Četvrtak 18. 10. 2018.
Washington
40
  • Chicago
    90
  • New York
    50
  • Belmont
    40
  • Atlanta
    170
  • Boston
    210
  • Firt
    70
  • Denver
    150
  • Detroit
    50
  • Dover
    100
  • Hartford
    50
  • Orlean
    40
  • Helena
    170
  • Ren
    10
  • Honolulu
    220
  • Las Vegas
    140
  • Portland
    140
  • Salem
    100
  • Santa Fe
    50
  • Tampa
    290
  • Topeka
    110
0
Utorak 25.09.2018.
03:00
Lj. Ivanović - Vesti A

Iza kulisa dodele prestižne nagrade (2): Seks, korupcija i ostavke

Kazuo Išiguro, britanski pisac japanskog porekla, poslednji je u fraku primio medalju laureata Nobelove nagrade za književnost, dok su još stvari bile koliko-toliko normalne.

commons.wikimedia.org/Brorsson
Stokholm

Sramni skandal se tek pomaljao, ali je malo ko čak i naslućivao da će u duboku senku baciti najprestižniju svetsku nagradu u književnosti. I onda je postalo bljutavo, do te mere da se o Nobelovoj nagradi ove godine i ne govori. I to s razlogom. 

Neće je ni biti. Makar ne u režiji donedavno ugledne Švedske akademije čiji je autoritet i čistotu potopio skandal koji je nadmašio slavu koja je bila nenadmašiva, slavu knjige i čitanja. Do te mere su stvari postale prljave, da se o Nobelu za knjigu više i ne govori, makar ne do jeseni 2019. kada će, obećava osramoćena Švedska akademija, pročistiti svoje redove i dodeliti sve nagrade, da nadoknadi zaostatak.

Od engleskog do oksitanskog

Engleski je na prvom mestu kao jezik na kome su pisane knjige koje su dobile nagradu za književnost sa 27 dobitnika, slede francuski i nemački (13), španski (11), švedski (7), italijanski (6), ruski (5), poljski (4), norveški i danski (3), grčki i japanski (2), a predstavljeni su i arapski, kineski i čak oksitanski.

 

Tajne na prodaju

Ali, nagrade će biti! Grupa od ravno stotinu švedskih pisaca i pesnika, književnih kritičara i urednika magazina, izdavača i knjižara, novinara, režisera i glumaca, listom nacionalno zaslužnih građana nespornog autoriteta, među sobom je odabrala An Palson, urednika i nezavisnog izdavača, kao čelnicu žirija, te Lizber Larson, profesorku književnosti na Univerzitetu u Geteborgu, Petera Stensona, urednika i književnog kritičara i Gunilu Sandin, direktorku Nacionalne biblioteke u Stokholmu, da dodele "nezavisnog Nobela", u inat sramoti Švedske akademije.

Stop poniženju

"Novu akademiju smo osnovali da podsetimo ljude da literatura i kultura u najširem smislu treba da promovišu demokratiju, transparentnost, empatiju i poštovanje, bez privilegija, mržnje, arogancije ili seksizma", saopštavaju osnivači Nove akademije i dodaju:

"U vremenima kad su ljudske vrednosti sve češće dovođene u pitanje, književnost postaje još važnija protivsila koja mora da zaustavi kulturu ćutanja i poniženja. Zato Nova akademija stoji na stanovištu da nagrada mora biti dodeljena i ove godine."

Seksualno zlostavljanje, trgovina uticajem i prodavanjem tajni, korupcija i zataškavanje, nenamensko trošenje para, zavera i zavet ćutanja. Sve to nikoga u holivudskoj industriji Harvija Vajnštajna ne bi iznenadilo. Ali se to ne događa samo na Beverli hilsu, već u srcu Stokholma i to u Švedskoj akademiji koja dodeljuje nagradu nad nagradama. Ali, skandal s onima koji dodeljuju Nobelovu nagradu za književnost je svima u lice eksplodirao i nagrade ove godine neće biti. Prvi put od 1901. a da na delu nije svetski rat (kada nagrade nisu dodeljivane).

U centru skandala je francuski fotograf Žan-Kod Arno, suprug Kristine Frostenson, švedske pesnikinje i članice tajnovitog žirija za dodelu Nobelove nagrade. Ispostavilo se da te tajne i nisu bile naročite uvek, jer je Arno na jastuku saznavao imena dobitnika i, kako piše švedska štampa, informaciju prodavao novinarima pre dodele. Ali, u novembru 2017. Arno je optužen i da je seksualno zlostavljao 18 žena u poslednjih 20 godina. On te optužbe negira, ali se digla prašina i deo članstva je od Sare Danius, tada stalnog sekretara Švedske akademije, zatražio da je Frostensonova isključi iz članstva. Kad je Daniusova to odbila, podnevši u maju 2018. i sama ostavku, usledio je niz od još pet ostavki koji su obezglavili Akademiju.

Kako izgleda Pinčon?

Među nominovanima je bilo zanimljivo ime. Tomas Pinčon je američki pisac, veoma cenjen i godinama favorit za Nobela. Stvar je u tome što niko ne zna kako on izgleda! Misteriozan je toliko da su mnogi posumnjali da čovek opšte postoji. Nikada mu u trag nisu ušli ni novinari ni fanovi. Najčuveniji romani su mu "V" (1963), "Objava broja 49" (1966), "Duga gravitacije "(1973), "Vajnlend" (1990), "Mejson i Dikson" (1997) i "Protiv dana" (2006). Sredinom šezdesetih potpuno se povukao iz javnosti, a mesto njegovog boravka je već više od četiri decenije nepoznato. Dostupan je veoma mali broj njegovih fotografija, i sve su iz njegove mladosti, tako da malo ko sem njegovih najbližih prijatelja i saradnika zna kako on danas izgleda.

Objavljeno je da 2018. nagrada neće biti dodeljena, ali da će se iduće godine dodeliti dve. Kao da se time problem rešava. Ispostavilo se da Statut Akademije ne predviđa ni smenu (članstvo je doživotno) ni ostavku (samo povlačenje iz odlučivanja), ali sada nema ni kvoruma za prijem novih akademika.

Spiranje sramote

I dok se preostali akademici češu po glavi kako da sa što manje štete pregrme skandal, grupa od stotinu švedskih uglednih pisaca, novinara, režisera i drugih poslenika kulture, odlučilo je da formira Novu švedsku akademiju koja će 12. oktobra ove godine ipak dodeliti para-Nobela za književnost. Oni su smatrali da literatura ne sme biti žrtva bilo čije lične sramote.

Procedura je bila sasvim suprotna od one koju ima Švedska kraljevska akademija. Svi švedski izdavači i knjižari su pozvani da ovoga leta nominuju bilo kojeg svetskog autora kojeg smatraju vrednim, pod uslovom da je izdao makar dve knjige i to jednu u poslednjih 10 godina. Zatim je spisak postavljen na sajt Nove, glasao je ko je hteo između 10. jula i 14. avgusta, i spisak je sužen na 47 imena od kojih su četiri sa najvećim brojem glasova (a ne zna se ko su) otišla pred stručni žiri.

Iza kulisa dodele prestižne nagrade:

1.Nobel Srbima pusti san

Tagorina koza i pijani Hamson

Mnogobrojne anegdote prate laureate. Jedna od najpoznatijih jeste ona da je indijski pesnik Tagore u stokholmski hotel doveo svoju kozu jer je pio samo njeno mleko. Norveški pisac Knut Hamson je dobijanje čeka proslavio u kafani, pa je pijan pokušao da ga pokloni konobaru. Konobar je odbio, a pri povratku u hotel, Hamsun je ček ipak izgubio u liftu. Mamurnom piscu liftboj je ujutru vratio ček, kaže priča. Džon Stajnbek je, takođe, izgubio svoj ček, ali ga je tri dana kasnije njegova prijateljica našla u svojoj tašni! Naš Ivo Andrić nije gubio svoj ček, ali ga lično nije unovčio. Prvo je polovinu svote poklonio za razvoj bibliotekarstva u BiH, a kada se uverio da se novac pravilno troši, poklonio je i ostatak.

Ima tu raznih imena brkanja tiražnosti sa kvalitetom, ali i onih koje je komotno mogla i osramoćena Švedska akademija da nominuje bez stida. U konkurenciji su tako bili i Džoan Rouling koju svet zna po serijalu o Hariju Poteru, ali i oni kojima godinama izmiče zaslužena Nobelova nagrada poput američkog autora Pola Ostera, Izraelca Amosa Oza, na primer. Tu je i bio "večiti kandidat publike, ne i kritike", Japanac Haruki Murakami i godinama favorit, kenijski pisac Ngugi Va Tiongo.

Elem, laureat će biti proglašen 12. oktobra ove godine, baš na dan kada je Švedska akademija to trebalo da učini, a ceremonija dodele biće upriličena 11. decembra, prema itinereru Nobelovog komiteta. I onda će se Nova akademija ugasiti. U nadi da će sramota one stare izbledeti.

Kategorični Sartr

Nisu uvek senzacije dolazile odozgo. Nobelova nagrada je puna kontroverzi i iako ima epitet najuglednije, neki su smatrali da je ne smeju uzeti u ruke. Tako je filozof Žan-Pol Sartr 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio. Kako se navodi u njegovom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.

- Nije isto ako se potpišem kao Žan-Pol Sartr ili kao Žan-Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počastan način - naveo je Sartr.

Ruski pisac Boris Pasternak odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. Njegov roman "Doktor Živago" poneo se prema sovjetskom socijalizmu i "crvenoj revoluciji" na prilično "liberalan" način, i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije, obelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog Saveza. Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularni film, ali ju je odbio zbog straha, odsnosno pritiska od sovjetskog režima.

Sutra - Iza kulisa dodele prestižne nagrade (3): Tolstojev poraz u finalu

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Risto Kostov (70)
GUBITNIK
Mladen Krstajić (44)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Previše stvari ste ostavili za poslednji čas. Sad je vreme da nadmašite sebe i dokažete svoju spremnost i odlučnost. Sami sebi ste kreirali takve okolnosti.
SAVET: ne očekujte povlastice.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Vaše strpljenje je na iskušenju. Ako budete uporni i disciplinovani, dan može proteći bez velikih trzavica. Ali, ako to ne uspete, predstoje vam konflikti.
SAVET: izbegnite brzopletost.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Sve više vas obuzima nezadovoljstvo na ljubavnom planu. Da biste izbegli nesporazume, pre nego što donesete sud, razmislite kolika je vaša odgovornost.
SAVET: budite strpljivi.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online