Kako izgleda mozak psihopate i po čemu se razlikuje od ostalih?
Psihopatija je poremećaj ličnosti koji je vidljiv već u detinjstvu, a počinje izraženije da se ispoljava u pubertetu. Psihopate odlikuje nedostatak empatije. Oni su majstori manipulacije. Mogu da budu visokofunkcionalni u društvu i da kopiraju društveno prihvatljivo ponašanje, a da ono njima samima ništa ne znači.
Ovaj poremećaj naučnici istražuju dugi niz godina. Nova studija objavljena u magazinu Oxford Academic Journals otkrila je da je psihopatija usko povezana sa promenama, odnosno abnormalnostima na prefrontalnom korteksu mozga.
- Iako u SAD-u psihopate čine tek jedan odsto ukupne populacije, potvrđenih psihopata među zatvorenicima ima između 15 do 25 odsto - navodi jedan od istraživača Kol Korponaj, sa Univerziteta Viskonsin-Medison.
- Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li kod ovih individualaca ima kakvih fizičkih različitosti na mozgu u odnosu na prosečnu populaciju, koje bi mogle da se povežu sa njihovom nesposobnošću da kontrolišu svoje primalne porive. Nadamo se da boljem razumevanjem funkcionisanja takvih ljudi, na temelju čega ćemo u budućnosti moći da pomognemo pojedincima sa psihopatijom primenjujući određene tretmane - objasnio je Korponaj.
Istraživači su magnetskom rezonancom snimili prefrontalni korteks mozga 124 zatvorenika iz zatvora u Viskonsinu i uporedili ih sa mozgovima ljudi kod kojih se nije manifestovala psihopatija. Skupili su podatke o volumenu različitih delova mozga i zatim zatvorenicima dali upitnik za dijagnostikovanje psihopatije.
- Utvrdili smo da zatvorenici sa najvećim stepenom psihopatije imaju najveću količinu sive materije u prefrontalnom korteksu - delu mozga odgovornom za samokontrolu i socijalno prilagođavanje. Takođe, uvideli smo da je aktivnost između prefrontalnog korteksa i njegovih sub-regija kod tih ljudi puno izraženija. Sve zajedno, istraživanje je pokazalo da mozgovi ljudi sa psihopatijom imaju abnormalne strukture i funkcije prefrontalnog korteksa. A te abnormalnosti mogu biti usko povezane sa deficitom samokontrole i prihvatanja socijalnih pravila kod tih pojedinaca - objasnio je Korponaj zaključke istraživanja.
Ova saznanja mogla bi biti od pomoći da se shvati kako psihopate razmišljaju i odlučuju. Naučnici se nadaju da bi to moglo da doprinese da se u budućnosti spreče kriminalci u izvršenju zločina. Ovo istraživanje otvara vrata za dublje proučavanje psihopatije, kako bi se pronašli bolji načini za pomoć psihopatima i prevenciju psihopatskog ponašanja.
