju da žele u EU, a sa druge strane odbijaju da se BiH odrekne stranih sudija, a ovakav Ustavni sud je, pokazalo se u praksi, kreator mnogih loših odluka u BiH koje su uperene protiv Republike Srpske – naglašava Savić.

Sudio Belgiji, Grčkoj, Nemačkoj

Sudija Ledi Bianku je 2007. postao sudija Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Albaniju. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je kao član Suda radio na nekoliko važnih slučajeva vezanih za izbegličku krizu u Evropi, posledice globalnog terorizma, nezavisnost pravosuđa, posledice velikih ljudskih istorijskih događaja poput invazije na Irak i puč 2016. u Turskoj, pravo na privatnost u elektronskim komunikacijama…

Bio je član sudskih veća u Strazburu u ključnim predmetima, poput MSS protiv Belgije i Grčke, Gafgen protiv Nemačke, Al Skeini protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Ostin protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Barbulesku protiv Rumunije.