Vepra Tasu prestravila aždaja

Dragica Krstić iz sela Ivanovci u okolini Ljiga još ne može da se oporavi od šoka koji je doživela kada je na svom imanju pre dva meseca ugledala zver od čijeg izgleda joj se digla kosa na glavi.

RUPETINA ZBOG KOJE PAS PERKAN POLUDI: Radenko Milovanović

 

- Sakupljala sam predveče suvo granje za potpalu vatre. U jednom trenutku iz povelike rupe, koje ranije nije tu bilo, ispuzala je žgadija nalik na krokodila. Bila je crna i dugačka metar i po do dva, sa kratkim nogama i debelim širokim trbuhom, na glavi je imala dve crvene izrasline kao antene. Zurila je u mene krvavocrvenim očima, a onda je zinula i iskezila zube nalik na testeru. Dogodilo se to na dvadesetak metara od kuće u kojoj živim sa dvoje dece. Vrisnula sam, domogla se puta i stigla kući kao bez duše - priča Dragica Krstić dok pokazuje mesto bliskog susreta sa zverkom.

- Evo, upravo sam krenula u Ljig, i dok ovuda prolazim imam osećaj da je zver još tu negde. Često naiđem na ostatke živine, perje kokošaka i krv na putu. Noću se ne usuđujem da izađem i odem do komšija kao ranije, nego upalim sva svetla, a ne puštam ni decu napolje.

Jazbina pored reke
 

Vepar Tasa pretekao od apsiede , ali nije jeo tri dana

Pre nego što je Dragica imala bliski susret sa čudnom zverkom, meštani iz okolnih sela već su uveliko pričali da im nekakva aždaja napada živinu, prasiće i ovce.

Jedni tvrde da je zver stigla iz napuštenog kamenoloma pokraj veštačkog jezera, koje se nalazi nedaleko od Ljiga. Drugi se zaklinju da je to krokodil koga je neko od ljubitelja egzotičnih životinja bacio u jezero da bi ga se otarasio, a mnogi su sigurni da je zmija koja je genetski mutirala posle bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom.

Nepun kilometar od sela Ivanovci nalazi se selo Poljanice. Radenko Milovanović na svom imanju gaji stoku, ovce, živinu i prasad. Nekoliko puta budio ga je lavež njegovih kerova i skičanje svinja u svinjcu koji je napravio stotinak metara od kuće u kojoj živi.

- Poznajem Dragicu, ispričala mi je šta je videla, ali joj nisam verovao. Jedne noći kerovi su besno lajali, izašao sam i ugledao ga pored svinjca. Kada sam upalio baterijsku lampu, nešto veliko je sunulo i stuštilo se niz breg prema auto putu Ljig-Belanovica i reci Kačer. Vepar koga sam nazvao Tasa posle je tri dana odbijao hranu i sada jedva izađe iz svog dela svinjca. Siguran sam da je video oči te žgadije, možda ga je i napala. Iznad vrata svinjca gde je Tasa, daske su izgrebane, kao da ih je neman ogulila kandžama - veli 70-godišnji Radenko Milovanović.

Radenka je ubrzo sačekalo još jedno iznenađenje. Dok je obilazio svoje njive uz samu reku Kačer, njegov pas, žuti avlijaner Perkan, koji svuda ide za njim, sjurio se do vode uz besan lavež.

- Krenuo sam za Perkanom i ugledao u okapini obale rupetinu sa otvorom prečnika od skoro pola metra. Perkanu je pena krenula na usta od lajanja, zavlačio je glavu u rupu, pa se povlačio i cvileo podvijenog repa. Pokraj rupe je bila gomila iskopane zemlje na kojoj su mogli da se vide otisci šapa zverke i tragovi krvi.

Komšije su se smejale Radenku kada im je to ispričao. Međutim, prestali su da se smeju kada im je pokazao rupu. Radenko nije plašljiv čovek, kad god ode do njive u pratnji svog četvoronošca Perkana, svrati i do rupe. Sve se ponavlja, pas bukvalno pobesni, ali u rupu sme da zavuče samo glavu, a onda beži.

- Ima tu nečeg. Odrastao sam u Poljanicama, lovio sam ribu na Kačeru, poznajem svaki deo obale, ali toliku rupetinu do sada u životu nisam video - u čudu je Radenko.

Zverka lovi noću
 

Dragica Krstić pokazuje mesto gde je srela žgadiju

 

I lovci iz okolnih sela obilaze brdo, jezero i polja oko reke Kačer. Čuli su za priču o čudnoj zverki koja je uznemirila žitelje iz tog kraja. Boban Simić (45) iz sela Moravci, lovac je više od 25 godina. Krenuo je u noćni lov, dobro naoružan, ali priznaje da mu nije svejedno.

- Verujem seljacima, posle rata i bombardovanja možemo svašta da očekujemo. Obišao sam tu rupu na Kačeru, ne znam koja je životinja mogla da je iskopa. Lisica ne pravi toliko velike rupe za svoj zverinjak. Može da bude i jazavac, ali on nije mesožder, hrani se kukuruzom. Realan sam čovek, nepoznata zverka je najverovatnije šakal, koji je u Srbiju stigao preko Karpata, Rumunije i Bugarske, noćna je zver i napada živinu, a često i ovce. Može da bude i blavor, koji liči na zmiju, ali ih tamani. Njega ima mnogo duž obale Jadrana i možda ga je neko doneo i pustio u prirodu - ređa pretpostavke 45-godišnji lovac.

Slobodan prelazi prstima preko svoje puške koja mu uliva sigurnost. Na licu mu se ipak čita nedoumica.

U LOV NA ALU IDE SE NOĆU: Slobodan Simić

- Kada lovim noću, često pred zoru odem i do jezera. Događalo se na nešto sa obale, kada naiđem, pljusne u vodu, toliko je veliko da digne vodu pola metra. Poznato je da u jezeru žive šarani veliki kao svinje, jedan ribolovac je ulovio ovde šarana od 80 kilograma. Ali, šta bi šaran tražio na obali. Čuo sam i glasine da u jezeru ima vodenih zmijurina koje nisu baš obične. Priče seljana su stvarno čudne, a ja sam uvek spreman na iznenađenja, jer priroda je veliko čudo - ubeđen je Slobodan.
Još niko ne zna koja i kakva zverka caruje po okolnim selima između Ljiga i Belanovice. Činjenica je da se seljaka. Seljaci tvrde da živi u napuštenim kućama kojih ima mnogo, da lovi noću. Ide zima, ljudi se plaše da zver ne počne da nasrće na ovce i stoku. Zver koju je videla Dragica Krstić izaziva jezu, ali mnogi kažu da su u strahu velike oči. Rupetinu u okapini obale reke Kačer može svako da vidi. Nešto je živo u tom mraku.